U Beogradu su opet zbog jačeg pljuska automobili "plovili" pojedini ulicama, u nekim delovima pešaci su mogli samo da doplivaju do svojih domova. Arhitekta Dragoljub Bakić ocenjuje da je to zato što gradska vlast pravi fontane, gondole, pešačke trgove gde im nije mesto, a ne vodi računa o 'nevidljivoj infrastrukturi' ispod zemlje, kanalizacijama i odvodima. U "Beogradskom vodovodu i kanalizaciji" odgovaraju samo da njihov sistem ne može da primi rekordnu količinu kiše, kako nazivaju sinoćni pljusak.
„Sinoć je na području Beograda u periodu od 19 do 20 sati palo od 50 do 60 litara kiše po metru kvadratnom, što je dovelo do stvaranja velike količine vode na površini za kratko vreme. Кišna kanalizacija nije dimenzionirana tako da primi rekordnu količinu kiše. Nije moguće graditi kanalizaciju višestruko većeg kapaciteta nego što je potrebno, zbog nekoliko intenzivnih padavina tokom godine. Takva praksa ne postoji ni u drugim zemljama u svetu“, odgovorili su iz „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ (BVK) na naše pitanje zašto njihove cevi nisu, po ko zna koji put, mogle da prihvate vodu koja se sinoć valjala ulicama glavnog grada.
„Snažna oluja“, kako su je okarakterisali meteorolozi, u Beogradu je, inače, izazvala saobraćajni haos sa sve privremenim isključenjem sa mreže trolejbusa i tramvaja, kao i bujice i poplave u nekim od najvažnijih gradskih saobraćajnica.
Kod Marakane je pravi potop, Ljutice Bogdana pic.twitter.com/VYll2xsxoQ
— veselin jevrosimovic (@vjevrosimovic) June 8, 2020
U BVK, međutim, za Nova.rs kažu da ovakav scenario možemo da očekujemo svaki put kada budemo imali izuzetno obilne padavine, odnosno kada god bude palo više od 20 do 25 litara kiše po metru kvadratnom u kratkom vremenskom roku.
„Niži delovi grada, prirodno, uvek imaju veći problem nego viši, zato što se sva voda koju kanalizacija ne može da primi slije u niže zone. Dodatni problem je i u tome što kišnu kanalizaciju nemaju svi delovi grada“, kažu u tom gradskom preduzeću.
„Problem Beograda je ‘nevidljiva’, nekomercijalna infrastruktura, poput širenja kanalizacione mreže. Ova vlast, međutim, ulaže u fontane i gondole umesto u širenje kanalizacione mreže. Uz to, divlja i nepotrebna gradnja zabetonirala je grad, i nema više zemlje i dvorišta koja bi upila kišu, pa se onda tokom pljuskova sva ta voda sjuri na ulice“, kaže za Nova.rs arhitekta Dragoljub Bakić.
Prema njegovim rečima, Beograd „pliva“ posle svakog većeg pljuska zato što se ne poštuje „urbanistički Ustav“, odnosno Generalni urbanistički plan iz 2002. godine, koji predviđa širenje Beograda ka Avali, a ne preteranu gradnju u centralnim opštinama.
„Aktuelna gradska vlast, međutim, prioritet daje fontanama, gondolama, besmislenim pešačkim trgovima i drugoj vidljivoj i komercijalnoj infrastrukturi. Ono ispod zemlje – kanalizacione cevi – što traži ulaganja i održavanje, to ih ne interesuje“, oštar je Bakić.
Apel: Ne bacajte smeće i šut na ulice
„Tokom većih padavina nanosi se smeće, šut i drugi građevinski materijal u slivnike, tako da posle padavina obavljamo i vanredno čišćenje slivnika. Zato apelujemo na građane da ne bacaju otpatke na ulicu, a na izvođače građevinskih radova da više obrate pažnju na skladištenje građevinskog materijala. Ekipe Beogradske kanalizacije redovno održavaju slivnike i kompletnu kišnu kanalizacionu mrežu. U Beogradu ima oko 35.000 slivnika koji se redovno čiste minimum dva puta tokom godine, dok se u zavisnosti od potrebe oni čiste i vandredno“, rečeno je u BVK za naš portal.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare