0
Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Srbiju Marijan Ivanuša izjavio je za N1 da sada jeste trenutak da se mere malo popuste, ali to ne sme biti potpuno, dodajući i da je jako bitno da škole počnu sa radom, jer deca treba da idu u škole, ne samo zbog učenja, već i zbog socijalizacije.
On je za N1 rekao da se nada da bi vakcina protiv koronavirusa mogla globalno da postane dostupna u prvoj polovini 2021. godine, kao i da je cilj da se do kraja sledeće godine proizvede dve milijarde doza vakcina.
„Preporuka SZO je da se prati epidemiološka situacija i da se mere prilagođavaju. Mere treba da idu u oba pravca – mogu se i popustiti i pooštriti ako se epidemiološka situacija pogorša. Jako je bitno da se to zaoštravanje uradi što je brže moguće, čim se pojave prvi znaci pogoršanja situacije“, rekao je Ivanuša.
„Korisno je da ljudi lakše žive normalan život, tu novu normalnost, ali to ne znači da se treba potpuno opustiti. Treba da se nose maske, da se drži fizička distanca i održava higijena ruku… Videli smo kako je u junu prevelika opuštenost rezultirala znatnim pogoršanjem epidemiološke situacije“, dodao je on.
Istakao je i da je „jako bitno da škole započnu sa radom“, ali uz poštovanje svih epidemioloških mera – da se dezinfikuju učionice, da se održava koliko je to moguće fizička distanca, i da „deca imaju i sapun i vodu na raspolaganju da bi mogli da peru ruke, jer je to veoma važna mera zaštite“.
Deca treba da idu u škole i da se druže
„Deci treba edukacija, deca treba da idu u škole, ne samo zbog učenja, već i zbog socijalizacije, deca treba da se druže“, kazao je Ivanuša i dodao da deca do sada nisu bila neki veliki izvor infekcije, kao i da je kod njih oblik bolesti blaži i manje šire virus.
Govoreći o nošenju maski kod dece, ponovio je da deca mlađa od pet godina nisu u stanju da pravilno koriste maske, a u uzrastu od pet do 11 godina, to zavisi od epidemiološke situacije.
„Nije preporuka da svi koriste maske. Ako bi se negde u nekoj školi pojavila epidemija, preporučili bi nošenje maski, uz kontrolu starijih, jer znamo da maske koje se ne koriste pravilno mogu biti izvor zaraze“, poručio je Ivanuša.
Ocenio je i da, pošto koronavirus nije sezonski – „možda će to postati vremenom“ – razvoj epidemiološke situacije zavisiće od našeg ponašanja.
„Ako se pridržavamo epidemioloških mera onda ne moramo očekivati neko pogoršanje. Bitno je da se situacija prati i čim se pojavi pogoršanje da se mere odmah pooštre“, istakao je Ivanuša.
Obradovao sam se napretku Rusa
Komentarišući napredak Rusa na polju vakcine protiv koronavirusa, direktor SZO za Srbiju je rekao da se „lično obradovao kada je čuo za taj napredak u Rusiji“.
On je naveo da se trenutno u svetu radi na nešto manje od 200 različitih vakcina, a oko 20-30 njih je u fazi kliničkog testiranja, dok je četiri-pet već u trećoj fazi kliničkog testiranja.
On je izrazio nadu da će većem delu sveta vakcina trebalo da bude na raspolaganju u prvoj polovini 2021, odnosno od dve do pet njih.
„Biće problem kako sprovesti proizvodnju tolikog broja vakcina, jer se radi o milijardama doza. SZO radi sa različitim partnerima da bismo do kraja sledeće godine obezbedili dve milijarde vakcina“, rekao je Ivanuša.
On je poručio da pridržavanje epidemioloških mera može da utiče ne samo na širenje koronavirusa, već i ostalih respiratornih virusa, poput gripa. Preporučio je da se obavezno vakcinišu svi zdravstveni radnici, stariji ljudi, kao i oni sa hroničnim oboljenjima.
Kada se radi o deci, rekao je da ona mnogo lakše preboljevaju grip, ali je „ako su roditelji zainteresovani“, rekao da može da se vakciniše svako dete starije od šest meseci.
Dezinformacija o koronavirusu
Komentarišući dezinformacije o koronavirusu, rekao je da je veoma važno da zvanični organi redovno objavljuju sva nova saznanja do kojih dođu, jer je bitno da ljudi veruju u informacije koje dobiju od zvaničnika kako bi se pridržavali mera.
„Ako nema poverenja, ljudi neće ispratiti mere. A ako ne isprate mere čeka nas katastrofa“, poručio je on i dodao kada se radi o različitim brojkama o broju zaraženih i umrlih, do neslaganja možda ponekad dolazi metodoloških propusta ili nekih racionalnih razloga, ali da su „u totalu brojke manje-više pouzdane“.
