3
Stanovnike sa juga Srbije, kao retko koja vest, šokirala je nedavna izjava ministar za ravnomerni regionalni razvoj Edina Đerleka koji je u Nišu izjavio da je Vlada Srbije uspela da zaustavi trend povećanja nejednakosti između regiona. Đerlek je rekao da se ne radi se o velikom smanjenju razlika između regiona, već o smanjenju u procentima, ali da je trend bio veoma zabrinjavajući.
„Nisu više iste razlike između beogradskog regiona i južnog i istočnog regiona, naročito kada pričamo o bruto društvenom proizvodu i kupovnoj moći. Kupovna moć se u svim regionaima drastično povećala i to su ohrabrujući podaci“, izjavio je Đerlek.
Opozicioni lideri ovu Đerlekovu izjavu ocenjuju kao „apsolutno neistinitu“ i u prilog tome iznose brojne argumente.
Nebojša Cakić iz Leskovca, narodni poslanik stranke Moramo-Zajedno, je kazao da je tvrdnja da su regionalne razlike smanjene apsolutno neistinita i da se to može lako utvrditi analizom prosečnih zarada koje se ostvaruju u centralnoj Srbiji, a naročito na jugu Srbije kao najsiromašnijem delu zemlje.
„To potvrđuju i neki drugi parametri koji nisu tako lako vidljivi, poput dodele sredstava iz republičkog budžeta lokalnim samoupravama. Na ime nenamenskih transfera najviše para iz republičke kase prošle godine dodeljeno je Gradu Beogradu, čak 3,3 milijarde dinara. To je maltene budžet pojedinih većih gradova u Srbiji“, istakao je Cakić.
Po njegovom mišljenju, tvrdnja da su razlike između regiona smanjene izrečena je kako bi pokušao da se smiri jug Srbije koji se budi i postaje svestan činjenica da budžet pune građani, prvenstveno putem akciza i poreza na dodatu vrednost.
„Siromašni ljudi pune budžet, a najbogatiji u našoj državi ga troše. To je nešto što mora da se menja. Prosečna bruto zarada u Beogradu je oko 150.000 dinara, a u Leskovcu je ispod 90.000 dinara. Jedan zaposleni u Beogradu zarađuje kao dvoje u Leskovcu. Uz to zaposleni u Beogradu imaju brojne povlastice koji ljudi u drugim delovima zemlje nemaju. Između ostalog ne moraju svojoj deci da kupuju udžbenike“, istakao je Cakić.
Ljudi na jugu Srbije, dodao je on, sve teže i teže žive, zbog čega radno sposobno stanovništvo napušta svoje domove i odlazi „trbuhom za kruhom“. Cakić je istakao da je broj stanovnika u Leskovcu za poslednjih 10 godina smanjen za 10 odsto, odnosno za 20.000, što je, kako je kazao, „nenadoknadiv gubitak“.
Rajko Krstić poverenik za Belu Palanku Narodnog pokreta Srbije rekao je da se kupovna moć Beograđana i Belopalančana razlikuju kao „nebo i zemlja“.
„Ne znam da li ministrima daju lažne podatke da bi tako nešto rekli ili je neki drugi razlog u pitanju. Činjenica je da u Beloj Palanci rade samo dve firme i one upšljavaju oko 150 ljudi. Radi još par dragstora i kafića i to je to. Zaposleni primaju minimalac ili manje od minimalca. Penzije su uglavnom oko 25.000 dinara. Zaposleni u opštini i opštinskim službama primaju platu sa šest meseci zakašnjenja. U Domu zdravlja nema kanila, pacijenti moraju sami da ih kupuju U Beloj Palanci nema čak ni jeftinog parizera, ni drugih jeftinih proizvoda o kojima se ovih dana toliko pričalo. Sistem ne funkcioniše ni u državi, a kamoli u Beloj Palanci“, rekao je Krstić.
Prema njegovim rečima, ljudi u Beloj Palanci preživljavaju uz „baštice“ koje obrađuju kako bi imali povrće za svoju porodicu, dok se poljoprivredom i stočarstvom ozbiljno više niko ne bavi.
„Obrađuje se svaka peta njiva, ostale su zarasle u korov. Narednog proleća pitanje je da li će i tih 10 do 15 odsto njiva biti obrađeno, jer litar nafte košta 211 dinara, dok je kilogram pšenice 20 dinara, a kukuruza 17 dinara. Biće ljudima teško u Beloj Palanci da prežive predstojeću zimu“, istakao je Krstić.
Tamara Milenković Kerković, narodna poslanica Dveri i profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu, kazala je da brojne činjenice pobijaju Đerlekovu tvrdnju da su razlike između beogradskog regiona i regiona na jugu Srbije smanjene.
„Od pola miliona stanovnika koliko je Srbija izgubila za poslednjih deset godina, najviše njih je nestalo na jugu Srbije – od Niša koji ima 10.000 stanovnika manje, pa do Crne Trave u kojoj sada živi samo hiljadu ljudi. Grad Niš ima tri puta manji budžet od Novog Sada. Prosečna zarada Nišlija od 82.000 dinara niža je od republičkog proseka, a zaposleni u Nišavskom regionu imaju za 30.000 dinara nižu prosečnu platu od zarada zaposlenioh u Beogradu i za 70.000 dinara nižu od onih koji žive u nekim beogradskim opštinama. To je tragično“, izjavila je Kerković.
Prema njenim rečima, poreska politika i pored svih obećanja da će se porezi smanjiti za one koji žive na siromašnom jugu, i dalje je nepravedna, pa isti porez plaćaju i najsiromašniji i milioneri.
„To što su Surdulica i Vladičin Han svojim đacima, za razliku od niške vlasti, obezbedile besplatne udžbenike, pokazuje tragične razmere loše uprave u Nišu, a nikako meru smanjenja regionalnih razlika na jugu Srbije. Nigde u Srbiji, kao u Nišu, centru juga zemlje, 7.000 porodica ne živi bez struje, a 10.000 hiljada radnika opljačkanih preduzeća i dalje, nakon dve decenije, čeka da im se po pravosnažnim presudama isplate zaostale zarade, a veterani dnevnice“, izjavila je Milenković Kerković.
Ona je kazala da, uništena i napuštena sela, rasprodate banje i rudnici, stanje kulture i stvaralaštva, sve govori da je aktuelna vlast jugu Srbije namenila sudbinu koju sada ima Кosmet. „Ovakva devastacija juga Srbije govori o tome da vlast, pa i ministar za regionalni razvoj, umesto da pogranične delove zemlje oživljavaju, pune ljudima, oživljavaju sela, subvencionišu plate zaposlenih i domaću privredu kako bi jug i istok bili prirodna brana secesionizmu, svesno lošom politikom područje juga Srbije prazne i prepuštaju velikoalbanskim ambicijama.
Otvaranje lažnih auto-puteva, kao onih 5,5 kilometar do Merošine, ili otvaranje fabrika stranih investitora plaćenih našim novcem, a koji odlaze čim subvencije potroše, samo je predizborno bacanje prašine u oči diskriminisanim ljudima juga Srbije“, naglasila je Milenković Kerković.
Prema njenim rečima, ministar za regionalni razvoj svakako zna da je Srbija na prvom mestu u Evropi ne samo po korupciji i inflaciji, već i po socijalnim razlikama i jazu između bogatih i siromašnih, kao i da ima sramotno prvo mesto u Evropi po ogromnoj regionalnoj nejednakosti.
