16
Samo nekoliko meseci pre nove, ambicioznije i odlučnije ofanzive na srpski litijum, "Rio Tinto", multinacionalna kompanija specijalizovana za rudarenje litijuma, izgubila je identičnu bitku u Portugalu: tamošnja Vlada odlučila je da se - uprkos pretnji milionskom tužbom - povuče iz posla.
Lisabon je spreman da otkaže projekat rudarenja litijuma u severnom, Montalegre regionu, kaže portugalski ministar Žoao Pedro Matoš Fernandeš u razgovoru za briselski za „Politiko“ u aprilu ove godine.
„EU pokušava da uspostavi nezavisni tok ključnih sirovina kako bi obezbedila nezavisnost od trećih zemalja. Uvozi gotovo sav litijum – ključni sastojak za izradu baterija kojima se napajaju električna vozila. Evropska komisija procenjuje da će potražnja litijuma porasti 18 puta do 2030. godine, a 60 puta do 2050. To je otpočelo trku za rudnicima u Evropi, sa projektima u Finskoj, Španiji, Srbiji, Češkoj i Autriji“, navodi se u tekstu.
Ipak, uprkos lobiranju EU, opšte mobiizacije unutar vlade Portugala, „Montalegre“ projekat – vredan 500 miliona evra – biće odbačen zbog „manjka profesionalizma“. Firma „LusoRecursos“, koja je inicijalno dobila od Vlade ugovor za izradu projekta najavila je tužbu.
Kako se navodi u tekstu „Politika“, projekat se suočio sa otporom lokalnih, ekoloških pokreta. Prostor na kom je trebalo da se radi iskopavanje je iznosio 825 hektara a udaljen je samo nekoliko metara od kuća metana. Projektom je predviđena eksploatacija 30 miliona tona litijuma.
„Rudarski projekat bi uništio prirodu i učinio da poljoprivredni radovi budu nemogući“, rekao je „Politiku“ Armando Pinto, koordinator organizacije „Montalegre com vida“, grupe koja je bila u prvim redovima borbe protiv „Rio Tintovog“ projekta.
Pinto objašnjava da su meštani takođe bili zabrinuti zbog rizika od poplavljivanja usled dotoka vode sa planinskih izvora.
„Veći deo severnog Portugala inače pije vodu koja dolazi odavde. Šokantno je što su vlasti uopšte uzele u obzir projekat. Vlada je potpisala, a da nas nije ni konsultovala. Pisali smo predsedniku, išli u parlament, pričali sa poslanicima, ali niko iz vlade nikada nije razgovarao sa nama“.
Očigledno pod pritiskom javnosti, odluka Vlade se promenila.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
