Mamini i tatini sinovi i ćerke na Medicinskom fakultetu u Nišu “brane porodičnu kuću” od studenata

Iako Medicinski fakultet u Nišu nema akreditaciju za sprovođenje onlajn nastave, dekan dr Mitić, insistirao je da “studenti koji žele da uče” imaju mogućnost da preuzimaju prezentacije sa sajta fakulteta, što je nazvao – predavanjima.

Protiv ovog improvizovanog sistema nastave pobunilo se nekoliko profesora i većina studenata, budućih lekara, ali to nije zaustavilo dekana da dalje, bez podrške studenata, sprovodi svoju volju u ovoj visokoj školi.

Pored brojnih neslaganja i sukoba sa studentima u blokadi, koje je imala uprava ovog fakulteta u poslednjih pola godine, situacija je dostigla vrhunac kada je dekan sebi dao za pravo da razrešava i postavlja članove katedri, kako bi sebi obezbedio većinu u Nastavno-naučnom veću.

Naime, 12. maja ove godine, razrešio je dužnosti pet profesora, dugogodišnjih članova Katedre za Urgentnu medicinu ovog fakulteta.

“Mislim da on namerno menja članove katedri iako taj posao nije u njegovoj nadležnosti. Svaka katedra ima po jednog predstavnika u Nastavno naučnom veću, a to telo na fakultetu uređuje pravila ponašanja i donosi ključne odluke. Dekanima je uvek bitno da imaju većinu u Veću. Ipak, dekan po pravilu nema direktan uticaj na izbor predstavnika, ali ako su članovi katedre njemu bliski ljudi, onda nema rizika da će neko ko nije lojalan dospeti u Veće”, objašnjava za Nova.rs dr Lidija Dimitrijević, profesorka na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Podobni članovi Veća

U kriznom periodu u kakvom se nalaze fakulteti u Srbiji u poslednjih šest meseci, dekan Mitić, po svemu sudeći, nije želeo ništa da prepušta slučaju.

“Njemu je bio cilj da nešto pretumba na Katedri na urgentnu medicinu. To radi da bi sebi odbezbedio većinu, a u pitanju je specifična, multidisciplinarna katedra jer je čine različiti specijalisti urgentne medicine, među kojima su hirurzi, anesteziolozi, kardiolozi. Članovi koje je razrešio, bili su deo Katedre sigurno više od 10 godina, ali se plašio da ne izglasaju predstavnika koji će biti protiv njega, iako i bez njih ima većinu na katedrama, jer je samo nekoliko onih čiji su predstavnici ljudi koji glasaju po savesti”, kaže prof. Dimitrijević.

Podsetimo, početkom aprila ove godine, dekan Mitić prijavio je policiji studente u blokadi, optužujući ih da da su nenastavnom osoblju zabranili ulaz na fakultet.

Ubrzo potom saopštio je javnosti da su profesori Medicinskog fakulteta u Nišu doneli odluku o uvođenju onlajn nastave iako je fakultet u blokadi. Profesori su se odmah oglasili povodom ovog obaveštenja i demantovali ga.

Podsećamo i da odsustvo podrške dekanata blokadama, koje traje od samog početka protesta, studenti objašnjavaju “epidemijom” nepotizma, odnsono “porodičnim stablom”, koje decenijama “raste” na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Oni su tim povodom, kako kažu, dobili anonimno pismo, koje su dostavili našoj redakciji.

Pismo objavljujemo u celosti:

“Zašto je podrška studentima Medicinskog fakulteta u Nišu, od strane njihovih profesora, zanemarljivo mala? Zašto profesori većinski podržavaju dekana i upravu, a ne svoje studente?

Na MF radi više od 350 nastavnika i saradnika na četiri studijska programa. Javnu podršku studentima u blokadi,  međutim, pružila je samo nekolicina. Zašto je to tako? Gde su ostali i šta ovde nije u redu?

Odgovor na ovo komplikovano pitanje, zapravo je vrlo jednostavan: Medicinski fakultet u Nišu razoren je nepotizmom. Nije tajna da se na ovom fakultetu, isključivo zapošljavaju ljudi koji su u bliskim rođačkim ili kumovskim vezama. MF postao je sigurna kuća za udomljavanje dece profesora. Čak i one profesorske i doktorske dece koja baš i nisu sigurna da vole i žele ovo zanimanje i koja su često naterana da studiraju ono što nikada ne bi, ali mama i tata su rekli: Upiši Medicinski fakultet, završićeš ga sa visokim prosekom, pa da te nekako uguramo! Ukoliko se dete baš opire i odluči da studira nešto drugo, ni to nije problem, uguraće ga svakako. I to je postalo pravilo (čast retkim izuzecima), a posledice trpe studenti. O kvalitetu nastavnog kadra, pa samim tim i o kvalitetu nastave nećemo govoriti, mada se i tu ima štošta za reći.

Tako na primer, aktuelni dekan MF, prof. Aleksandar Mitić, i sam je profesorsko dete (njegova majka, Nadica Mitić bila je profesor i prodekan). Ona je udomila ne jednog, već  dva svoja sina (dakle i dekanov rođeni brat je profesor na MF). Smatra se potpuno normalnim da i ta deca udome svoju decu, pa je tako i kći dekana, Natalija Milovanović (treća generacija…), primljena i radi kao asistent na predmetu Fiziologija baš kod prodekana za nastavu. Sasvim je normalno da i kći pomenutog prodekana Nenada Stojiljkovića, Natalija Stojiljković, naravno radi na MF kao asistent na predmetu Engleski jezik.  Brat prodekana Nenada Stojiljkovića, Milan Stojiljković, je takođe profesor na MF, odnedavno i šef Katedre za farmakologiju.

I prodekan Zoran Radovanović (bivši direktor UKC, a sada savetnik ministra zdravlja) je najnormalnije udomio svoje dvoje dece u UKC, a već im se smeši i blistava akademska karijera. Dobre šanse za napredovanje ima i njegov posinak iz drugog braka.

Prethodna dekanka, Dobrila Stanković Đorđević i sama profesorsko dete, dakle druga generacija, (otac Prof. M. Stanković hirurg), udomila je svoju decu na MF: ćerku koja je pravnik, postavila je za šefa u Službi za postdiplomsku nastavu, bez ikakvog radnog iskustva – šefica početnica. Sina (Miodrag Đorđević) je udomila na Klinici za endokrinu hirurgiju i to ne bilo kako, već je nasledio svoga tatu na mestu direktora klinike, a naravno, već je docent na MF.

Njegovu  suprugu, a svoju snaju Vukicu, dekanka je udomila na mikrobiologiji i naravno na MF primljena je kao asistent (oko doktorata je zapelo, ali rešiće se). Dekankina rođena sestra, Milica Pešić takođe je profesor na MF, pa i njena kći Jana Pešić je primljena za asistenta kod svoje tetke Dobrile. Prof. Dobrila, trebalo je da ode u penziju prošle godine, što se naravno nije desilo, obezbedila je sebi produženje radnog odnosa (bez potrebnih uslova, nigde naučnog rada), a čak je i prorektor na Univerzitetu i to za Kvalitet nastave! Ni njeni kumovi nisu loše prošli, pa je tako kum prof. Milan Stanković – ORL dobio takođe produženje radnog odnosa kada je trebalo da bude penzionisan, njena kuma Ivona Stanković je redovni profesor (bez potrebnih uslova za to zvanje, nigde naučnog rada), a njihova kći – kumica Tamara Anđelković, zbrinuta je i u UKC i na MF kao asistent na Nuklearnoj medicini.

