Međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine, Dušan Vasiljević, istakao je za N1 da ničeg dobrog ne može biti kada je reč o potonuću barže sa 1.000 tona veštačkog đubriva u Dunav na graničnom prelazu Bačka Palanka.
„Pitanje je samo u kojom meri i na koji način će se taj otpad, đubrivo koje je potonulo dole, rastvarati u vodi. To jeste pretpostavka, da su to đubriva koja su puna azota i fosfata, znači nitrita koja se se inače koriste za đubrenje zemljišta“, objašnjava Dušan Vasiljević za N1.
Kako navodi, kada nađubrite vodu, uslovno rečeno, onda će u njoj intezivno početi da rastu alge koje tim svojim rastom oduzimaju kiseonik od vode i na taj način ugrožavaju biljni i životinjski svet, pre svega ribu.
„To je posebno opasno jer je sada vreme mreštenje štuke i to će sigurno imati uticaja na riblju populaciju“, ističe Vasiljević.
Pored ugrožavanja biljnog i životnjskog sveta, prevelika količina opasnog sadržaja, opasna je i za ljudsku upotrebu, napominje Vasiljević.
„Ovde je rečeno da će se kvalitet vode meriti na pet mesta, jedino je problem to što se ne zna na kojih pet mesta jer ne postoje stalna mesta za merenje pa nemamo referentno merenje da bismo mogli da uporedimo povećanje koncentracije ovih materija u odnosu na prethodno stanje. Tako da rezultati tih merenja su već u startu upitni iako postoje neki standari koji su minimumi i maksimumi ovakvih sadržaja u vodi“, ističe.
Vasiljević upozorava i da je osim nitrata mnogo kritičnija pojava amonijaka koji je toksičan.
„Male količine amonijaka mogu da izazovu vrlo velike i teške posledice i za biljni i životinjski svet“, navodi.
Najbitnije je, prema njegovim rečima, što pre izvući baržu koja je potonula, ali i upozoriti na opasnosti.
„Upozoriti sve one koji se nalaze nizvodno od tog mesta, praktično sve do Đerdapa da ne koriste tu vodu ili da oprezno koriste. U svakom slučaju da ne koriste za ljudsku ishranu ili ishranu stoke jer u ovom trenutku bez obzira na merenja nije sigurno u kojim koncentracijama će da se kreće tokom Dunava. Dunav je reka koja ima dinamičan tok i koncentracije štetnih materija nisu svuda iste, negde će biti više, negde manje“, naglašava.
Rečno dno, kaže Vasiljević, inače je mesto gde se skupljaju otpadi koji prolaze rekom.
„Jednog dana kada neko bude analizirao sedimente na dnu Đerdapskog jezera tamo će pronaći sve i svašta, pa i između ostalog ovo što se sada desilo“, upozorava.
Podsetimo, brod „Antonia“ koji je gurao natovarenu baržu noćas oko dva sata udario u noseći stub mosta na graničnom prelazu Bačka Palanka.
Brod koji je plovio pod rumunskom zastavom gurao je baržu sa 1.000 tona veštačkog đubriva kada je udario u most.
Od siline udarca barža je počela da pušta vodu i ubrzo je potonula na plovnom putu.
***
BONUS VIDEO – Još jedno potonuće splava u BG – ko je odgovoran?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar