Hiljade pacijenata u Srbiji moraju da jure lekove po apotekama, a razlog je sraman i nehuman

Više ni apoteke iz komšiluka ne mogu da uštede za “svoje” pacijente, jer nemaju odakle.“Ranije sam u apoteci u komšiluku mogla da nađem svaki lek koji mi je potreban, a tamo sam često jer sam hronični bolesnik i ne mogu bez terapija. Sada, međutim, nema lekova koji su najjeftiniji, a neophodni su mi. Iako me žene, koje u toj apoteci rade, znaju i uvek mi ostave lekove, sada ne mogu ni to, jer ih ne dobijaju. Zvala sam apoteke u celom gradu i uvek nađem lek koji mi je potreban, ali na drugom kraju grada. Srećna sam kada mi kažu da ga imaju, to je najvažnije, ali je očigledna nestašica i borba za zalihe”, priča Branka.

Cene sirovina za proizvodnju lekova, ali i transport medikamenata, skočile su troduplo od pojave pandemije, a sa ratom u Ukrajini, njihov rast se ne zaustavlja. Jeftini, generički lekovi, odnosno pacijenti kojima su preko potrebni, najveće su žrtve ovog drastičnog poskupljenja.“Leka Arave za reumatoidni artritis već duže vreme nema u apotekama. Može možda u nekoj da se pronađe, ali za to mora da se traga. Proizvođač se povukao iz Srbije, pa je neko drugi navodno preuzeo da proizvodi taj lek, ali ga još nema. Pacijentima je neophodan jer se koristi za zaustavljanje svih vrsta artritisa, za psorijazni i druge oblike. Istina je da ga ima u Mađarskoj, tamo su ga neki ljudi kupovali, ali nije u redu da mi koji ga uzimamo o trošku Fonda, odlazimo u susednu zemlju i plaćamo lek. Takođe, teško se nalazi i hipolipidemik, a zamena se plaća”, objašnjava za Nova.rs prim. dr Mirjana Lapčević, lekar Opšte medicine i predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.

Najveći problem jesu jeftini, generički lekovi, ali i antibiotici za decu, koji se najviše i koriste.“Problem je sa generičkim lekovima za razne bolesti, ne samo artritis, već i srčana oboljenja i druge, jer su ti medikamenti jeftini. Oni su pod nestašicom jer su farmaceutske kompanije iz Evrope, najviše iz Nemačke, izmestile sirovine u Indiju ili Kinu, a neplanirano je došlo do određenih zastoja u proizvodnji tih lekova. Prvi razlog je bio kovid, a drugi, mnogo važniji, rat u Ukrajini, zbog kojeg je drastično poskupeo transport sirovina. Sa kovidom su cene sirovina skočile, zbog čega se domaćim proizvođačima u Srbiji ne isplati da prave lekove čija je cena proizvodnje veća od prodajne. Sa druge strane u celoj Evropi je problem sa jeftinim lekovima, zato što je cena transporta iz Indije i Kine skočila troduplo ili petoduplo i neisplati im se da plaćaju transport za lekove od kojih ne mogu ništa da zarade. To su lekovi koje građani u svim zemljama najviše koriste, svi mogu da ih priušte i daju se hroničarima, koji bez njih ne mogu”, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

Nestašica lekova u Evropi navela je Nemce da ponovo pokrenu proizvodnju u svojoj zemlji, što će se pozitivno odraziti i na pacijente u Srbiji jer velikim delom zavisimo od njih, naglašava on.“Nemci su uvideli da im se ne isplati da plaćaju transport jeftinih lekova, a pacijenti ne mogu da čekaju. Ti jefitni koštaju recimo jedan evro, a velike kompanije na njima ništa ne zarađuju. Kada je transport troduplo poskupeo, cena lekova popela se na 1,5 evro, pa se mnogima ne isplati da ih prave. Nemačku ne tangira mnogo što pacijent u Srbiji nema lek, ali ih ipak brine Nemac koji čeka svoju terapiju. Oni naravno ne mogu da čekaju da prestane rat i zato sada ponovo otvaraju fabrike i pokreću proizvodnju, tako da će se ove nestašice ubrzo rešiti. Kada budu imali za svoje ljude i mi ćemo moći da uvezemo lekove za naše pacijente, a ne da čekamo da stignu sa Istoka. Naravno, pacijentu kojem je lek neophodan sad, ništa ne znači kada mu kažete biće sve u redu ‘jednog lepog dana’, kada reše proizvodnju, sirovine i transport, jer bolest ne čeka”, naglašava Pilipović.Sa poskupljenjem sirovina za proizvodnju lekova, cene koje drži Republički fond za zdravstveno osiguranje su za farmaceutske kompanije neisplative.

“Do pre dve nedelje nije uopšte bilo antibiotika za decu, ništa od penicilinskih lekova. Pojavili su se ponovo na tržištu tek nedavno. Problem je u sirovinama koje su znatno poskupele, a kompanijama, ni apotekama, ne isplati se da proizvode i prodaju lekove po fondovskoj ceni. Tokom mesec dana nije bilo leka Farina, za razređivanje krvi, koji nema alternativu. Sad se opet pojavio, a pacijenti su ga gotovo svakodnevno tražili. Koristi se za venske tromboze, aritmije i slično. Ksalerto bi mogao da bude zamena, ali taj lek ne ide na recept i neuporediva je razlika u ceni, jer je preskup. Farin je jedan od najjeftinijih, košta tek nešto malo preko 100 dinara, a proizvodi ga Galenika. Međutim, ako je cena sirovine ista kao cena leka, onda se kompaniji ne isplati da ga proizvede, a oni ne mogu i ne smeju naravno, da menjaju fondovsku cenu”, priča za Nova.rs Maja Stević, koja radi u jednoj apoteci u centru Beograda.

Podsetimo, u Srbiji je krajem prošle godine zavladala nestašica i inovativnog leka Ozempic za dijabetes, ali zato što su ga građani kupovali i koristili za mršavljenje. Problem nestašice uzdrmao je javnost kada su se oglasila udruženja dijabetičara i pacijenti, kojih u našoj zemlji ima oko 700.000 koji zbog globalnog trenda i masovne zloupotrebe ovog leka u cilju mršavljenja, nisu mogli da dođu do spasonosne terapije. Sada se ovaj lek izdaje isključivo uz recept i izveštaj lekara specijaliste endokrinologije.BONUS VIDEO: Hoće li biti dovoljno lekova? - Gosti: Vladimir Kovačević i Dragoslav Rajevac

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoelibitidovoljnolekovagostivladimirkovaeviidragoslavrajevac-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5457535"]