Nepunih šest godina u Užicu funkcioniše SOS telefon na koji se javljaju i traže podršku žene iz Zlatiborskog okruga koje trpa nasilje. Posle ukidanja vandrednog stanja, broj poziva se znatno uvećao. Neke od žena, žrtava nasilja, trpele su novi vid psihičkog zlostavljanja, koji je u najmanju ruku bizaran. Njihovi partneri, pretpostavljajući da su zaraženi, jer su se vraćali iz druge sredine, namerno su kijali, kašljali i pljuvali na svoje partnerke, kako bi svesno ugrozili njihovo zdravlje.
SOS telefon funkcioniše u okviru „Ženskog centra“ u Užicu, koji je u ovom gradu, ali i šire, prepoznatljiv po različitim vidovima pružanja podrške ženama. Kako kažu u ovom centru, očekivali su da se s dolaskom pandemije i uvođenjem vandrednog stanja u državi, smanji broj poziva jer su žrtve više vremena provodile s nasilnicima, međutim, to se nije dogodilo.
„To je bilo vreme kada su žrtve od strane nasilnika bile celodnevno kontrolisane i izolovane. Tada su sami oblici nasilja poprimili neka specifična obeležja koja do tada nisi bila karakteristična. Dešavalo se da se nasilnik vrati sa rada na terenu i namerno kašlje, kija i pljuje u lice žrtvu, u nameri da je zarazi ako ima virus. Takve žene su, što su nasilnici dobro znali, uglavnom u godinama, ograničenog kretanja i već boluju od određenih bolesti. Dešavalo se i da nasilnik koji je trebao da bude u izolaciji određani vremenski period, krši izolaciju i uspostavlja kontakt sa ćerkama u nameri da one prenesu virus majci koja je već izolovana, opet zbog bolesti i godina. To su samo neki od primera nasilja koji su u ovom vremenu poprimili neka nova obeležja“, priča za Nova.rs koordinatorka SOS telefona u „Ženskom centru“ Vesna Bogdanović.
Kada je ukinuto vreme vandrednog stanje i ograničenje kteranja, došlo je do ekspanzije poziva žrtava nasilja, žena koje su zvale i tražile pomoć i podršku u zaštiti od nasilnika.
„Prvog meseca nakon ukidanja vandrednog stanja, broj poziva u odnosu na isti mesec prethodne godine, uvećao za čak 159 odsto. Idućeg meseca taj broj je bio veći za 169 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. To se događa jer su žene mogle da izađu, da se odvoje od nasilnika, pozovu i zatraže pomoć. Tada je bio i veliki broj donetih odluka da napuste nasilnika i izađu iz nasilja, da pokrenu postupak razvoda, da se isele iz kuće itd“, dodaje Vesna.
Tokom vandrednog stanja, sve institucije sem policijske uprave, radile su smanjenim kapacitetom zbog donetih mera. U tom periodu policija je primala pozive žrtava i izricala hitne mere nasilnicima. Svakako su problemi među partnerima, u vreme vandrednog stanja, kulminirali što je uslovilo veći broj ispoljavanja nasilja u tom periodu.
Žrtve SOS telefon pozivaju pre svega kako bi im neko pružio pomoć i podršku. Stručna lica koja rade na SOS linij, prošla su stručnu obuku za telefonske konsultacije sa
žrtvama.
„Imate žrtvu koja ćuti i plače, morate tačno da znate kako taj razgovor voditi. Nekada su preplašene i uznemirene. Mi ne delimo savete, razgovore vodimo na način da ona sama dođe do odgovora na postavljena pitanja i samostalno donese odluku. Mi smo tu da je upućujemo, ohrabrujemo i osnažujemo, tu smo da joj pomognemo da se oporavi, da odboluje, odtuguje, da se suoči. Mnogo je problema sa kojima su suočene: Finansijski zavisne, stambeno neobezbeđene, emotivno preko dece ucenjene, što nasilnik najčešće radi, nemaju podršku primarne porodice, uplašene pretnjama nasilnika… Kada odluči da izađe iz nasilja onda je rizik najveći, tada dolazi do eskalacije nasilja kada ona može da bude telesno povređena ili čak i ubijena“, kaže socijalna radnica „Ženskog centra“ Kristina Kostić.
Kada žene pozivaju SOS telefon, često se prepoznaje njihov stid da ponove šta im je nasilnik rekao ili uradio, prvi razgovor traje najduže. Kada žrtva odluči da izađe iz nasilja, slede brojne procedure kroz koje priolazi. U „Ženskom centru“ dobijaju svaki vid podrške sem zastupanja na ročištu. Radi se na procesnoj strategiji kako bi žrtva bila pripremljena za sve što je očekuje, ali i na objedinjavanju sudskih postupaka kako bi žrtva što manje bila izložena institucionalnoj viktimizaciji.
SOS telefon za žrtve porodičnog nasilja, u okviru „Ženskog centra“ funkcioniše od avgusta 2015.godine. Ta usluga je već polovinom 2018. godine i licencirana. Svake godine SOS telefon beleži više od 1.000 poziva, a oko 600 žena je dobilo pomoć i podršku za izlazak iz nasilja. Žrtve posle izlaska iz nasilja prolaze kroz period oporavka koji je dugotrajan i težak, pa, kako kažu u centra u za podršku, to nekada traje i više godina.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare