Kako su nam ubili prosvetu u 2025.

Godina 2025. koja je za nama definitivno će biti upamćena po studentima u Srbiji koji su se podigli protiv vladajućeg režima blokadama fakulteta i bojkotovanjem nastave i ispitnih rokova.

U ovoj godini mnogo njih je "stradalo" samo zbog toga što su stali na stranu studenata. Najviše posledica je, čini se, zadobila prosveta odnosno oni koji u njoj rade.

Krenimo od dekana fakulteta protiv kojih su podnošene prekršajne prijave zbog toga što nastava nije realizovana u periodu kada su fakulteti bili blokirani, iako nastavu nisu blokirali dekani.

Pored toga, deo dekana, kao i članovi Anketne komisije, dobijali su pretnje i targetiranje zbog javne podrške studentima.

Protiv više dekana, svih prorektora i samog rektora Beogradskog univerziteta pokrenuti su postupci.

Što se tiče rektora prof. dr Vladana Đokića, on je, čini se, prošao "kao bos po trnju". Zašto? Pa, postao je glavna inspiracija prorežimskim medijima koji su ga označavali kao teroristu, ustašu, rušioca države, anarhistu...

Ministar Darko Glišić, glavni naprednjački oficir u vlasti Aleksandra Vučića, čak je zatražio da se Đokić hitno uhapsi. Glišić je optužio rektora da unesrećuje desetine hiljada studenata koji žele da uče i da je planirao da ruši državu pa postane premijer.

Tu je i nova Uredba o zaradama fakultetskih profesora i istraživača kojom im je drastično smanjena plata.

Uredbom o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta naučni rad nastavnika i saradnika u visokoškolskim ustanovama vrednovaće ubuduće sa 12,5 odsto u ukupnoj zaradi, dok će nastavni rad biti vrednovan sa 87,5 odsto.

Tako su profesori sedam državnih univerziteta, koji nisu držali nastavu i ispite zbog studentskih blokada fakulteta, ostali bez zarada.

Po prvi put u istoriji univerziteta, profesori i naučni saradnici, okupljeni u neformalnu organizaciju Pobunjeni univerzitet, kampovali su kod zgrade Vlade sve do ispunjenja njihovih zahteva.

Koliko vlast ne mari za prosvetu pokazuje i to što Vlada Srbije planira reorganizaciju Filozofskog fakulteta u Nišu u cilju, kako je istaknuto, odbrane srpstva.

Tako je Vlada Srbije najavila formiranje Fakulteta srpskih studija koji će biti namenjen "očuvanju nacionalne kulture, jezika i identiteta". Njegovo formiranje planira se izdvajanjem tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu na jugu Srbije - za istoriju, srbistiku i ruski jezik.

Na to nisu pristali profesori niškog univerziteta, a ni sam rektor u Nišu, zbog čega su pisali peticiju i zahtevali da Vlada povuče inicijativu za formrianje ovog fakulteta.

Štrajkovi nastavnika

Prvi septembar 2024. u Srbiji počeo je veoma uobičajeno - uz najavu štrajkova nastavnika nezadovoljnih malim platama i obespravljenošću u učionicama.

Ništa nije slutilo da će samo dva meseca kasnije prosveta izaći iz kolone ogrnute sindikalnim zastavama i postati lice društveno-političke pobune, koja je izrodila neke od najmasovnijih protesta u poslednjih 25 godina.

Posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, počele su studentske blokade i okupljanja, na kojima je tražena odgovornost za smrt 16 ljudi, čemu su se pridružili zaposleni u školama i na fakultetima.

U zemlji u kojoj većina živi od plate do plate, država je pronašla instant rešenje da zaustavi prosvetni protest, smanjujući zarade pobunjenima i privodeći kako-tako školsku godinu kraju.

Tokom prethodnih godinu dana, veliki vbroj učitelja, nastavnika i profesora ostali su bez plata, suočeni sa pritiscima vlasti, ali i drugačijim mišljenjima nekih kolega.

Nema tačnog podatka koliko je zaposlenih na određeno vreme u školama ostalo bez posla jer im nisu produženi ugovori za ovu školsku godinu zbog učešća u obustavi rada ili štrajku. Ali je sigurno d aih je puno.

I direktori su smenjivani kao na traci. Razrešeni su direktor Osnovne škole „Filip Filipović“ na Voždovcu, direktor Osnovne škole „15. oktobar“ u Pivnicama i direktorka Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“, koja je u Nišu najduže bila u blokadi zbog podrške studentskim protestima.

rethodno su smenjeni direktori i Osnovne škole „Ivo Andrić“ na Miljakovcu, zatim direktorka OŠ „Banović Strahinja“ u Žarkovu, direktorka Osnovne škole „IV kraljevački bataljon“, direktor Osnovne škole „Dositej Obradović“ u Omoljici.

Nekoliko direktora škola dalo je ostavku navodeći da su razlozi lične prirode. Među njima su direktorka Muzičke gimnazije „Stevan Mokranjac“ u Požarevcu koja je 12. avgusta podnela neopozivu ostavku na mesto direktora škole, potom direktorka Desete gimnazije u Beogradu, direktorka Osnovne škole „Karađorđe“ u Saranovu kod Rače.

Na početku drugog prolugodišta više direktora osnovnih i srednjih škola u Srbiji podnelo je ostavku.

Ostavke su podneli direktori gimnazije u Zrenjaninu, gimnazije u Šapcu, Tehničke škole u Šapcu, Pete beogradske gimnazije, OŠ u Pranjanima, OŠ „Milić Rakić Mirko“ u Prokuplju, OŠ „Lazar Savatić“ iz Zemuna, direktorka gimnazije u Vršcu.

Pojedini direktori škola sa Opštine Čukarica, koji su podržavali studente i predvodili borbu za prava prosvetara, našli su se na spisku za smenu koji je sačinjen u Ministarstvu prosvete. Među njima je i direktorka Osnovne škole “Banović Strahinja” Tatijana Vasović Novosel.

Jedan od najdramtičnijih primera koji jasno pokazuju kako je prosveta uništena jeste Osnovna škola „Pavle Savić“ u Mirijevu gde više od polovine učenika ne dolazi na nastavu zbog novopostavljenog v. d. direktora Nenada Tasića, inače funkcionera Srpske napredne stranke.

Savet roditelja ove beogradske škole uputio je dopis ministru Ministarstvu prosvetu da se inicira pokretanje postupka pred nadležnom Komisijom za ocenu radnih sposobnosti radi utvrđivanja radnih sposobnosti Nenada Tasića.

Najstarija novosadska gimnazija raseljena u tri škole

Haotična situacija je i u Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu. Učenici i profesori novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ novu školsku godinu započeli su u tri različite škole: Mašinskoj, Saobraćajnoj i

Hemijskoj jer Gimnazija nije bezbedna za korišćenje, odnosno deo nje.

Odmazda nad profesorima, decom i roditeljima Pete beogradske gimnazije

Ništa manje rasulo nije ni u Petoj beogradskoj gimnaziji gde su danima đaci organizovali protest ispred škole, uz podršku roditelja i bivših učenika.

Učenici i nastavnici ne obavljaju redovnu nastavu, a glavni kamen spoticanja je imenovanje v.d. direktorke Danke Nešović protiv koje su roditelji đaka Pete beogradske gimnazije danas podneli krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu zbog, kako tvrde, zloupotrebe službenog položaja.

BONUS VIDEO: Osveta države "po džepu" prosvetara – Ana Dimitrijević i Aleksandra Stanković