Tužilaštvo je ranije danas navelo da su u toku predistražne radnje, odnosno da je policiji izdat nalog za prikupljanje potrebnih obaveštenja u slučaju repera Uroša Radivojevića poznatijeg kao Numero, koga je bivša devojka optužila za nasilje. Aktivistkinje su složne da policija ima obavezu da u slučajevima nasilja reaguju po prijavi, a pojedine naše sagovornice upozoravaju na manjkavosti u radu policije.
„Naloženo je da se izvrše sve provere po prijavi i da se prikupe podaci relevantni za utvrđivanje činjeničnog stanja, te da se sačini izveštaj i dostavi tužilaštvu na dalje postupanje i odluku“, rečeno je ranije iz tužilaštva za portal Nova.rs.
Na navode žrtvine sestre na društvenim mrežama da je devojka u policijskoj stanici naišla na neprofesionalno postupanje policije, za aktivistkinju Mariju Stanković iz Niša ovaj slučaj nije, kako kaže, nikakvo iznenađenje.
„Policija ne postupa po prijavi adekvatno ni dovoljno ekspeditivno generalno, a manjkavosti u radu su još vidljiviji kada su u pitanju slučajevi nasilja u porodici jer se lični mizogini stavovi policajaca preslikavaju na njihovo ponašanje prema ženama koje nasilje prijavljuju“, kaže Stanković za Nova.rs.
Stanković ističe da je da postupak prijave bilo kog krivičnog dela jasan i da nakon što su uzeli izjavu koju su morali da dokumentuju, policajci konsultuju dežurnog zamenika tužioca kako bi utvrdio da li postoje elementi krivičnog dela.
„Policija nije ni edukovana niti je njihov posao da procenjuju da li je nešto krivično delo. Oni imaju obavezu da reaguju po prjavi“, kaže naša sagovornica.
Medicinska dokumentacija o povredama je, kako navodi za naš portal, samo jedan od dokaza koji može i naknadno da bude dostavljen.
„Ovde bih pomenula da su lekari i zdravstveni radnici u obavezi da prijave policiji sve povrede za koje veruju da su posledice nasilja. Za neprijavljivanje krivičnog dela zaprećene su kazne. Lično ne znam da je iko ikada bio kažnjen za to što nije prijavio nasilje u porodici“, kaže Stanković.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici na sveobuhvatan način reguliše postupanje svih institucija, a jedan od bitnih elementana je i procena rizika gde se utvrđuje da li postoji mogućnost da se nasilje ponovi.
Vrlo retko nadležne institucije ispune ovaj korak o čemu svedoče i femicidi koji su uvek usledili nakon višestrukog prijavljivanja ili nakon presude i izrečene kazne, ističe Stanković.
„Kada postoje ogromni propusti za ovako jasno definisana krivična dela, šta očekivati u slučajevima ‘spajkinga’ koji je, kako ovih dana na društvenim mrežama možemo da pročitamo, doživeo alarmantan broj devojaka? ‘Spajking’ ne podrazumeva samo stavljanje droge u piće, već i povećavanje količine alkohola bez znanja osobe koje pije. Da li mislite da bi se tako nešto dokazalo kod nas na sudu? I onda se neko usuđuje da postavi pitanje ‘Zašto nije prijavila’. Zato što mi plaćamo poreze za plate zaposlenih u policiji, tužilaštvu, sudovima, centima za socijalni rad da bi nas ignorisali, ućutkivali, ponižavali i na kraju dozvolili da budemo ubijene“, kaže Stanković za Nova.rs.
Dodaje da su „milioni evra dati na obuke državnih službenika, posebno poliicije i tužilaštva za postupanje u sličajevima nasilja u porodici“.
„Donatori su dobili lepe izveštaje a nama je ostalo da jedna drugoj dajemo podršku da preživimo teror koji ovi isti državni službenici vrše nad nama. Ja ću uvek pre dati kontakt nevladinih organizacija ili senzibilisanih advokata/ca nego uputiti na policiju i to doživljavam i kao lični poraz jer sam i sama držala obuke policiji. Stvara se slika da se mnogo radi na ovom pitanju, a zapravo nismo nikakav pomak postigli i to zbog nerada institucija“, ističe naša sagovornica.
Ona je napomenula da postoji i mogućnost prijave ovakvog ponašanja policijskih službenika Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a na [email protected].
Iako je sam proces dugotrajan i nema uvek očekivan ishod, opet je jedan vid dokumentovanja propusta, poručuje Stanković.
Predstavnica Ženskog udruženja kolubarskog okruga Jelena Ružić je o slučaju repera, koga je devojka optužila za zlostavljanje, navela da je jasno da je, ukoliko su navodi istiniti, devojka prilikom odlaska u policiju imala preko puta sebe policajca koji ne samo da nije edukovan kako da postupi prilikom prijave nasilja, nego nije bio edukovan ni kako da sprovede postupak koji mu zakon jasno propisuje.
Ona ističe da ne bi želela da generalizuje kada se govori o radu institucija jer njeno udruženje srađuje sa njima i negde se zaista primeti da je, kako kaže, podignut nivo edukovanosti zaposlenih o reagovanju na prijavu nasilja, međutim u te procese edukacija uključivani su uglavnom pojedinci.
„Vi ne znate da li će baš taj edukovani pojedinac biti u smeni kad se vama dogodi nasilje i kad odete da podnesete prijavu… Kako treba postupiti u slučaju nasilja ukoliko ste žrtva je skoro svima već poznato, kao i cela procedura od prijave do okončanja postupka, međutim i u ovom slučaju je jasno da žrtva nije videla ko su joj ‘saveznici’ ako uđe u taj proces, pa nikome nije ni pričala šta joj se dešava. Ajde svi mi da malo više obratimo pažnju na ljude oko sebe i da se ne pravimo slepi ako primetimo da se nešto dešava“, rekla je Ružić i dodala:
„I dalje smo vrlo hrabri da prijavimo komšiju za najmanju gluposti koja bi se mogla rešiti razgovorom, ali s druge strane ćemo se napraviti gluvi i slepi kad čujemo da se dešava nasilje u stanu ili kući pored nas. I neprijavljenje u nekim slučajevima predstavlja krivično delo.“
Ružić se osvrnula na trend na društvenim mrežama pod haštagom „#NisamPrijavila“ za koji kaže da žene očigledno žele da pokažu da tu postoji čitav niz različitih osećanja kada se nađete u ulozi žrtve.
„Najdominantniji je strah da nam niko neće verovati ako ispričamo ili prijavimo. Primetno je i da se sve više muškaraca uključuje želeći da razumeju i da pruže podršku ženama“, kaže ona.
Sociološkinja i članica feminističkog kolektiva Ženska solidarnost Jelena Riznić pita se kako noću zaspe policajci koji ženi koja im se obrati za pomoć kažu „nema od tog posla ništa“ i „probaj da zaboraviš“ i postavlja pitanje „kakav sedativ ubija elementarnu ljudskost kod tih ljudi“.
„Političari, pa i ti isti policajci i dalje ne prestaju da govore o ratovima 1990-ih kao jednoj traumi koja se ne zaboravlja, ali smatraju da imaju pravo da ženi koja je doživela nasilje kažu ‘idi kući i probaj da zaboraviš’ jer se ta trauma očigledno ne računa. Koga štite policajci koje plaćamo mi, građanke Srbije, ujedno i žene koje trpe nasilje na koje ta ista policija okreće glavu, dok upire prstom u nas i govori da smo same krive“, kaže Riznić za Nova.rs i dodaje:
„Devojčice odrastaju, a žene žive sa idejom da nikada nisu dovoljne – dovoljno lepe, dovoljno pametne, dovoljno ljubazne, dovoljno dobre, a sada je jasno da nismo ni ‘dovoljno zlostavljane’ da bi nas sistem zaštitio.“
Podsetimo, nakon što je na Tviteru sugrađanka Nina Stojaković nedavno objavila da je njena sestra pretrpela nasilje od bivšeg momka repera Uroša Radivojevića, poznatijeg kao Numero, te da je prilikom odlaska u policiju naišla na neprofesionalno postupanje policijskih službenika. Oglasilo se i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
„Policajci iz Policijske stanice Zvezdara obavili razgovor sa L.D. koja je prekjuče došla u stanicu i požalila se na problem koji ima sa bivšim dečkom. L.D. je policajcima ispričala da SMS poruke, koje dobija od bivšeg partnera nemaju preteću sadržinu, ali da je uznemiravaju i da je zbog toga došla da se posavetuje. L. D. nije podnela prijavu kako bi policija imala osnov za postupnje, a policijski službenici su je posavetovali koje korake može da preduzme“, navodi se u odgovoru MUP-a za Nova.rs i dodaje:
„Posebno su joj, s obzirom na navode da je trpela nasilje tokom njihovog zajedničkog života, koje nikada nije prijavila, a što je proverom kroz sistem i ustanovljeno, istakli da imajući u vidu protok vremena uz adekvatnu dokumentaciju može da podnese prijavu.“
Bonus video – #NisamPrijavila: Kako sistem štiti nasilnike?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare