1
Preduzeće "Marneks" vlasnik je predratne vile na Dorćolu u kojoj je Fond PIO zakupio poslovne prostorije za šta od proletos plaća mesečno skoro 50.000 evra. Ugovor o zakupu sa Fondom PIO, koji je sklopljen u oktobru 2022, "Marneks" je ove godine iskoristio kao garanciju za otplatu kredita vrednog oko dva miliona evra.
Zbog renoviranja svoje zgrade na Novom Beogradu, Fond PIO privremeno je beogradsku filijalu proletos preselio na Dorćol, u predratnu vilu prvog gradonačelnika Beograda Vlade Ilića. S obzirom da je predviđeno da na ovoj lokaciji ostane do sledećeg leta, Fond PIO će samo za najam dati bar 600.000 evra – ako se renoviranje završi na vreme.
A pomenuta vila je od prošlog veka do danas promenila više vlasnika – od prvog gradonačelnika, preko Geneksa, visokog funkcionera Jugoslovenske levice, stranke, pa sadašnjeg vlasnika, preduzeća Marneks, koji je upravo ugovor o najmu sa Fondom PIO založio kao – garanciju za kredit banke od dva miliona evra, piše N1.
„Zbog potrebe adaptacije i rekonstrukcije zgrade Fonda na adresi Bulevar umetnosti br. 10, Fond je zakupio poslovni prostor u Venizelosovoj ulici br. 31. Cena zakupa iznosi 19 evra, bez PDV, po kvadratnom metru, u dinarskoj protivvrednosti na dan fakturisanja po srednjem kursu NBS, što mesečno ukupno iznosi 48.477,36 evra“, navodi se u odgovoru Fonda PIO fonda koji je, u junu ove godine, potpisao predsednik Fonda Relja Ognjenović, u zvaničnom odgovoru na poslaničko pitanje, o čemu je N1 već pisao.
Podsetimo, u aprilu ove godine Fond PIO je saopštio da se, zbog neophodne rekonstrukcije objekta, od srede, 26. aprila 2023. godine, „služba Filijale za grad Beograd 1, privremeno izmešta iz Bulevara umetnosti 10 na Novom Beogradu, na novu adresu – Venizelosova 31 na Dorćolu“.
„Rekonstrukcija se obavlja kako bi se obezbedili bolji uslovi za korišćenje usluga i ostvarivanje prava osiguranika i korisnika, kao i bolji tehnički uslovi za rad zaposlenih“, naveo je tada Fond PIO.
A u Venizelosovoj 31 u Beogradu (što je nekadašnja Ulica Đure Đakovića) nalazi se vila koja je bila dom industrijalca i prvog gradonačelnika Beograda Vlade Ilića.
Ovo zdanje sa svečanim ulaznim tremom, jonskim kapitelima, ornamentikom nad prozorima predstavlja, kako je pisao Danas – jedno od najistaknutijih ostvarenja beogradske međuratne arhitekture.
Po završetku Drugog svetskog rata Iliću je, kao „narodnom neprijatelju i ratnom profiteru“ zbog navodne saradnje sa okupatorom, rešenjem tadašnjih vlasti oduzeta sva imovina. Tako je, u prvim posleratnim godinama, ova porodična vila Vlade Ilića pripala preduzeću Generaleksport, da bi posle skoro 50 godina Geneks prodao ovu kuću putem oglasa Nenadu Đorđeviću, visokom funkcioneru Jugoslovenske levice (JUL).
Đorđević je zatim ovo zdanje poklonio svojoj partiji, pa je ono postalo sedište političara ove ideologije. Međutim, kasnije je ova vila, podseća Danas, postala predmet sudskih sporova između partijskih kolega. Sporovima oko imovine priključili su se i naslednici prvobitnog vlasnika, a na kraju spor je rešen u Đorđevićevu korist.
Danas, prema podacima dostupnim pretragom u eKatastru, ova vila korisne površine 611 kvadrata, u vlasništvu je beogradskog preduzeća „Marneks“, čiji je vlasnik i direktor Mikonja Rašković, javlja N1.
Preduzeće nema zaposlenih, a prošle godine je ostvario poslovni prihod od 15 miliona dinara, ali i neto gubitak od četiri miliona dinara.
Godinu pre, „Marneks“ je poslovao sa profitom od 128 miliona dinara – tada su poslovni prihodi bili svega tri miliona dinara, ali su „ostali prihodi“ knjiženi u iznosu od 140,6 miliona dinara.
„Marneks“ je registrovan za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, a u katastru je upisan i kao nosilac prava korišćenja na zemljištu u Venizelosovoj 31.
Međutim, u katastru se navode i brojne zabeležbe, nastale u periodu od 2015. do 2022. godine, među kojima su i zabeležbe pokretanja spora za utvrđivanje prava na nepokretnosti.
Marneks d.o.o. Beograd je učestvovao u više sudskih sporova, i kao tuženi, i kao tužilac.
Nekoliko sporova Marneks je vodio sa preduzećem za hotelijerstvo i ugostiteljstvo Licej doo, čiji je vlasnik Nikola Đorđević, a direktori Nikola i Nenad Đorđević.
Dva spora – za sticanje bez osnova, odnosno neosnovano bogaćenje iz 2015. i 2019 – vredna su 1,7 milijardi dinara i 1,65 milijardi dinara.
Preduzeće Licej doo i danas se vodi na adresi – Đure Đakovića 31 Beograd (sadašnja Venizelosova 31), dakle na adresi na kojoj se nalazi predratna vila prvog beogradskog gradonačelnika.
A preduzeće Marneks d.o.o, koje je upisano kao vlasnik zgrade i parcela na adresi Venizelosova 31 u Beogradu – registrovano je na potpuno drugoj, novobeogradskoj adresi.
Preduzeća koja se zadužuju kod banke za otplatu kredita često garantuju uspostavljanjem zaloge na nekom predmetu ili pravu.
Nije neuobičajeno da firme za kredit garantuju upravo nekim potraživanjima koja će tek naplatiti u narednom periodu.
Upravo to je slučaj i sa firmom Marneks d.o.o, koja je pod zalogu kod AIK banke stavila „sadašnja i buduća potraživanja koje ima prema Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje na osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora od 24. oktobra 2022. godine … i budućim eventualno zaključenim aneksima ugovora o zakupu“.
PROČITAJTE JOŠ
Osnovni iznos obezbeđenog potraživanja je, kako se navodi, 1,65 miliona evra, dok je maksimalni iznos potraživanja 2,145 miliona evra.
Zaloga je u registar upisana 30. marta 2023, a potraživanje banke, prema podacima iz registra, dospeva 1. decembra 2026. godine.
Ovi podaci ne moraju nužno da znače da je Marneks sa Fondom PIO sklopio ugovor o zakupu na upravo toliki iznos – od 1,65 ili 2,145 miliona evra.
Propisi, naime, predviđaju da se osnovni iznos obezbeđenog potraživanja ustanovljava na osnovu saglasnosti volje dve ugovorene strane, u ovom slučaju – banke i preduzeća koje se zadužuje.
Portal Gradnja.rs u julu prošle godine objavio je da je održan „pozivni jednostepeni, projektni konkurs za lokaciju u Venizelosovoj ulici u Beogradu održan u periodu od 6. maja do 13. juna 2022. godine. Naručilac konkursa je kompanija Marneks doo., a organizator i sprovodilac beogradski Urbanistički centar.
Na učestvovanje u konkursu pozvana su tri arhitektonska tima, a žiri je izabrao projekat Studija OBE.
„Rešenje je koncipirano na način da poštuje širi kontekst i novi pravac razvoja lokacija uz Venizelosovu ulicu, kao i industrijsko nasleđe ovog kraja u pogledu upotrebe materijala, dok stvara okvir za očuvanje objekta hotela Admiral, bez pokušaja da se isti podražava u samom rešenju novih objekata. Autorski stav je, navodi žiri, jasan, likovno i funkcionalno prikazan – predlog komercijalnih sadržaja prepoznao je potrebe okruženja, dok je predlog stambenog rešenja dao mogućnost da se kroz razradu fleksibilnog predloga isprate zahtevi tržišta“, navodi se na portalu Gradnja.rs.
****
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
