INTERVJU Vesna Mališić: Otkaz cele redakcije NIN-a čin za istoriju, novi nedeljnik biće hrabar kao i ljudi koji u njemu rade

Kako će izgledati taj novi nedeljnik?

Izgledaće upravo onako kako izgledaju ljudi koji u njemu rade. Ako smo mi u taj nedeljnik uneli ličnu hrabrost i pokušaj da odbranimo profesiju, onda će to biti najširi okvir. Drugo, mi smo kao redakcija uvek radili strašno puno dogovarajući se, razgovarajući. Dakle, nije to bio nedeljnik u kome urednici diktiraju novinarima šta će da rade. Mi smo nekako negovali dijalog, smatrajući da ne možemo da ga tražimo od drugih, ako mi sami to ne radimo. Tako će biti i u novom nedeljniku. Negovaćemo isti metod rada, samo što ćemo imati novi entuzijazam i verujem podršku kompanije koju nismo imali u NIN-u. Mi nismo bili nikada reklamirani kroz druge medije koje je imala naša kompanija. Mi smo bukvalno bili kao neželjeno dete, sakriveno u ćošak ispod rešetaka.

Ne pamti se u Srbiji, regionu, da je gotovo cela redakcija dala otkaze u jednom danu. Šta nam to govori?

Mislim da je to najbolji odgovor redakcije NIN-a o tome šta misli o novom konceptu, o pravcu u kome će NIN da se kreće. To je odgovor i to se nikad nije dogodilo. Kao što je NIN deo istorije, tako će i taj čin biti deo istorije. Nekada su iz NIN-a odlazili delovi redakcije. Sada, to nije samo redakcija. Otišla je i sekretarica redakcije, kolumnisti, saradnici, lektori… čak su nam se javljali i sagovornici koji su nam rekli da više neće da govore za NIN.

NIN je za ljude bio neka oaza slobodnog pisanog novinarstva (kao što je na primer i “Vreme”, sve male redakcije), ali i redakcija koja je imala izuzetno mali tiraž u poređenju sa ogromnim uticajem koji je zaslužila fenomenalnim istraživanjima, odličnim tekstovima, poštenim pristupom prema stvarima i činjenicom da se bavila veoma osetljivim temama, od kriminala do političke korupcije. Bili smo garancija za to da ono što se piše u novinama je istina i to je najveća vrednost koju su novinari NIN-a sačuvali i žele da sačuvaju i nisu dozvolili da bilo šta što se događa u NIN-u za njih bude nepoznanica.

Kad to kažem, prva nepoznanica je vlasništvo. Ako mi teramo naše novinare da skaču u vatru i da istražuju teme korupcije, teme kriminala, teme netrasnparentnog vlasništva, teme ko stoji iza nečega… kako mi možemo da se osećamo u redakciji za koju nam kažu da je neko dobio NIN na poklon. To je bio trenutak kada su se novinari NIN veoma zapitali šta se krije iza toga, kakvi uticaji se kriju iza toga.

Vi ste prvi otišli. Zašto ste odbili ponudu Jelene Drakulić Petrović da budete šefica Istraživačkog centra NIN-a?

Odlično zvuči, ali sam odmah tražila da mi objasni šta je to, šta je NIN, kako ga ona vidi. U tome kako je videla NIN, ja nisam videla ni prostor za taj istraživački centar. Ja sam se jako bavila istraživačkim novinarstvo i bilo mi je stalo. Svi ljudi sa kojima sam ja direktno radila su bili istraživački novinari. To nije problem, ali taj istraživački centar delovalo mi je kao nešto fino upakovano bez suštinskog sadržaja. Nezavisno od toga šta je ona meni ponudila, to nije bilo odlučujuće za moju odluku da ja to ne prihvatim. Ja sam njoj otvoreno rekla da nemam poverenja u ceo taj koncept. Tamo gde se ne osećam dobro, ja tu ne boravim. Rekla sam da ću da odem, da imam uslove za penziju i nastavljam dalje.

Ja sam osetila da se redakcija raspala. Ne zbog mene. Nego da je svako tražio svoj individualni izlaz iz toga, jer više nije verovao da će tu moći da radi onako kako je radio. Vuk Cvijić je rekao da će da ide, Sandra Petrušić je rekla da će da ide, makar na ulicu, Vera Didanović je imala tri neke varijante gde može da ide, Marko Lovrić je rekao “ja idem kući”. Ljudi su bili spremni da idu u potpunu neizvesnost, to je za mene bilo strašno.

Onda smo dobili poziv ako hoćemo da budemo svi zajedno i onda nije bilo dileme. Odmah se to malo pleme zbilo, i to je to.

Šta je za redakciju bio okidač da donese takvu odluku?

Mislim da je to sazrevalo jako dugo. Nismo mi mislili da će sad neko doći i uvesti cenzuru u NIN. Svi su nekako osećali da će to nekako da bude tiho, lagano, pacifikovanje NIN-a, prevođenje iz jednog agregatnog stanja u drugo i da će to biti kao ono što kažu “kuvana žaba” i mi nećemo ni znati da smo se jednog trenutka našli u tome. Neki ljudi će da odu u penziju, neki će se demoralisati, neki novi sadržaji će da preplave NIN… Mislim da je plan bio i da je plan i dalje da se nekako lagano u nekom dužem periodu pacifikuje NIN. Novinari nisu želeli da dođu u situaciju da budu u toj vrsti procesa i mislim da su od kupovine ili poklanjanja NIN-a ljudi počeli da prave individualne strategije za sebe.

Atmosfera je bila takva da nije bilo poverenja u to šta se radi. Mislim da je redakcija NIN-a pokazala da novinarstvo još uvek ima snage i to je za mene najvažnije. Da u novinarstvu i dalje ima energije i osećanja da ne možeš da budeš zgažen. To je odgovor vlasnicima. Nisu vlasnici - vlasnici naših duša. Oni moraju da daju okvir, a uređivačke politike moraju biti slobodne.

U svim nezavisnim medijima i na društvenim mrežama glavna vest tog dana bio je odlazak cele redakcije iz NIN-a. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom nismo čuli ništa o tome, a RTS je vest objavio na svom sajtu, ne i na televiziji. Kako to komentarišete?

To je u stvari dijagnoza onoga u čemu mi živimo. Kad kažete, nisu nas objavili mediji koji su privatni. Pa neko kaže “može” - pa ne može. To je par ekselans vest. Ali je šokantno da javni servis građana Srbije ne objavi vest da je najstariji nedeljnik ceo, kompletan dao otkaz. Mislim da bi novinari koji rade na RTS-u morali da razmisle o tome šta oni rade za ozdravljenje ovog društva, za budućnost ove države. Oni direktno potkopavaju ono što je najveća vrednost, a to je integritet profesije. U tome učestvuju i to je za mene neshvatljivo.

Ne mogu da zamislim da neki od urednika nije rekao “ljudi, ovo mora da bude vest”. Poslednja u Dnevniku, ali mora da bude vest. Pogledala sam vesti. I ta vest je zabranjena. To je šokantno. Oni misle da će to da sakriju? NIN se inače nigde nije reklamirao, samo su nas zvali u goste na N1 i Novoj i prenosili naše tekstove. Ali kad je Vučić dao intervju NIN-u, taj broj se reklamirao na RTS-u i na drugim medijima. Samo taj. RTS je puštao reklamu, B92. Pa čekajte, zar to nije ispod svakog dostojanstva?!

BONUS VIDEO Dan uživo: Milan Ćulibrk