Kako raste srpska korona-kriva u odnosu na Italiju i Španiju

Vlada Srbije je još 10. marta, kada je u Srbiji bilo svega 5 obolelih, donela mere zabrane okupljanja u zatvorenom prostoru, a samo pet dana kasnije, sa 48 obolelih, uvedeno je vanredno stanje.Ubrzo nakon toga, 18. marta, uveden je i policijski čas sa zabranom kretanja svih građana od 20 sati do 5 ujutru. Tada je broj obolelih bio 89, a prvi smrtni slučaj zabeležen je dva dana kasnije.

Epidemiolog Predrag Kon, koji je član vladinog kriznog štaba za borbu protiv korone, objasnio je tada da se sve mere, koje podrazumevaju socijalno distanciranje, uvode kako bi se "epidemija rastegla" i tako sprečio "eksplozivni rast" koji se desi o u Italiji, a koji je doveo do urušavanja zdravstvenog sistema u toj zemlji."Sada je bitka za očuvanje života najstarijih, a sama epidemija ne može da se završi. Ona može samo da se razvuče i da se ta kriva spljošti", rekao je Kon 18. marta.Dve nedelje nakon toga, na dan 1. aprila, u Srbiji je registrovano ukupno 1.060 obolelih od korone, od čega je 28 osoba preminulo.Kako pokazuje uporedni prikaz rasta broja zaraženih na koronavirus (na milion stanovnika), "namešten" tako da sve tri krive počnu od prvog zabeleženog slučaja, Srbija još uvek nije krenula "strmim" putem na kome su već odavno Italija i Španija.

Bez obzira što su brojke u Srbiji trenutno znatno manje nego u Španiji i Italiji, epidemiolog Radmilo Petrović smatra da naša zemlja može da se nada jedino malo blažem scenariju od onog koji se dogodio u ove dve zemlje, ali je nagli rast krive neizbežan."Jedna epidemija je živi organizam koji ima svoj početak, svoj rast, svoj vrh i svoje polako smanjivanje. To su te normalne biološke krivulje. Svaka respiratorna infekcija daje tu eksplozivnu epidemiju poput plamena sveće i ne može da traje manje od dva meseca. A ako se razvuče može i duže", objašnjava Petrović.Petrović primećuje da se Srbija po pitanju broja obolelih nalazi na uzlaznoj putanji, i kako kaže, nužno je da ta kriva i dalje naglo raste.

Prema podacima sa sajta worldometers.info, 27. dana od izbijanja epidemije (12. marta), u Italiji je registrovano ukupno 15.113 slučajeva, u Španiji 3.146. Nakon toga je broj obolelih nastavio naglo da raste, dostigavši brojku od više od 6.500 novoobolelih u jednom danu u Italiji, i više od 8.000 novobolelih u Španiji.U ove dve zemlje je epidemija traje 20 dana duže nego u Srbiji. U Italiji su juče potvrđena 4.782 nova slučaja koronavirusa, ukupno 110.574, u Španiji 8.195 novih, ukupno 104.118, što znači da je porast obolelih na dnevnom nivou, i u 47. danu od izbijanja epidemije jako visok.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prvi slučaj koji bi se mogao povezati sa koronavirusom u Kini prijavljen je 31. decembra. Međutim, novi tip koronavirusa,  Covid19, izolovan je tek 7. januara, da bi 11. janura bio potvrđen pri smrtni slučaj povezan sa njim. Stoga je teško tvrditi kada je u Kini utvrđen prvi slučaj zaraze, a prvi precizan podatak o broju zaraženih vezuje se za 20. januar, kad je ukupan broj obolelih bio 278.U Kini je epidemija dostigla vrhunac vrhunac 12. februara, kada je u jednom danu registrovano 14.108 obolelih. Već sutradan, broj novoobloelih bio je 5.090, da bi iz dana u dan počeo drastično da opada. Počevši od 6. marta taj broj na dnevnom nivou nije premašivao 80 slučajeva, a juče nije registrovan ni jedan novi slučaj.Ono što epidemiju u Kinu razlikuje od situacije u Italiji i Španiji, je i to što je u ovoj daleko mnogoljudnijoj zemlji, porast obolelih značajno usporen nakon 76.000 registrovanih, dok u ove dve evropske zemlje to nije slučaj i nakon više od 100.000 obolelih.

"Još nedelju do dve će u Srbiji biti ta uzlazna putanja, onda može da bude mala stagnacija na vrhu. Međutim, tu nam se meša Uskrs, i ja ne verujem da će naši ljudi biti toliko pametni i disciplinovani da tada ne idu jedni drugima u goste, zbog čega će transmisija tada biti povećana", objašnjava epidemiolog Petrović i dodaje:"Voleo bih da kod nas ta krivulja bude mnogo blaža i da mnogo manje raste, ali to su biološka pravila epidemije. To je biološka krivulja koju može samo vakcinacija da poremeti, ništa drugo."

Petrović smatra da Srbija jeste preduzela dobre mere u borbi protiv epidemije i da bi to moglo da utiče na ublažavanje krive. On, međutim, misli da se kod nas, kao i u Italiji i Španiji, mere i preporuke ne poštuju dovoljno i na pravi način."Mi nismo disciplinovana nacija kao što su to Kinezi, gde se sada stišava situacija", kaže epidemiolog i navodi  da se ispravljanju krive, kakvu sada možemo da vidimo u Kini, možemo nadati tek krajem maja.