14
Svakoga dana prisustvujemo javnim licitacijama datuma kada bi Srbija mogla da dostzigne 50 posto vakcinisanih i u skladu sa povoljnijom epidemiološkom situacijom dozvoli organizaciju većih slavlja. Prvo smo čuli da je 21. jun taj datum, onda smo od Predraga Kona čuli da on i nije baš "fiksiran". Danas nam je državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Ðerlek poručio da je realno očekivati da do Vidovdana protiv korone bude revakcinisano 50 odsto stanovništva, odnosno, oko 2.800.000 punoletnih građana Srbije, ističući da će se time uspostaviti kontrola nad epidemijom. Koliko je to realno?
Stručnjaci sa kojima je razgovarala Nova.rs tvrde da je nemoguće unapred utvrditi datume i precizno zakazati pobedu nad epidemijom, to zavisi od najrazličitijih uslova i okolnosti.
„Imamo sasvim dovoljno vremena da do 21. juna, to je šest nedelja, tempom o kom pričamo danas, uđemo u tih 50 odsto o kojima smo pričali“, poručio pokraijinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković nakon prošlonedeljne sednice Kriznog štaba.
I premijerka Ana Brnabić poručuje: „Želimo od 21. juna da otvorimo Srbiju za slavlja, ali za to je potrebno da imamo 50 odsto punoletnog stanovništva potpuno vakcinisano i zato vas pozivam da se vakcinišete“.
Računica kaže da za potpunu vakcinaciju 50 odsto građana do 21. juna, dosadašnjim, pa i dvostruko bržim tempom, vremena nema. Ukoliko 2.250.0000 predstavlja 42,5 odsto punoletnih građana Srbije, 2.647.000 bi predstavljalo 50 odsto. To znači da je, u trenutku kad je Gojković govorio, još oko 397.000 građana trebalo da primi obe doze vakcine, a oko 947.000 samo drugu.
Tempom od 21.500 doza po danu za 38 dana (od 15. maja do 21. juna) moguće je dati 817.000 doza – dovoljno da, ukoliko je svaka druga revakcina, Srbija do 21. juna ima 50 odsto građana koji su primili bar jednu dozu, ne i obe.
Da bi 50 odsto građana Srbije bilo revakcinisano neophodno je, po toj računici, dati još oko 1.741.000 vakcina. Uz to, da bi svi dobili obe doze do 21. juna, neophodno je da svih 397.000, koji po prvi put zavrću rukav, to urade već u naredne dve nedelje.
Period neophodan za izgradnju imuniteta nakon druge doze vakcine, koji traje oko mesec dana, Krizni štab očigledno nije ni uzimao u obzir.
Možda je predsednik Nacionalnog koordinacionog tela za imunizaciju Mirsad Đerlek, ipak, shvatio da je 21. jun prerano, pa je pobedu pomerio za nedelju dana – do 28. juna, kada se obeležava Vidovdan.
U razgovoru za Nova.rs, epidemiolog Ramilo Petrović i imunolog Emina Milošević, tvrde da je nemoguće utvrditi tačan datum. Prognoze koje čujemo od zvaničnika i članova Kriznog štaba čine se kao previše optimistične.
Petrović ističe da mnogo toga ne znamo.
„Teško je odrediti datum. Svi licitiraju. Kako da odredimo bilo koji datum kada ne znamo koliko ljudi će se do tada vakcinisati. Ne znamo koji ćemo procenat vakcinisanosti postići. Niko ne zna ni koji je procenat vakcinisanosti potreban da bi se obuzdalo naglo širenje virusa – da li je to 50 posto ili 60. Ne znamo ni koliko je onih koji su bili bolesni, a nisu bili evidentirani, ne znamo koji je procenat prirodnog zaražavanja“, kaže Petrović.
On kaže da je i vremenska prognoza nepouzdana, i da podaci ne mogu biti relevantni za period duži od nedelju dana, a kamoli epidemiološke procene.
„Dobro da nisu rekli tačno u sat 21. juna u 18 sati i 35 minuta“, kaže Petrović.
I imunološkinja Emina Milošević priznaje da ne može da izračuna precizan datum.
„Zavisi od toga koliko ljudi će da se vakciniše. Šta bi bilo realno, a da bude prihvatljivo epidemiološki. Moglo bi da bude i za dve nedelje kada bi se sada vakcinisalo 2.0000 miliona ljudi. Teško je precizirati taj datum. Po ovom tempu, mislim da je 21. jun previše rano, a kada će to biti zavisi samo od nas“, kaže Milošević.
U prilog tome da je nemoguće prognozirati precizan datum pobede i ishod epidemiološke situacije, ona navodi i primere nekih zemalja koje su dobro stajale sa vakcinacijom.
„Sejšeli se navode kao zemlja koja se vakcinisala 60 posto, pa ponovo uvode zaključavanje. Ne možemo da računamo ni kao Izrael koji je vakcinisao stanovništvo samo Fajzerovim cepivom, koje je najefikasnija od postojećih vakcina. Nije isto, ne možemo računati da ćemo imati isti efekat kao kad koristimo čitav niz različitih vakcina različitih karakteristika“, zaključuje naša sagovornica.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
