Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Mnogo je pacijenata koji se poslednjih nedelja javljaju u svoje domove zdravlja sa simptomima oboljenja sličnim gripu. Ono što doktore takođe zabrinjava je - infarkt pogađa sve češće mlade ljude.

Najviše je obolele dece do četvrte godine i od pete do 14. godine. Imaj obolelih od korone, a čekaonice domova zdravlja pune su i zbog stomačnih virusa. Više su posla lekari Hitne pomoći u prethodnim danima imali i zbog pacijenata sa hroničnim bolestima.

Vremenske oscilacije ne prijaju kardiološkim, reumatološkim bolesnicima, ali i građanima koji imaju određene psihijatrijske probleme.

„Naša tela su u stalnoj interakciji sa okolinom i sve promene, naročito temperaturne promene, odražavaju se time da se sa ovom hladnoćom iz jutra sužavaju krvni sudovi i dovode do povišenja krvnog pritiska. Pritisak je, naravno, velikog broja ljudi koji imaju tegobe sa skokovima pritiska, sa malaksalošću, slabošću, nekada i sa vrtoglavicom, ovih dana mnogo više nego što je uobičajeno“, rekao je za RTS profesor Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Spremni su u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, tako da pregledaju i više od sto bolesnika koji se jave u prijemnu ambulantu (internističku i kardiološku). Od tog broja, desetak, 15 pacijenata primaju u intenzivnu, a nekog i u dalju opservaciju i lečenje.

„U salu za kateterizaciju dolazi prilično standardan broj bolesnika, to je u proseku nekih sedam do deset bolesnika nedeljno, izuzev u danima kada smo pripravni za čitav Beograd, to su utorak i subota, tad već imamo znatno više bolesnika, nekada i preko deset akutnih infarkta miokarda, koje uspešno rešavamo u sali za kateterizaciju“, kazao je prof. Stanković.

Sa bolom u grudima koji se širi u vrat i levu ruku, nemojte čekati!

Sledeće nedelje najavljene su još niže temperature u jutarnjim časovima, pa i prave zimske koje idu u minus. Šta je onda savet? Na šta se organizam lakše navikne – kada temperature idu dole ili kada idu gore?

„Nama treba neko vreme da se priviknemo i prilagodimo. Ulazimo u zimu, nešto je duže trajao ovaj topli period. Ono što se stalno govori, to je slojevito oblačenje, nemojte da izlazite ranije dok se ne stabilizuje temperatura, hronični bolesnici da redovno uzimaju terapiju, a ukoliko se dogodi da dobijete glavobolju koju niste ranije imali, proverite krvni pritisak. Ukoliko osetite bol u grudima koji se širi u vrat i levu ruku, nemojte čekati, pozovite hitnu pomoć, dobićete koristan savet ili u slučaju da te tegobe budu ozbiljnije, oni će doći i pomoći“, kaže ovaj doktor.

Zbog vremenskih oscilacija, ali i drugih faktora rizika, osobe sa infarktom su sve mlađe, nažalost.

„Tako je, nažalost, to je neki trend da u što ranijoj životnoj dobi već uspevamo da registrujemo bolesnike koji imaju uznapredovalu aterosklerozu, ali i ove temperaturne promene, tempo života, stresa, način života, neredovna ishrana, život bez aktivne fizičke aktivnosti, sve to doprinosi tome da nam se zapravo rizik za pojavu ateroskleroze pogoršava i u svakom slučaju treba voditi računa. Kada se pojave tegobe, alarmirajte sistem. Odmah, odmah zovite lekara“, savetuje profesor Stanković, a objavio je Blic.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar