“Čuvaj se Danajaca i kada ti darove nose”, Vergilije - Eneida. U smiraj prošle godine, kada pažnja javnosti kopni i kada je po pravilu najbolji momenat u jesen-zima periodu da se promuvaju najspornije odluke. Doneta je dugo krčkana, promena Plana detaljne regulacije koja će omogućiti izgradnju 4,5 miliona kvadratnih metara stambeno poslovnog prostorana na području ispod koga se nalazi najvažnije izvorište podzemnih voda za snabdevanje pijaćom vodom Beograda.
Piše: Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti
Devet uglednih profesora potpisali su pismo u kome traže da se odustane od bilo kakve gradnje pre nego što se ispita uticaj projekta na budućnost vodosnabdevanja Beograda. Nekada je delovalo neverovatno da će biti štetno disati vazduh. Da li ćemo uskoro imati i vodu koju nije zdravo piti? I da li je to grad koji ćemo ostaviti onima koji dolaze posle nas? U pismu profesora se ističe da je grad Beograd među “privilegovanim” gradovima u Evropi koji imaju sistem snabdevanja vodom za piće.
Da li ćemo se probuditi u Beogradu u kom ćemo ići sa gas maskama kroz njega i u kome će se plaćati voda. Šta će biti sa siromašnim porodicama. Da li će se ljudi suzdržavati da piju vodu ili će uz punu svest da je voda sa česme štetna, piti tu umesto kupovne vode, kako bi detetu dali pare za užinu.
Dizanje glasa profesora očigledno je uzbunilo i javnost tako da je javnost trebalo obrlatiti spinom o metrou. Ko god se buni, zapravo je protiv napretka i modernizacije Beograda kojoj svaka vlast pred svake izbore obećava metro, a ova poslednja, čak je pred prošle izbore krenula i da deli karte za metro.
Nisu bitni tamo neki milioni kvadratnih metara koji će se pretvoriti u milijarde novca koje će se sliti u nečiji džep, nije bitno ni uništavanje vode, već se priča svodi na metro koji mora da krene iz Makiša.
Metro je zapravo Danajski dar, Trojanski konj. Poklon sa mašnicom uz koji treba da nam utrape dizanje novog naselja i enorman profit investitora koji će, kako stručne glave vele, platiti veliki deo Beograda – pijaćom vodom. Cena prava sitnica!
Otuda se metro ne gradi da bi Beograd i građani povratili normalno saobraćajno funkcionisanje, već da bi nečija investicija na ledini postala atraktivna lokacija i veštački se nabildovala cena nekretnina. Isto je i sa stadionom koji će koštati prema nekim proračunima od 250 miliona do pola milijardi evra.
Kad smo kod cene. Svojevremeno je upravo Bogoljub Karić najavljivao gradnju Tesla naselja na Makišu po ceni od 500 evra po kvadratnom metru, što je bilo kuvanje javnosti za sam projekat gradnje.
Sada kada je plan regulacije promenjen, a javnost se ustalasala, porodica Karić je objavila da se povlači iz posla.
Sama porodica Karić, kao i bilo koja firma u vlasništvu ove porodice, koliko je nama poznato, nije vlasnik zemljišta na ovom području, niti je imala određenih svojinskih prava, tako da je njeno “povlačenje” iz posla u kome nikada nije formalno bila, jeste jednako povlačenju Grka od opsade Troje.
Ako nema gradnje naselja, šta će buduća metro stanica na Makišu. Ako se “povlače” Karići, dolaze li nam neki novi “Arapi” koji “grade” po Beogradu na vodi. U pitanju je svakako finta da se anestezira javnost i ona svakako jeste signal da su građani ti koji se pitaju.
Karići su na kraju i obznanili da su od celog projekta odustali još pre tri godine. Možda ih je istisnuo neko jači, a možda su od početka statirali. U svakom slučaju, bez obzira ko bude formalni investitor, gradiće oni isti koji su izgradili Beograd na vodi.
Ne postoje nikakvi arapski investitori. Ceo posao zapravo je pranje para koje se koruptivnim radnjama isisaju iz Srbije. Reč je o dobro uigranoj međunarodnoj mreži pranja novca.
Po istom modelu i drugi članovi balkanske kriminalno političke hobotnice su pravili slične projekte. U Crnoj Gori je pod patronatom Mila Đukanovića nikao Porto Montenegro, a u Tirani niče naselje identičnog dizajna. U Libanu je sličan projekat pravljen u Bejrutu.
No, neka bude da sam potpuno ostrašćen i da zapravo u ne vidim blagodeti jednog sjajnog projekta. Političari, naročito na vlasti, se uvek zaklanjaju iza narodne volje i građana koji su ih uvek izglasali zbog njihovog predanog rada. Predlažemo fer rešenje.
Prema Ustavu Republike Srbije, građani mogu odlučivati na referendumu. Neka se pre bilo kakve gradnje na području Makiša, raspiše referendum na kome će građani Beograda odlučiti o ovom pitanju nakon što se javno prezentuju nalazi stručnjaka.
Do sada je ovu peticiju sa ovim zahtevom potpisalo preko 27.000 građana.
https://peticije.kreni-promeni.org/petitions/referendum-za-kosutnjak-i-makis
Ako su stanari iz nekoliko zgrada uspeli da zapale plamene pobuna koji su sačuvali Peti park i Parkić na Banovom brdu, šta sprečava ceo Beograd da sačuva Makiš. Odgovor na ovo pitanje moraće da da svako od nas!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare