35
Pre nego što pređemo na pitanja koja je redakcija portala Nova.rs namenila Vladi Srbije - na vest o tome da će od 1. januara 2021. godine PCR test poskupeti za 50 odsto - imamo jedno pitanje za građane Srbije: šta vam je prvo palo na pamet kada ste čuli ovu vest? Nemojte nam pisati u komentarima, psovke ne objavljujemo.
Šta se zapravo desilo?
Da rezimiramo: Vlada Srbije je na današnjoj sednici usvojila predlog da se cena PCR testova na koronavirus, onih koji se rade na zahtev građana Srbije, podigne sa sadašnjih 6 na 9.000 dinara. Ovo nije spekulacija, niti neproverena glasina – to je zvanična odluka kabineta Ane Brnabić.
Da odmah budemo jasni – u pitanju je suluda odluka koja za posledicu mora imati dodatno pogoršanje zdravstvenog bilansa građana Srbije, smanjenje kućnih budžeta i dodatno urušavanje poverenja u Krizni štab i one koji upravljaju epidemijom u Srbiji načelno.
Uprkos tome, Vlada Srbije morala bi da za takvu odluku da obrazloženje: racionalno, suvislo, oslobođeno animoziteta prema medijima koji postavljaju ova pitanja. To bi, valjda, bilo pošteno i racionalno.
Zato, evo prilike, evo pitanja:
Koji razlozi stoje iza odluke da se cena testiranja građana na koronavirus sa trenutnih (inače relativno visokih) 6 podigne na 9.000 dinara?
Koja je to zemlja na svetu do sada donela meru povećanja cene testova i sa kojim obrazloženjem?
Šta se desilo u poslednjih devet meseci da bi ta cena bila podignuta?
Da li su porasli troškovi testiranja ili samih testova?
Kako je moguće da se cena podiže u trenutku kada nema obaveze da se o trošku zdravstvenog osiguranja testiraju kontakti zaraženih?
Kako je moguće da se cena podiže dok smo i dalje u piku trećeg talasa epidemije?
Da li će 9.000 dinara morati da plate i lekari kojima je ministarstvo zdravlja oduzelo mogućnost testiranja iako su u kontaktu sa zaraženima (pacijentima ili članovima porodice, nebitno je)?
Da li će 9.000 dinara morati da plate savesni građani koji su imali jedan pozitivan test i nemaju više simptome koronavirusa, ali ne žele da bez provere izlažu druge riziku?
Da li će se i o čijem trošku testirati političari koji budu predstavljali Srbiju u inostranstvu?
Ako je odgovor „o trošku građana“, koje je moralno opravdanje za takvu odluku?
Kome ide u korist da se na ovaj način smanjuje količina urađenih testova pa tako i mogućnost obračuna sa virusom?
Kako je moguće da se umesto u pravcu masovnijeg testiranja krećemo u suprotnom pravcu, pravcu smanjenja testova?
Da li je ova mera doneta kako bi se smanjile gužve ispred kovid bolnica?
Da li je ova mera doneta kako bi se obeshrabrilo kretanje, putovanje ili aktivnost građana generalno?
Da li je ova mera doneta da bi se „popravila“ statistika zaraženih u odnosu na ukupan broj stanovnika, po čemu je Srbija jedna od najgorih u Evropi?
Zbog čega se i privatne laboratorije ne uključe u sistem testiranja, pa da se na taj način tržišno niveliše cena pojedinačnog PCR testa?
Ako je u pitanju manjak novca u budžetu za testove – gde je taj novac otišao?
Ako je u pitanju manjak novca u budžetu generalno – je li normalno ovako ga popunjavati?
Ko je predložio ovu odluku?
Je li ovu odluku predložio medicinski ili ekonomski deo Kriznog štaba?
Ako je donesena na predlog političara, koji je komentar lekara?
Ako je donesena na predlog lekara, ko je lekare koji se upravljaju ovakvom logikom ovlastio da odlučuju o našim životima?
Zbog čega je ova odluka skrivana od javnosti do trenutka njenog donošenja? Sve ostale bile su najavljene „nezvanično“ nekoliko dana ranije.
Zbog čega nije bila podložna javnoj debati ili makar sudu javnosti?
Hoće li Vlada sa ovom merom izaći pred Skupštinu?
Ako to ne uradi, sme li se ova odluka smatrati legitimnom, ako već mora da se smatra legalnom?
Da li je neko razmišljao o tome da li će povećanje cene uticati na stvaranje potencijalnog „crnog tržišta“ testova?
Da li je neko razmišljao o tome da četvoročlana porodica sada mora da plati 300 evra da bi znala da li je neko od njih zaražen ili ne?
Koliki je to deo potrošačke korpe prosečnog srpskog domaćinstva?
Ovu su samo neka od pitanja na koja očekujemo odgovor u narednim danima. Premda, nisu odgovori na pitanja ono što je potrebno građanima. Potrebno im je da neko za promenu misli o njihovim interesima. I zaista, za kraj, poslednje pitanje – zar vas nije sramota?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
