25
Beograd je grad koji je u infrastrukturnom kolapsu, ponašamo se kao da ovo nije grad od dva miliona ljudi, a projekti koji se grade ispod zemlje, političare i vlast ne zanimaju, jer nisu vidljivi, kaže za N1 arhitekta Sonja Pavlović komentarišući kolaps koji je nastao u ponedeljak usled obilne kiše i poplava koje su nastale u nekim delovima grada.
Pročitajte još:
Profesor hidrotehnike na Građevinskom fakultetu Jovan Despotović rekao je za N1 da kanalizacioni sistem nije pripremljen za obilne padavine, jer ne postoje retenzije u kojima bi se ta voda sakupljala.
„Ljudi uglavnom nisu u pravu kada kažu – nikada ovako nije bilo. Zato što se to jeste dešavalo ranije. Zaboravili smo onu poplavu posle bombardovanja, 15. jula 1999. kada je u Beogradu bilo mnogo strašnije od ovoga, o tome je i snimljen film, to mi pokazujemo studentima na Građevinskom fakultetu.
Ali, moram reći da ova kiša od pre dva dana jeste bila jaka, u nekim delovima Beograda bilo je preko 60mm kiše na kvadratnom metru, što je zaista strašno, to je reda veličine između 10 i 20 godina verovatnoće povratnog perioda, a sistem je nepripremljan za to“, kazao je Despotović.
Sonja Pavlović kaže da vlastima ovakvi infrastrukturni projekti nisu bitni jer – nisu vidljivi.
„To nisu projekti na kojima se skupljaju glasači…Sve što je ispod zemlje nije popularno za političare i onda se ta sredstva usmeravaju na druge strane.
Ali, dovoljno je da kada se jednom nešto desi, da bude fatalno. Ozbiljni građevinari mogu da proračunaju takve situacije i da naprave odgovarajuće sisteme.
Mi imamo grad koji je u infrastrukturnom kolapsu. Mi ne možemo da se ponašamo kao da ovo nije grad od dva miliona ljudi, da Gazela nije svaki dan zatvorena, i da sistemi ne bi trebalo da prate širenje grada“, naglasila je.
Na pitanje kako je moguće da se toliko gradi iznad zemlje, ali ne baš ispod, gosti N1 kažu da ima nekoliko faktora koji utiču na to.
„Veoma je teško napraviti drastične promene u sistemu ispod zemlje. Glavni kolektori, najveće cevi koji se nalaze ispod autoputa, od Mostarske petlje do Dušanovačke petlje napravljen pre 110 godina. To je bio veliki posao, ali sa velikim predviđanjima.
U nekoliko generalnih planova to je popravljano na taj način što su bile predviđane privremene retenzije, to su jezera u kojima se voda skuplja, i kad prođe poplava, ta se voda polako otpušta.
Ako uporedimo sa koronom, znamo da su epidemiolozi tražili da se uspori taj strmi broj taj obolelih i umrlih, tako se radi sa ovim, svi prirodni procesi treba da se uspore. A to se ne radi, direktno se kiša ispušta na ulicu, s krova, sa autoputeva u cevi, u slivnike, i pomoću dva velika kolektora ispušta u Savu“, kazao je Despotović.
Prema njegovim rečima, generalni plan iz 70-tih godina prošlog veka je vrlo dobar, ali…
„Ali smo već 2004. po generalnom planu mnoge stvari zaboravili, ali je i taj je bio dobar, on je držao šest tih malih akumulacija, ali nijedna na kraju nije napravljena“, dodao je.
Sonja Pavlović je rekla da nije slučajno da su poplavljeni neki delovi grada, poput Autokomande, Banovog brda, Mostarske petlje ili Arene na Novom Beogradu.
„To su kritična mesta koje je trebalo rešavati još odavno, nije to sad sasvim slučajno se desilo baš na tim mestima.
Godine 2017, 2018 je bio javni uvid u plan detaljne regulacije za Mokroluški kolektor i retenzije Lasta, i to bi bilo dobro da je izvedeno. Međutim, sem dela tog mokroluškog kolektora, ništa nije urađeno, nisu urađene te retenzije, ti rezervoari ispod zemlje.
Kanalizacija je i dotrajala, imamo mnogo divljih priključaka, zapuštena je često, a imamo i manje onih koji rade na održavanju tih sistema…Mi imamo i naselje Rezenziju, između Zemuna i Novog Beograda, oni nisu tamo imali problema, Znači, mora da se radi planski“, rekla je Pavlović za N1.
Kako je rekla, građevinska struka se često ne shvata ozbiljno. A tu je i pritisak investitora.
„To je druga strana ove medalje. Investitori su jako agresivni, jer su navikli da se u Srbiji, ako imate dovoljno para, može da se gradi na ovaj ili onaj način.
Oni to znaju, kao što i mi znamo da ne postoje strogi propisi na tu temu, jer mi to nismo napravili.
Građevinski fakultet stalno pokušava da ubedi Gradsku direkciju, ministarstva, Puteve Srbije, da napravimo stroge propise, ali su oni govorili – da što su strožiji, manje će se poštovati. U razvijenim zemljama ne možete da gradite zgrade ako ćete njima, svojim parkinzima, da ugrozite nekog ko je nizvodno od vas.
Jednostavno, to je zabranjeno, vi morate sami, na svom placu, podzemno ili nadzemno da uredite valjano“, objasnio je profesor Despotović.
S druge strane, kaže, Direkcija, kao i Vodovod i kanalizacija su „ostali bez para i bez kadrova“.
„Veliki problem u Beogradu i svim nedaćama je ta divlja gradnja. Ako imate 3,5 miliona bespravno izgrađenih objekata u Srbiji, od toga najveći deo u Beogradu, imate ogroman broj nelegalnih pritisaka, taj investitorski urbanizam, gde je i zakon išao u korist tome da zemljište javne namene može da se preimenuje u gradsko-građevinsko zemljište, i zbog toga se dešava to uništavanje zelenih površina“, kazala je Pavlović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