Ima i drugih porodica koje godinama uzurpiraju Klinike UKC i Katedre MF. Jedan od poznatih primera je porodica Zlatanović na Klinici, kao i na Katedri za oftalmologiju. Prof. Gordana Zlatanović zbrinula je dvoje svoje dece i na Klinici i na fakultetu. Tako, kći Maja (tako se zove i njihova privatna porodična imperija – Klinika Maja, komada 3), radi i na Klinici i na MF kao docent. Njen rođeni brat Marko Zlatanović, takođe je docent na MF. On je oženjen ćerkom prof. Jovanovića sa iste klinike, koji je osim kćeri, na toj istoj klinici udomio i sina. Nije čudo što Kliniku za očne bolesti zovu „Institut za majku i dete“, ili „Institut za majku, ćerku, brata i snajku, a bogami i prijatelja i priju“…

I na mnogim drugim Katedrama produžava se radni odnos posle ispunjenih uslova za penziju i naravno, ti „penzioneri“ lojalni su i zahvalni za produžetak (dve dobre plate za nerad) i svakako neće podržati studente, već upravu MF koja im je omogućila nezaslužene privilegije. Evo nekoliko primera: prof. R. Čukuranović (Anatomija), odavno je trebalo da bude u penziji. Već je udomio ćerku koja je i sama profesor na istoj katedri kao i tata, ali tata i dalje neće u penziju. Prof. Jovica Jovanović, (Medicina rada), takođe je trebalo da ode u penziju. Pošto nije obezbedio podmladak, ostao je sasvim sam na predmetu (godinama koči i zaustavlja svaki pokušaj da još neko uđe u nastavu na predmetu Medicina rada), sve radi sam, kako na MF, tako i na fakultetu ZNR. Pošto je šef Katedre, dakle ima funkciju, a i nekoliko plata, naravno da će podržati stav Uprave i oštro se suprotstaviti studentima, naročito sada kada je svoju ćerku, koja je inženjer ZNR, baš uposlio u studentskoj službi MF.

Mnogi profesori, čija deca tek „stasavaju“ (to znači studiraju, a šta drugo nego medicinu), na pitanje: Zašto ne podržite studente?, odgovaraju: Moram da udomim decu!

Da li se na MF može uopšte zaposliti neko ko nije u srodstvu sa dekanima, prodekanima, profesorima? U poslednjih 20 godina, jako teško, gotovo nemoguće. Doduše, ponekad se desi iznenađenje, kao nedavni slučaj prodekana Radenkovića: ako studentkinja ostane trudna sa profesorom, da, moguće je! Baš kad je na Izbornom veću nastala pometnja oko prijema mlade, tek diplomirane saradnice u nastavi na predmetu Patologija, gde su se prisutni pitali: ma čija je to ćerka, ili čija je to snajka, jer na MF se drugačije ne može, stigao je odgovor šapatom kroz masu: ma nije ćerka nego trudna ljubavnica od 27 godina, našeg prodekana od 60 godina!

Ovo je samo vrh ledenog brega, delić katastrofe zvane nepotizam na Medicinskom fakultetu u Nišu, tek nekoliko detalja i primera. Spisak je daleko, daleko duži… On obuhvata i stručne službe i Klinički centar i stranačke i kriminalne veze i korupciju naravno. U takvoj situaciji gde svako svakome nešto duguje: udomio decu, tek treba da udomi decu, produžio radni odnos posle uslova za penziju, nema uslov da bude u zvanju u kome jeste, na nezasluženoj funkciji je šefa katedre, direktora klinike, u nedoličnoj vezi je sa studentkinjom i slično, potpuno je razumljivo zašto studenti imaju podršku tek nekolicine nekih nebitnih likova koji su nekako slučajno upali u zamršeno klupko, a nisu ničija deca ili njihova deca nisu kandidati za udomljavanje na MF.

Neki su odavno zaćutali zgroženi situacijom i zatvorenih očiju se predali prljavoj bujici, nespremni na eventualni rizik. Tek poneko, sa malo lične hrabrosti i ljudskog i profesionalnog dostojanstva, spreman je da stane uz studente gde mu je i mesto. Eto zato je podrška profesora studentima MF u Nišu tako beznačajna”, navodi se u ovom pismu.

***