Katanac na kineskog zagađivača u Perlezu

Na kapiji kineske fabrike za preradu otpada u Perlezu zatekli smo katanac, iza kapije nekoliko radnika koji nisu bili raspoloženi za razgovor. Oku kamere nije promakao ni dim koji je odavao da je jedan pogon ipak uključen. Nekih 500 metara dalje, u centru sela, sreli smo pokrajinskog funkcionera Radoša Pejovića, koji je pomoćnik pokrajinskog sekretara za socijalni rad. Pokušali smo da saznamo šta znače zatvorena vrata fabrike. Bez uspeha.N1: Koja je vaša funkcija uopšte?Pejović: Neću da vam kažem koja je moja funkcija, ja sam žitelj ovde, a sutra će svi mediji imati sve informacije pa ćete tad imati i vi.Pre drugih medija, od lokalnih aktivista smo saznali da je katanac na vrata pogona stavila opštinska inspekcija. Pokazali su nam i protiv čega se bore.„Ovo je taj tužni kanal, ustvari ispod ovih naslaga đubreta je taj naš tužni kanal koji je nekad korišten za navodnjavanje. Evo sad se koristi za bacanje sitnog i krupnog otpada i koristi za istakanje otrova iz ove fabrike“, rekao je meštanin Aleksandar Nađ.„Od tog kanala nekih 100 metara dalje, nalazi se crpna stanica, iz koje se crpi voda za celo selo. U kanalu je nekada postojao puni ekosistem, znači tu su bile žabe, zmije, neke ribe, bubice“, navela je Teodora Gavran, iz udruženja „Čuvari vatre“.

„Ja sam bio u bašti radio kada su ribe odjednom isplivale sve mrtve. Neke su se još trzale, to je jako loše izgledalo. Ja nikada više nisam smeo odonda da dovodim svoju decu blizu kanala da ne gledaju takve stvari. Moj sin se prošle godine igrao sa malim kornjačicama ovolikim, bilo ih je mnogo. On se igrao s tim kornjačama, on je zavoleo te kornjače i ni njih više nema“, napomenuo je Nađ.Problemi su, pričaju nam, počeli kada se krajem 2018. iz pogona nekadašnjeg Begej-plasta iselila nemačka a uselila kineska kompanija. Osim vode, kažu nam, otrovali su i vazduh i zemlju.„Pošto su želeli da se prošire napravili su jedan plato gde su oni bacali one velike džakove, palete ovog smeća što vidite ovde, to je inače evropsko smeće koje se ovde donosi da se reciklira i prerađuje u neku drugu sirovinu. Oni su to bacali i lokalnim meštanima plaćali da se donosi zemlja, oni nisu znali uopšte zašto se ta zemlja dovozi, i zatrpavalo se to sve smeće“, napomenula je Gavran.Katanac na kapijama fabrike vide kao rezultat svoje borbe i simbol pobede – i pre bilo kakve zvanične potvrde.