“Nije se plašio mase ljudi! Zato što je uvek bio uz svoje građane! Davao nam motivaciju i govorio ‘Uspećemo’! Nije ga čuvala vojska i policija! Nismo ni mi, zato nam sad vlast čine isti oni, protiv kojih smo se borili” – ovo je samo jedna od mnogobrojnih objava na društvenim mrežama u kojima nas poslednjih dana podsećaju na lik i delo Zorana Đinđića. Kao da nam nikad nije bio potrebniji čovek koga smo se tako olako rešili, kao da svima koji su svesni neminovnosti i neophodnosti dubokih promena u ovoj državi, društvu, kolektivnoj svesti… nikad nije u toj meri nedostajao istinski lider, pa ga sad vidimo i u krajnje opskurnim situacijama i priželjkujemo da to budu neke ličnosti koje su i po formatu, i po autoritetu, i po viziji obični opsenari i marionete.

Mirina i moja najmlađa ćerka Marina objavila je pre nekoliko dana sjajan blog na temu “Lideri u krizi”, zasnovan na vebinaru gde su vodeći dizajneri i arhitekti Bliskog Istoka raspravljali o promenama u upravljanju kompanijama, procesima i ljudima u ovo vreme koronavirusne krize. Iako smo mi odavno mimo sveta, iako čak i ova aktuelna kriza svetskog formata u Srbiji poprima karikaturalne obrise (pred)izborne ujdurme, neka zapažanja učesnika u ovoj raspravi nam pokazuju da ni na jednoj strani dubokog političkog šanca u ovom trenutku nemamo lidere za budućnost. Nema istaknutih ljudi od integriteta, radoznalih da postavljaju više pitanja nego što daju odgovora, hrabrih da zakorače u nepoznato i isprobaju nešto novo, sposobnih da prihvate i razumeju nove medije i komunikacione kanale, naviklih da ljude tretiraju s poštovanjem, spremnih da se (i da nas) suoče s teškim odlukama koje je potrebno doneti u veoma kratkom razdoblju…

”Trenutni izazovi predstavljaju priliku liderima da se povuku iz svojih svakodnevnih navika i rutina kako bi razmišljali o uticaju koji imaju na druge i nasleđu koje će ostaviti na život svih nas”, jedna je od preporuka pomenutog vebinara. Prevedeno na srpski, to bi moglo da se pročita i ovako: Zemlja koja ima ovakve lidere ne mora da brine za svoju budućnost, jer je, jednostavno – NEMA!