Profesorka Fakulteta za medije i komunikacije Jelisaveta Blagojević izjavila je u Novom danu da njen sin ima dve mame i da je vrlo ponosan na to što ima drugačiju porodicu. "Porodica je porodica, to što ne postoje zakoni u Srbiji, to znači da su naše porodice učinjene manje življivim, da nam je otežan život. Ja, na primer, svog sina ne mogu da registrujem kao srpskog državljanina, zbog obrasca u kome piše 'otac' i 'majka', a ne 'roditelj 1' i 'roditelj 2', pa pošto ja biološki nisam ni otac ni majka, moj sin ne može da bude državljanin Srbije. Stoga ne može da ide u školu, a da nije privatna, ne može da ima zdravstvenu zaštitu, a da nije privatno, ne može da me nasledi bez komplikacija sa testamentom... Ne postoji, ja u Srbiji nemam dete, ja ga imam u Švedskoj", kaže ona.
Govoreći o istopolnim zajednicama, rekla je da o tome mnogo manje slušamo u nekom pozitivnom smislu, kako to može da se uradi u jednoj konzervativnoj sredini kakva je Srbija.
„To je do te mere sklonjeno ispod tepiha, to se pomene najčešće u negativnom kontekstu kada predstavnici crkve ili Dveri ili ko su već veliki zagovornici protiv LGBT zajednice, kao ‘jao oni hoće brakove, hoće da usvajaju decu’…“, kaže.
Ističe da joj nikad nije bilo neprijatno zbog svoje porodice.
„Ljudi su radoznali, vide da tu nešto nije uobičajeno, onog trenutka kada ste iskreni sa ljudima, kada pričate da je to vaš život i kako ga živite, nikad nisam imala neko loše iskustvo. Posebno su se stvari poboljšale od kad se pojavilo dete, kad je dete tu, onda vas više niko ne pita ni s kim je, ni s čim je, ni kako je, onda je fokus na detetu i svi razgovori vode u tom pravcu“, kaže ona.
Na pitanje kako je detetu objasnila, pita „šta ima da mu objašnjavam“.
„Moj sin ima dve mame i vrlo je ponosan na to što ima drugačiju porodicu. Porodica je porodica, to što ne postoje zakoni u Srbiji, to znači da su naše porodice učinjene manje življivim, da nam je otežan život. Ja, na primer, svog sina ne mogu da registrujem kao srpskog državljanina, zbog obrasca u kome piše ‘otac’ i ‘majka’, a ne ‘roditelj 1’ i ‘roditelj 2’, pa pošto ja biološki nisam ni otac ni majka, moj sin ne može da bude državljanin Srbije. Stoga ne može da ide u školu, a da nije privatna, ne može da ima zdravstvenu zaštitu, a da nije privatno, ne može da me nasledi bez komplikacija sa testamentom… Ne postoji, ja u Srbiji nemam dete, ja ga imam u Švedskoj“, kaže ona.
Ističe da je njeno iskustvo dosta specifično.
„Ja sam u braku sa Šveđankom i tamo sam dobila sina, s kojim sam živela ovde prve tri godine i onda sam pokušala da dobijem papire za njega, pa to sve nije moglo, mi nemamo osnovne zakone koji treba da se donesu da bismo uopšte mogli da se nađemo u ovakvoj situaciji, mi smo ovde još na nivou ‘gej ideologije’. Ako sam dobro razumela, ‘to dolazi sa zapada i svi će biti gej’. To je stvarno primitivno, za ovakve pomake, za donošenja zakona, za otvaranje te velike procedure, potrebno je mnogo više političke volje i zrelosti nego što mi se čini da ova garnitura i ova vlast ima“, kaže ona.
Opširnije pročitajte na N1.
BONUS VIDEO Da li se Srbija vratila na mapu LGBT netrpeljivosti – gosti Gorčin Stojanović i Boban Stojanović
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare