Prvo su rekli - vakcinacija će se obavljati po prioritetima. Najpre najugroženiji, pa redom. Nije, međutim, prošlo ni dve nedelje, ploča je naglo promenjena. Članovi prve prioritetne grupe - zdravstveni radnici i najstarija populacija - nisu bili ni blizu završetka imunizacije, kad je vrh vlasti povikao: ljudi, stigle vakcine, ‘ajmo narode, svi da se vakcinišete, što pre.
Građani su poslušali, krenuli su da dolaze ne samo bez poziva, nego i bez elektronske prijave, vakcine su prekoredno – pre lekara, pre korisnika domova za stare – podobijali pripadnici svih starosnih grupa, e da bi nakon nekoliko dana država rekla, čekajte, bre, kud ste svi navrli, em pravite gužve, em ćemo sve vakcine odma’ da potrošimo ne može ovako, ‘ajmo mi (opet) po planu.
Na početku, sve je krenulo relativno razumno. Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ početkom januara napravio je plan za imunizaciju građana Srbije. Plan je, doduše, napravljen nekoliko nedelja nakon što su prve vakcine stigle u Srbiju i nakon što su se vakcinisali predsednica vlade Ana Brnabić i nosioci ordena za borbu protiv kovida Predrag Kon i Darija Kisić Tepavčević, ali – to po strani.
Plan je, dakle, napravljen, i trebalo je da bude izveden u tri faze: u prvoj fazi trebalo je da budu vakcinisani najugroženiji – zdravstveni radnici, zaposleni u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite, kao i starije uzrasne grupe stanovništva (stariji od 75, između 65 i 74 godine sa višestrukim faktorima rizika, stariji od 65 koji borave u domovima za stare). U prvoj fazi, prema Batutovom planu, trebalo je da bude vakcinisano oko 720.000 ljudi.
Druga grupa – još 736 hiljada ljudi – trebalo je da se vakciniše nakon prve. Prema „Batutovom“ planu, prva i druga grupa – ukupno 20 odsto populacije – imunizovalo bi se do kraja 2021. godine. A u drugu grupu spadaju svi stariji od 65 godina (koji nisu deo prve grupe), osobe sa komorbiditetima koje ne spadaju u starosne grupe, kao i „zaposleni u određenim ustanovama od značaja za funkcionisanje društva“ – državna uprava, lokalna samouprava, MUP, pravosuđe, zaposleni u komunalnim i javnim preduzećima, zaposleni u srednjim školama, predškolskim ustanovama…
Bilo je tu negodovanja po mrežama što su zaposleni u privatnom sektoru potpuno ignorisani, još je više bilo negodovanja što plan nije sadržao nijedan datum, niti bilo kakvu precizniju informaciju kad bi mogla da se okonča prva, a kad da počne druga faza, ali, plan je bio tu i valjalo je držati ga se.
I – vakcinacija stanovništva je počela. Ljudi su se prijavljivali na posebnoj stranici eUprave, hvalili su se poneki poslanici SNS-a na društvenim mrežama kako, eto, Srbija ima da ponudi pet vakcina, da građani mogu da biraju (mada su od tih pet u Srbiju ušle tri, od kojih je, suštinski, za građane dostupna bila samo jedna), no, sve je išlo svojim tokom.
Ipak, red u imunizaciji stanovništva potrajao je svega nekoliko dana. Već 19. januara Vlada Srbije saopštila je da počinje „masovna imunizacija“ građana, Brnabić je rekla da je cilj „da se što pre vakciniše što veći broj građana i da se u najkraćem mogućem roku postigne kolektivni imunitet“, a Vučić je rekao da se „za početak masovne vakcinacije čekalo da Srbija dobije veću količinu vakcina“.
Predsednik je istog dana pozvao sve građane „da se vakcinišu i da se ubrzano prijavljuju jer će na taj način spasiti živote“, kao i to da dobijene vakcine „moramo da iskoristimo na najbolji mogući način, da najbrže i matematički precizno sprovedemo vakcinaciju“.
Pamtimo, dakle, ovu „matematičku preciznost“, a pišemo da su na ovaj način elegantno zaobiđene i prva i druga prioritetna grupa, a vakcine je počeo da dobija ko je hteo.
Ujedno, društvenim mrežama su počele da se šire fotografije i selfiji (i) političara kako se vakcinišu. I dok je postojala kakva-takva logika u tome da neki od najviših funkcionera prvi primi vakcinu i da primer ostalima (mada je, recimo, u dosta zemalja prvu vakcinu dobila osoba iz ugrožene grupe, a ne političar), to se za ovu iznenadnu masovnu vakcinaciju nije moglo reći. Jer, treba imati zaista bujnu maštu pa tvrditi da je neko od građana prelomio i odlučio da se vakciniše samo zato što je video u vestima da je, na primer, Goran Vesić primio kinesku vakcinu. Ostao je gorak utisak da je druga, tačnije, masovna faza imunizacije započeta vrlo brzo nakon prve, e da bi svi iz državnog aparata mogli bez problema da dobiju vakcinu.
Međutim, svi ovi nagli pozivi – javljajte se masovno, ima vakcina „ka’ pljeve“, ‘ajmo svi, ajmo odma’ – odjednom su, gle čuda, stvorili gužve ispred punktova za vakcinaciju. Kako i ne bi – ministarka Marija Obradović je izjavila da „veliki broj ljudi dolaze bez prethodne prijave“, ali i da „niko neće biti vraćen“. Dakle, može ko hoće (svi prioriteti „propali“), vakcina je džabe, niko neće biti vraćen – pa ko bi očekivao gužve?
Naravno, gužve bi očekivao svako, ali ne i država. Tek kada su medije preplavile fotografije i snimci više stotina metara dugačkih redova za vakcinaciju – ironija bi bila, a sasvim je moguće da se neko zarazio u gužvi za vakcinu – država je stavila prst na čelo i posle dva dana rekla, aha, preterasmo, potrošićemo sve vakcine, nećemo imati za revakcinaciju, a i ove gužve baš nisu lep prizor – kako beše ide onaj Batutov plan?
„Od 26. januara na svim punktovima za vakcinaciju moći će da se vakcinišu isključivo građani koji su dobili poziv od elektronske uprave sa terminom vakcinacije“, saopšteno je u Ministarstvu zdravlja u ponedeljak, uz opasku da „nema nikakve potrebe niti je u interesu javnog zdravlja da se stvaraju redovi i gužve građana koji nemaju zakazan termin, jer će svi građani dobiti vakcinu u skladu sa planom prioritizacije“.
Stvarno? Pa ko je minirao sopstveni plan imunizacije? Ko je zvao građane da se masovno prijave? Ko je primao i neprijavljene i rekao da niko neće biti odbijen? Ko je „matematički precizno“ osmislio da ljudi stoje satima u gužvi?
Pa, isti oni koji sad kažu – mora prijava, nema potrebe da se stvaraju gužve. Vaistinu nema potrebe, samo – vi ste ih napravili.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare