Krizni štab je u utorak odoleo popuštanju mera i zahtevima koji bi omogućili da ugostiteljski objekti rade dva sata duže - do 22 časa. Medicinski deo Kriznog štaba bio je jači od zamenika gradonačelnika Gorana Vesića koji već nedeljama zastupa interese ugostitelja. Mere ne popuštaju, ali očigledno ne popuštaju ni brojke, pa proteklih dana beležimo oko 2.000 zaraženih - danas 2.088. Cilj mera trebalo bi da bude manje zaraženih, ali to se ne događa, kriva uglavnom stagnira, pa čak i blago raste. Očekivanog drastičnijeg pada broja zaraženih nema, a stručnjaci ocenjuju da su uzroci nepoštovanje mera i opuštanje zbog zablude da vakcinacija već utiče na imunitet i smanjuje mogućnost zaraze.
Zatvaranje kafića u 20h i zabrana puštanja muzike u lokalima posle 17 časova, očigledno nisu doveli do željenih efekata. Umesto toga, osakatili su privredu.
Procenat zaraženih u odnosu na broj testiranih se proteklih dana kreće standardno iznad 15 procenata. A to, priznaćete, nije zanemarljivo. Broj preminulih je u blagom padu, ali ni oko 15 izgubljenih života, koliko se dnevno beleži, nije podatak za ignorisanje. Tokom februara broj testiranih na dnevnom nivou kreće se uglavnom iznad 10.000, juče ih je bilo čak 12.830, danas skoro 13.000.
Epidemiolog Zoran Radovanović u izjavi za Nova.rs konstatuje da epidemijska kriva ne ide očekivanom i priželjkivanom silaznom putanjom.
„Očekivalo se da tokom januara treći talas nastavi silaznim krakom. Međutim, prethodnijh nedelja došlo je do stagnaacije, a proteklih dana i do relativno malog porasta. Kriva je promenila trend i sada pokazuje tendenciju lakog uspona. To sluti da će doći do daljeg porasta. Pošto mere nisu menjane, jasno je da to znači da se mere ne poštuju i da je njihova efikasnost i primena zatajila“, primećuje Radovanović.
On otkriva i razloge za takvu epidemijsku situaciju.
„Jedno objašnje je da mladi više ne idu u noćne klubove i na splavove, ali se druže privatno. Socijalni život je samo promenio lokaciju, ali se nastavlja istim intenzitetom. Drugi element je skijanje. Ljudi misle da je skijanje vezano za čist vazduh, ali ja se nigde nisam nadisao duvanskog dima i toliko naigrao karata kao na skijanju. Od popodneva pa do spavanja ljudi provode vreme u zajedničkim prostorijama i tu postoji mogućnost prenosa zaraze“, kaže Radovanović.
Prekomerna okupljanja i kršenje mera ne dešava se samo u ugostiteljskim objektima ili na privatnim žurkama, to se događa i na zvaničnim ceremonijama, poput otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji.
Postojeće mere se očigledno sve češće i veštije zaobilaze, pa se postavlja i pitanje – postoji li svrha i dalje ih držati na snazi?
„U ovoj situaciji nije razumno ići na dalju relaksaciju, ako brojevi pokazuju suprotno. To se ne odnosi samo na kafiće, već i na sportske priredbe. U ovoj situaciji to zaista ne bi bio opravdano“, ocenjuje Radovanović.
Na ozbiljnost situcije ukazuje i komandant kovid bolnice Karaburma dr Ivo Udovičić, koji ocenjuje da je epidemija daleko od kontrole i da je povećan broj pacijenata inficiranih koronom.
Prema njegovim rečima, takva situacija je posledica opuštanja ljudi zbog započete vakcinacije, a ono što zabrinjava je što se bolnice ponovo pune. Iako svakodnevno slušamo upozorenja da tek primljena vakcina, pogotovo, prva doza, ne znače i stečeni imunite, ta upozorenja očigledno nema ko da čuje – dovoljan imunitet se stiče tek nedelju dana nakon primljene druge doze.
Udovičić je za Dnevnik RTS rekao da je ta bolnica puna već dve, tri nedelje i da dosta pacijenata zahteva intenzivnu negu.
„Možda ćemo morati da obustavimo zatvaranje bolnica“, upozorio je Udovičić.
Zvanična statistika nam pokazuje da je, kada je reč o procentu zaraženih osoba u odnosu na broj testiranih, tokom decembra najgori datum bio 7. decembar. Tada je taj procenat iznosio čak 41,77 – bilo je 6.557 zaraženih i 15.697 testiranih. Statistika u januaru mesecu kao najalarmantniji datum beleži 2. januar. Tada je bilo 7.267 testiranih i 1.907 zaraženih. Procenat zaraženih u odnosu na broj testiranih tada je iznosio 26,21.
Od početka pandemije, odnos broja zaraženih i testiranih bio je najnepovoljniji 24. marta – i tada je iznosio 61,36 posto. Uveliko smo bili u vanrednom stanju, uz minimalan broj testiranih. Tog datuma je testirano samo 88 pacijenata, a registrovana su 54 pozitivna slučaja.
13.512 – to je naveći broj testiranih u proteklom mesecu i zabeležen je 6. januara. Tada su registrovana 2.882 zaražena pacijenta.
Najviše testiranih od početka pandemije u jednom danu bilo je 1. decembra – tada je na koronu testirano 22.837 građana. Taj datum vodi se i kao dan sa najviše zaraženih u toku pandemije 7.999.
Kada kažemo testiranih, u ovoj statistici ne vidimo o kojim testovima je reč – nema precizno registrovanih PCR i serološkoh testova. U više navrata od članova Kriznog štaba slušali smo različite interpretacije o tome koji se testovi računaju i svrstavaju u ovu statistiku.
Dva bitna datuma u toku pandemije su početak vanrednog stanja 16. mart i njegov kraj koji je ozvaničen 6. maja. Prvog dana vanrednog stanja registrovana su 33 testirana pacijenta, 9 pozitivnih i nijedan preminuli. Tada je procenat zaraženih u odnosu na broj testiranih iznosio 27,27 posto.
Kraj vanrednog stanja dočekali smo uz 114 zaraženih i 6.196 testiranih i troje umrlih. Procenat zaraženih u odnosu na procenat testiranih tada je iznosio 1,84.
Priča o preminulima je posebna i naročito osetljiva tema. Ako je verovati zvaničnim podacima, najcrnji datim je bio 4. decembar, kada nam je saopštena cifra od 69 žrtava korone.
I dok se u Srbiji socijalni život, uz sva moguća ograničenja, ipak odvija, Evropa i zemlje u koje smo često zagledani kao uzore žive u izolaciji, zatvorenosti i strahu od novog soja koronavirusa.
Iz Nemačke stižu vesti da otvaranja i popuštanja mera nema, u najboljem slučaju, do marta.
Portugal je postao nova crna tačka i prešao je put od zemlje koja je izbegla najgoru pandemiju do zemlje koja moli za međunarodnu pomoć.
Broj zaraženih od koronavirusa počeo je vrtoglavo da raste 2. januara i Portugal je brzo stigao na vrh liste zemalja sa najviše zaraženih i umrlih. Od novogodišnje večeri, Portugal je registrovao 5.510 umrlih od korone u poređenju sa 6.972 u celoj 2020. Broj aktivnih slučajeva porastao je za 242 procenta tokom januara na 181.623, gotovo 1,8 procenata ukupne populacije.
Bolnice su preplavljene. Mediji izveštavaju o pacijentima koji po 12 sati čekaju na prijem. Intenzivna nega je na granici pucanja.
Velika Britanija je jedna od najteže pogođenih zemalja u pandemiji, a situaciju je sada dodatno – i možda smrtonosno – zakomplikovao novi soj koronavirusa.
Britanske vlasti danas su saopštile da će sledeće nedelje uvesti strožu graničnu kontrolu u cilju sprečavanja širenja novih varijanti koronavirusa, zahtevajući hotelski karantin za ljude koji dolaze u zemlju i preteći prekršiocima pravila sa do 10 godina zatvora i novčanim kaznama.
Britanske stroge mere mogle bi da ostanu na snazi sve dok vlada ne bude sigurna da vakcine deluju protiv novih varijanti koronavirusa.
Novi soj je prvi put otkriven u Velikoj Britaniji krajem prošle godine. I u Srbiji je nedavno izolovan u uzorku pacijentkinje koja je doputovala iz glavnog grada Velike Britanije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare