1
Sa vakcinacijom smo u Srbiji počeli 24. decembra, a od tada pa do danas prešli smo dug put i premašili više od pola miliona vakcinisanih. Bitan i veliki uspeh koji jeste za pohvalu, ali ne sme da ostane uporište za sve pogrešne poteze i ne sme da postane hvalospev jednom čoveku koji je to omogućio našim novcem.
Sve je krenulo sa vakcinacijom nekolicine zvaničnika: prvi su rukave zavrnuli premijerka Ana Brnabić, epidemiolozi Predrag Kon i Darija Kisić Tepavčević. Zatim se prešlo na vakcinaciju korisnika staračkih domova. Ubrzo su na red stigli i zdravstveni radnici.
Stidljivo i u malim dozama, prva je stigla Fajzerova vakcina i to prvih 4.875 doza 22. decembra. Zatim je 4. januara stigao novi kontigent od 18.500 doza, da bi 12. januara bilo dopremljeno još 19.500 doza Fajzerove vakcine. Najavljeno je da će isporuka te vakcine biti jednom nedeljno. Uporedo sa Fajzerovim vakcinama pristigle su i ruske Sputnjik V vakcine, i to prvih 2.400 doza.
Fajzerove isporuke su usporile, ima ih sporadično, ruske takođe stižu u kontigentima, ali kineske vakcine su definitivno preuzele dominaciju.
11. januara počinje elektronsko prijavljivanje, putem portala eUprava. 16. januara predsednik Srbije na aerodromu dočekuje kontigent od milion doza – ispunjen je preduslov za masovnu vakcinaciju. Ubrzo, 19. januara otvoreni su punktovi na beogradskom sajmu i tada se sve zahuhtalo.
Liste prioriteta su počele da se šire, pa su na nju dospeli i prosvetni radnici i novinari.
Dočekali smo i ono što nismo mogli ni da slutimo, redove i gužve za vakcinaciju. Red i odlična organizacija morali su, po starom srpskom običaju, da budu poremećeni. Na sajam su počeli da dolaze i oni koji nisu dobili poziv ili se nisu ni prijavili, pa je to unelo pometnju. Takva praksa je ubrzo prekinuta, pa vakcinu više nije moguće dobiti bez zvaničnog poziva.
Uporedo sa sve većim interesovanjem za vakcinaciju, bilo je i dramatičnih momenata, poput onoga kada je predsednik 23. januara zavapio da ćemo, ako nastavimo ovim tempom, imati vakcina samo za sedam do osam dana. Ipak, u nedelju, usred vikenda, 31. januara, predsednik Vučić nam se izvinjava zbog toga što nam se obraća u trenerci, ali nam najavljuje još milion vakcina. Ne znamo ni kojih, niti koliko će da košta.
Zvaničnici nam poručuju i da nemamo razloga da brinemo za revakcinaciju, koja nas čeka tri nedelje nakon prve doze, tvrde da vode računa o tome i da će biti dovoljno doza.
Vode i računa o stranim državljanima, pa sve češće slušamo i o tome kako dolaze u Srbiju na vakcinaciju. Načini i razlozi su najrazličitiji, a opcije da se oni prijave postoje regularno na portalu eUprave. Imamo i da pomognemo drugima, pa delimo Fajzerove vakcine po regionu.
Činjenice su da da smo u svetskom vrhu po vakcinaciji, kao i da je imunizacija poprilično dobro organizovana. Činjenice su i da nam nisu na dohvat ruke baš sve vakcine i da ćete najlakše dobiti onu kinesku. Činjenica je i da je Torlak sve bliže početku proizvodnje ruske Sputnjik vakcine, stručnjaci kažu da se čekanje na to meri nedeljama. Činjenica je da se onaj koji je najavio i rekao da će se prvi vakcinisati još uvek nije vakcinisao…
Pre pojave prvog slučaja zaraze u Srbiji, dok je korona još uvek bila smešan virus, ministar Lončar je, početkom februara, tvrdio da Srbija može da napravi vakcinu.
„Želim da građani Srbije znaju da naša zemlja danas, sa svojim stručnjacima može da napravi tu vakcinu. Danas čekamo informacije šta je sve potrebno da se uradi, sa kojima ću da odem kod predsednika i da ga o tome obavestim, a on dalje zna šta će raditi”, rekao je tada Lončar, a preneli su mediji. Počinjala su istraživanja, ređele su se američka, ruska, kineska… ali ne i srpska vakcina.
