"Invalidnina ne sme da bude luksuz u 21. veku": Sastanak protestnog tima gluvih i nagluvih u Vladi Srbije

Ovaj sastanak je usledio nakon protesta koji je održan u sredu 25. marta, kada su gluve i nagluve osobe zahtevale da budu primljene kod premijera Đura Macuta da mu izlože sve one probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Akcenat je, pre svega, bio na isplaćivanju invalidnina, za koje naglašavaju da u 21. veku one ne smeju da budu luksuz, niti neka milostinja, već da oni na njih imaju pravo. Tražili su i izjednačavanje prava sa osobama koje imaju druge vrste invaliditeta, poput slepih i slabovidih osoba.

Dragana, koja je korisnik implanta putem kojeg može da čuje, kaže da ona ne spada ni u kategoriju gluvih, ni nagluvih osoba, već nešto između te dve kategorije, prenosi N1.

"Ja spadam u neodređenu kategoriju još uvek i to je prosto globalni problem. Zaista, ne možemo se svrstati ni u jednu grupu i mi smo kategorija za sebe. 21. vek je, nove tehnologije su 20 godina u upotrebi, barem ovde u Srbiji, implantirano je 1.200 osoba do sada i sad imamo naše probleme koje želimo da prezentujemo kao nova kategorija gluvih osoba," objašnjava.

Očekuje da na današnjem sastanku u Vladi Srbije barem nešto bude poboljšano u vezi sa njihovim položajem.

"Imamo velikih problema što se tiče osiguranja. Samo tri godine smo pokriveni. Na svakih 7 godina dobijamo nove procesore i želimo da se skrati vreme čekanja na nove procesore, zato što se oni svakodnevno koriste, trpe sve klimatske promene na nama, oštećuju se, vremenom se troše, i retko koji dočeka 7 godina. Uglavnom se kvari oko 5. godine i to sve sami moramo da isfinansiramo, a verujte da su troškovi jako skupi. Samo jedan kablić on košta 17.000 dinara. A da ne pričam o ostalim delovima koji periodično moraju da se menjaju, to su poklopci za mikrofon, poklopci za baterije, to sve na tri do pet meseci mora da se menja i jako puno košta."

Prisećajući se života pre implanta, Dragana kaže da je bilo jako teško, da je dve godine trpela "jaku gluvoću", ali da je imala podršku supruga.

"Pored njega sedim i pričamo preko transkripcije tako što on priča u moj telefon i ja čitam šta on meni saopštava. Tako da - moj socijalni život nije postojao, nisam se družila, trpela sam izolaciju," navodi.

Na današnjem sastanku bi trebalo da se govori i o svakodnevnim problemima koje trpe osobe sa ovim invaliditetom, kao što su komunikacija, problemi na poslu u vidu diskriminacije, ali bi trebalo da se raspravlja i o izjednačavanju prava sa osobama sa drugim invaliditetima i isplati invalidnina.

Dragana kaže da je prema njenim saznanjima osobama koje mogu pravilno da govore invaliditet priznat u visini od 80%, dok je za one sa problemima u govoru povećano na 90%.

"Ali ja prosto kad skinem ovaj aparat, od kojeg zavisim, ja sam potpuno gluva osoba. I svaki dan je stres da li će da se uključi, da li će da radi, da li ću moći da funkcionišem kako danas - sve mi to zavisi od jednog aparata. Drugo, RFZO samo jedno uvo finansira. Ja sad imam samo pola zvučnog polja, a mogla bih da imam dva. Pošto su uši parni organ, ja bi trebalo da imam dva uha funkcionalna," objašnjava Dragana.

Milena, majka dvoje dece koji su korisnici implanta, u potpunosti se slaže sa Draganom.

"Kod nas je recesivno nasleđivanje gena, tako da smo se odmah odlučili za implantaciju, za procesore. E sad, slažem se sa Draganom sve što je rekla i došla sam kao majka da podržim. Najveći problem je ta zamena recimo koja ide tek na sedam godina. To bi bilo jako dobro kad bi se smanjile barem godine za zamenu. Delovi su jako skupi, tako da ja kao majka sa dvoje dece...možete da zamislite," kazala je Milena i dodala da se nada pozitivnom ishodu današnjeg sastanka.