0
Povećana izloženost vazduhu zagađenom PM česticama povećava rizik od pojave autizma za 31 odsto u trećem tromesečju trudnoće i za 64 odsto kod novorođene dece, pokazuje studija naučnika sa Harvard univerziteta. Nedeljama unazad, Beograd je pri vrhu liste prekomerno zagađenih gradova, što pokazuju različite aplikacije koje mere kvalitet vazduha. Vazduh koji udišemo u srpskoj prestonici, ali i u Boru, Smederevu, Čačku, Nišu, Vranju, Valjevu koji su, između ostalog, na spisku najzagađenijih gradova u Srbiji, uglavnom je "veoma nezdrav" zbog koncentracije PM2.5 čestica, koja je često veća od preporučene granice. Da li zagađen vazduh koji preovladava u našoj zemlji može da utiče na povećanje broja dece sa autizmom? Da li treba da budemo još više zabrinuti? Stručnjaci za Nova.rs kažu da povećan rizik ne znači nužno da će se autistični poremećaji ispoljiti, ali taj faktor treba shvatiti kao veliko i važno upozorenje.
Autori studije koja je objavljena u časopisu Environmental Research Letters, primetili su da je u poslednjih nekoliko godina došlo do naglog porasta prevalencije dijagnoze ASD-a (poremećaji iz autističnog spektra) u detinjstvu, sa 6,7 na 1.000 ljudi u 2000. godini na 16,8 na 1.000 ljudi u 2014. Mogući faktori rizika uključuju one koji se odnose na porodicu, kao što je npr. genetika ili starost roditelja, ili okolina.
Prethodne studije otkrile su povezanost između izloženosti česticama u okruženju (PM) i neurobihejvioralne disfunkcije, ali nisu bile ubedljive u vezi sa vezom između izloženosti PM-u i razvoja ASD-a.
Nova studija je otkrila da se rizik od ASD-a povećao za 64% uz izlaganje 10 mikrograma PM2,5 po kubnom metru vazduha (mcg/m3) tokom ranog detinjstva i za 31% tokom prenatalnog perioda. Tokom prenatalnog perioda, najveći rizik je utvrđen tokom trećeg trimestra.
Rezultati takođe sugerišu da bi izloženost PM2,5 mogla da utiče na ranjivu populaciju čak i na niskim nivoima, ispod trenutnih propisa.
Genetičar i molekularni biolog prof. dr Oliver Stojković kaže za Nova.rs da statistička asocijacija ne znači da postoji uzročno posledična veza između autizma i zagađenosti vazduha.
„Iako se ne može isključiti da je zagađenost vazduha povezana sa mnogim poremećajima zdravlja, pa i razvojnim poremećajima kao što je autizam. Da bismo mogli da zaključimo da jedno uzrokuje drugo, treba nam jači dokaz od statističke povezanosti“, kaže dr Stojković.
Objašnjava da u ovom trenutku ne znamo mehanizam nastanka autizma, tako da nije nemoguće da taj mehanizam bude okinut nekim sredinskim faktorom, kao što je zagađenost vazduha.
„Iz ovoga se ne vidi da li je studija dizajnirana tako da može da izdvoji druge faktore koji su pomenuti (godine života, porodični faktori), ili druge faktore koji nisu pomenuti (na primer čestice mikroplastike, koje su sada takođe vruća tema u istraživanjima). U svakom slučaju, otkriće statističke povezanosti dva fenomena (pm čestica i autizma) uvek je dobar prvi korak u traženju uzročno posledične veze, a potom u razumevanju mehanizma nastanka, i na kraju načina lečenja“, uverava naš sagovornik.
Pročitajte još:
Genetičar Miodrag Stojković navodi da postoje studije koje su dokazale ovu vezu.
„Recimo, žene koje su u trudnoći izložene tom vazdušnom zagađenju, nažalost, češće dobiju potomstvo koje će kasnije oboleti od autizma“, ističe dr Stojković za Euronews.
Povećan rizik ne znači nužno da će se autistični poremećaji ispoljiti, ali taj faktor treba shvatiti kao upozorenje. U poslednjih dvadeset godina broj osoba sa autizmom porastao je za 30 odsto, kaže dr Stojković.
Ta činjenica se može tumačiti i napredovanjem dijagnostike, ali se svakako kao razlog navodi savremen način života i sve veća zagađenost.
Pulmolog dr Dejan Žujović koji je upoznat sa nalazima studija sa Harvard univerziteta, za Nova.rs kaže da zagađenje ne utiče samo na mogućnost da se razvije autizam, već i na hiperaktivnost koja je sve češća kod dece u Srbiji. Kao veliki problem, on ističe činjenicu da u Srbiji ne postoje relevantni i precizni podaci o broju autistične dece.
„Brojna istraživanja potvrdila su uticaj aerozagađenja na pojavu astme kod dece. Može da promeni genetiku deteta, da napravi promene u genetskoj strukturi, da imuni sistem ne može da usmeri na pravi način. Brojni su uticaji na decu, svaka 10 smrt bebe u državi je prouzrorkovana aerozagađenjem. Dakle, nije reč samo o autizmu nego i o sve češćem poremećaju hiperaktivnosti kod dece“, navodi dr Žujović.
Prema njegovim rečima, koliko je vazduh u našoj zemlji nezdrav, govori i činjenica da gotovo ne postoji kuća i porodica u Srbiji koja nema inhalator.
Ginekolog dr Radomir Aničić za Nova.rs ističe da ovu studiju treba uzeti kao upozorenje pogotovo što je primetan skok dece sa autizmom i sa nekim drugim poremećajima sličnim autizmu.
„Studija sa Harvarda je analizirala treći trimestar kod žene, dok je, recimo, kod nas ginekologa značajan taj prvi trimestar, kada mogu da se dese promene na centralnom nervnom sistemu. Međutim, svašta utiče. Istraživači su čak videli da muškarac koji je upotrebljavao narkotike, takođe može da dovede do autizma kod deteta. Tako da, svašta tu ima. Taj skok u autizmu kod dece je primetan na svetskom nivou, nije samo kod nas. Svakako, potrebna je veća studija, na uskom istraživanju ne možemo ništa da tumačimo. Ali moguće je da utiče, videli smo koje sve vrste bolesti može da izazove zagađenje vazduha. Neko mi je pričao da radi doktorat na temu zagađenje karcinoma prostate kod muškarca i da se pokazalo statistički značajno tako da, sve je moguće“, navodi dr Aničić.
BONUS VIDEO: Zagađeni vazduh problem koji više ne sme biti pod tepihom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