O vakcinama se ponovo progovorilo u julu. Priče o proizvodnji vakcine protiv korone u Srbiji su u utihnule, ali tada su počele priče o nabavci. U glavnoj ulozi, ovoga puta, predsednik Srbije.
„Mi smo u razgovorima sa jednom zemljom koja je završila vakcinu, završili su sa testiranjem i pre kraja godine možemo da imamo vakcinu“, rekao je predsednik 15. jula.
„Verujemo da ćemo do kraja novembra ili početka decembra imati vakcinu”, bio je optimističan Vučić 30. jula. Stigao je i novembar, pobedonosno je obznanjeno da je Srbija za kraj ove i celu narednu godinu preko Kovaks sistema obezbedila 1,8 miliona doza vakcina protiv koronavirusa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u vanrednom obraćanju javnosti da je Srbija obezbedila verovatno 1,8 miliona doza Fajzer biotek vakcine protiv korone, ali da se dodatno pregovara i sa ruskim i kineskim kompanijama, jer nam je potrebna veća količina.
„Zajedno sa Vladom Srbije krenuli smo u potragu za vakcinama, da na najbrži način nabavimo najbezbednije vakcine i da prekinemo katastrofalni uticaj korone na život ljudi u Srbiji, ali i na ekonomiju. Preko Kovaks sistema obezbedili 1.800.000 doza izgleda da će biti Fajzer-Biotek vakcine, ali pregovaramo i sa kineskim i ruskim partnerima, jer su nam potrebne mnogo veće količine. Planiramo da do kraja januara obezbedimo vakcine za kompletni zdravstveni sektor, vojsku i policiju“, rekao je Vučić 12. novembra.
Predsednik Srbije tada je dodao i da su odmah iza njih u planu one grupe ljudi koje su najugroženije, grupe koje imaju teške i bolesti i koje mogu lakše da stradaju, kao i najstariji građani, pa tek onda sredovečni i mlađa lica.
„Daćemo sve od sebe da obezbedimo što je moguće više vakcina i da završimo borbu protiv kovida kao jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi. Već krajem decembra imaćemo prve vakcine u zemlji“, rekao je Vučić i ruku na srce, to se obistinilo.
Ipak, bilo je i dana kada su nam funkcioneri i najbliži predsednikovi saradnici slali neke drugačije i ne tako optimistične poruke. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je 9. decembra naveo da bi vakcina protiv korone mogla da bude u opticaju tek u aprilu. Samo dan kasnije, 10. decembra, premijerka Ana Brnabić, dodatno je potkresala krila optimizmu.
„Masovna vakcinacija u Srbiji protiv korone može da se očekuje krajem sledeće godine”, najavila je Brnabić. Ona je navela da je borba protiv epidemije skupa i upozorila da su 96 odsto vakcina već kupile bogate zapadne zemlje.
Brnabić je istakla da je borba protiv pandemije veoma skupa, jer su skupe oprema, testovi, vakcine koje svi teže da nabave. Ona je dodala da se Srbija bori i nastoji da vakcine obezbedi i bilateralno i kroz međunarodne mehanizme, kao što je Covax.
„Devet od 10 siromašnih zemalja verovato neće moći da primi vakcinu 2021. godine, jer su bogate zemlje već kupile 53 odsto vakcina predviđenih za proizvodnju sledeće godine“, ukazala je Brnabić i tako priznala da baš i nismo ekonomski tigar i najbrže rastuća evropska ekonomija, kao što nas ubeđuju.
U Srbiji je do sada protiv koronavirusa vakcinisano više od pola miliona osoba, a naša zemlja je i dalje druga u Evropi po broju vakcinacija na milion stanovnika, pokazuju najnoviji podaci Vlade Srbije. U Srbiji je na milion stanovnika vakcinisano 77.437 osoba. Bolja od Srbije po broju vakcinacija na milion stanovnika je samo Velika Britanija, a iza nas su Malta, Danska, Island, Irska, Rumunija, Slovenija, Litvanija, Švajcarska, Španija, Italija…
Po ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije, a iza Srbije su Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Bugarska.
U Evropi je do sada ukupno vakinisano 10.520,433 osoba.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
