Ispovest lekara sa koronom: 15 dana sam se borio za život

Za Nova.rs on kaže da nije uspeo da otkrije kako se zarazio i koji je to momenat bio presudan."Najverovatnije je bilo na radnom mestu. Imao sam zaštitnu opremu, tu nije bilo nikakvih problema, prosto se desilo. Nisam jedini, ima još kolega, ali niko od nas ne zna taj trenutak kada se to dogodilo. Mimo posla sam faktički bio u izolaciji, samo sam dolazio na posao i vraćao se", priča nam Pantelić.Objašnjava nam i kako je od samog početka tekla borba zdravstvenih radnika protiv koronavirusa."Tri dana nakon što je KBC 'Dragiša Mišović' pretvoren u najveći Covid centar u Srbiji, nas pet anesteziologa sa Ortopedske klinike Banjica je poslato u ispomoć kolegama tamo. Kasnije je dolazilo sve više i više kolega iz cele Srbije. U jednom trenutku to je bila bolnica sa 70-80 anesteziologa", priča Pantelić.

"Moj prvi ulazak u respiratorni centar je bio dosta traumatičan, što zbog klaustrofobičnog osećaja u skafanderu, što zbog težine kliničke slike pacijenata. Trebalo je samo se navići na nove uslove. Radilo sa dnevno po četiri sata, sa pauzom od 24h. To je bio rad sa najtežim pacijentima, i u početku nije davao neke prevelike rezultate", priseća se Pantelić.Kaže da se stanje pacijenata respiratorno pogoršavalo, toliko često da su imali po nekoliko intubacija dnevno."Brzo se stiglo preko 50 pacijenata na respiratoru. Tek nekolicinu smo uspeli da odviknemo od respiratora i da ih ekstubiramo. I tako naredna 23 dana", opisuje svoj i rad njegovih kolega.

Kako je izgledalo lečenje

Jednoga jutra i on se probudio sa simptomima korone."Dvadeset četvrtog dana mog boravka, ja sam se probudio sa temperaturom. Uradili smo laboratorijiske analize i CT i ispostavila se levostrana pneumonija. Odmah sam hospitalizovan i krenuli smo sa terapijom. Prvih pet dana temperatura je bila jedini simptom koji sam imao. Što je bila viša, to je bilo teže spustiti je na normalne vrednosti.

"Kad paracetamol i stavljanje leda da me hladi više nije pomogalo, odlučeno je na osnovu kliničke slike i laboratorijskih analiza da primim Tocilizumab. Iskustvo primene Tocilizumaba je neopisivo. Već sa prvim kapima osetio sam kako temperatura nestaje. Narednih dva dana sam bio miran, bez temperature i drugih simptoma. Jedino što sam znao da je CT u progresiji, i zbog toga sam konstantno ležao na stomaku", priča naš sagovornik.Nažalost, nije sve išlo glatko, pa je naš sagovornik bio i na Intenzivnoj nezi."Posle toga ponovo se vraća blaga temperatura koja je prolazila na paracetamol. Negde od 10. dana ja više nisam imao temperaturu, ali postepeno se pojavljivao kašalj, da bi narednog dana postao toliko uporan i konstantan, da je pretio da me respiratorno ugrozi. To je bio trenutak kada sam iz sobe prešao u jedinicu intenzivnog lečenja (JIL) pod veći nadzor. Sledeća dva dana su bila najneprijatnija, jer konstantan nagon na kašalj i moji pokušaji da se pritom maksimalno štedim su mogli dodatno da me ugroze. Ipak terapija je delovala i kašalj se polako smirivao. Trinaestog dana stanje se stabilizovalo i vraćen sam iz JILa u sobu", priča ovaj zdravstveni radnik.Očekuje da će ubrzo otići na kućno lečenje. Kaže da oporavak dugo traje, ali se nada da će uskoro moći da se vrati svom poslu i svojim kolegama. Zahvalan je svima koji su učestvovali u njegovom lečenju.“CT je u poboljšanju. Laboratorija se smiruje. Subjektivno dosta bolje se osećam. Očekujem da me uskoro otpuste na kućno lečenje. Situacija sa koronom se polako smiruje. Sve više pacijenata napušta JIL (ili bolnicu). Sve ide na bolje... Zahvaljujem se osoblju KBC 'Dragiša Mišović' za sve dosad što su uradili. Zahvaljujem se načelnicima anestezije i direktoru bolnice za maksimalno angažovanje. Svim kolegama, lekarima, sestrama - veliko hvala!“, poručuje naš sagovornik.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram