0
U ratu smrtni neprijatelji koji su se maltene gledali preko nišana, a u miru postali su prijatelji koji su počeli da se pomažu u nevolji i da olakšavaju sebi zemaljske muke u borbi protiv državne birokratije. Upravo ovo doživeo je Novica Kostić, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida iz Vlasotinca, kome je u petak na kućnu adresu stigao paket od hrvatskog ratnog veterana iz Zagreba sa novom oblogom za stopalo, koju pokušava da zameni punih sedam godina dopisujući se sa državom Srbijom da mu izađe u susret i pomogne.
Novica je teško ranjen 1991. godine u Karlovcu, gde je učestvovao na izvlačenju moto-tehnike i 600 mladih vojnika, od kojih većina nije ni zakletvu položila iz blokirane kasarne “Logorište”, gde ga je rat zatekao.
“U toj akciji ja sam teško ranjen dok sam izvlačio vojnika koji je zaostao u tenku i ostao bez noge. Protezu sam dobio 2004. i od tad na ovamo ni čarapu za nju nisam dobio, a ne znam zašto. Posalo sam zahtev za novu protezu Ministarstvu. Odgovor nekog sekretara bio je kako ja nemam dokaz da protezu koristim stručno i po uputstvu. Da bi bilo stručno morao bih biti edukovan za tako nešto, da bi bilo po uputstvu treba da imam neko uputstvo, a ja uputstvo za protezu nisam nikad imao. I tu je nastao neki vakuum. Menjao se zakon o veteranima, zakon o pomagalima, pa vojnim invalidima i nikako da dođem do proteze. Iznerviran tom pričom uzmem pre tri meseca, stavim neki post i tu protezu koja je bila maltene raspadnuta. Post sam brzo povukao, jer sam ga stavio iz revolta da građani Srbije vide kako prolaze oni koji su branili neko srpstvo, pravoslavlje, Srbiju ne znam šta. Međutim, ispostavilo se da je on taj post video. Nastavio sam da državi Srbiji šaljem nove zahteve, stigao čak i do Upravnog suda. Platio sam sudske takse, ali protezu nisam dobio“, kaže Novica za Nova.rs.
Kako dodaje ovaj ratni veteran u petak ujutro na njegovu adresu stigao je paket, koji je putovao kako pretpostavlja, preko Mađarske jer je njemu poslat iz Horgoša.
“U njemu sam našao stopalo i pismo u kome piše:”Dragi moj prijatelju video sam to…. Kaže da nije mogao da podnese to i da se nije smirio dok preko nekih svojih kolega nije pronašao zaštitnu oblogu za stopalo i poslao mi. Inače, ova obloga je jako skupa, a cene astronomske, jer svi zarađuju na tuđoj muci. Bio sam zbunjen, jer to nisam tražio od nikoga i zašto je to poslao. Na kraju sam ukapirao da bi možda i ja to uradio za njega jer se znamo, postali smo prijatelji posle svega”, dodaje Novica.
On kaže da zbog svega što mu se desilo, privlačilo ga je da razgovara sa ljudima sa “druge strane” da vidi šta je sve njih nateralo da ratuju jedni protiv drugih.
Novica dodaje da se sa hrvatskim ratnim veteranom koji mu je poslao novu oblogu za stopalo nije još čuo, ali mu je poslao mejl u kome mu se zahvalio za ovaj poklon.
Na pitanje kako se gleda na njegov post i koje su sve reakcije bile, uključujući i one negativne Novica kaže da je njegov post imao više od 800 lajkova i ljudi su pozitivno reagovali, osim jedne gospođe iz Banjaluke koja je u negativnom kontekstu napisala “oni će promeniti svet”.
“To je bilo zlo, bio je rat, a mi moramo kad tad sesti i razgovarati o tome”.
ratni veteran
Novica na kraju razgovora dodaje da će verovatno kad pandemija stane biti prilike da se on i hrvatski veteran ponovo susretnu, pošto su se poslednji put videli 2007. godine.
Na kraju ove priče valja dodati deo teksta Novičinog posta u kome se nalazi suština:
„Šta ovde dodati, šta reći osim da je ovo možda jedna snažna poruka ostalima, posebno političarima, da ako mi koji smo direktno pucali jedni na druge možemo da razgovaramo i da prihvatimo jedni druge šta je to njima problem, šta ih sprečava u tome. Znam da će ovo svako gledati iz svog ugla, ali priznaćete, o ovome treba razmišljati posebno kada su u pitanju obični ljudi, ljudi koji sve u društvu pa i rat iznesu na svojim leđima“.
Vlasotince nije bilo nikad u ratu
Novica Kostić kaže da muke za ratne vojne invalide u opštini Vlasotince se nastavljaju, pa je nedavno obavešten da je mesto referenta u Odeljenju za boračku zaštitu ukinuto jer Vlasotince nikad nije bilo u ratu.
“ I kako oni sad da zbrinu ratne vojne invalide, borce? Ko da reguliše njihove probleme“, pita se on.
Susret u Ulcinju
Novica u razgovoru dodaje da je sve počelo od 2002. kada je nevladina organizacija „Nenasilje.org“ 2002. krenula u rad sa ratnim veteranima svih zaraćenih strana. Veterani su se prvi put okupili 2004. u Ulcinju.
„Tada sam upoznao tog čoveka, kome ne smem da spomenem ime jer bi tamo imao problema“ odaje on.
Od 2008. ratni veterani su počeli da obilaze obeležena i neobeležena mesta stradanja, tako da su te mešovite grupe posećivala razna mesta po RS, Federaciji. Bili su na komemoraciji u Grdelici, Nišu, prošle godine, na Dan bombardovanja Niša kasetnim bombama, na dan kad je uništena stambena četvrt u Aleksincu“, dodaje Novica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
