22
Peticija protiv progona i poziva na linč istoričara Dubravke Stojanović i Nikole Samardžića, koju je potpisalo skoro 400 istoričara, novinara, umetnika i radnika u kulturi, izložena je neprekidnim napadima protivnika peticije, koji na onlajn platformi za njeno potpisivanje ostavljaju uvredljive komentare, upozoravaju iz udruženja "Krokodil", pokretača peticije.
Članica Upravnog odbora udruženja „Krokodil“ Milena Berić kaže da su ih saradnici, istoričari, u strahu pozvali i da je na njihovu inicijativu pokrenuta peticija protiv kampanje mržnje i linča koja se, kako navode, sve češće pokreće u Srbiji.
„Strašno je na koji način su se mediji ostrvili na Dubravku Stojanović zbog izjave u vezi promene imena ulica. Mora da postoji odgovornost medija i urednika za napisane tekstove i naslove, jer ovakvo pozivanje na linč je opasno. Da li je moguće da se mediji u našem društvu tako ostrve na onog ko ima drugačije ili kritičko mišljenje, da mu život bude ugrožen?“ pitaju se u „Krokodilu“.
Berić navodi da poslednja dva dana iz tabele brišu lažna imena i provokacije ljudi koji im direktno prete zbog peticije.
„Mi smo imali nekoliko napada. Nama se to nije desilo ni sa ‘Deklaracijom o zajedničkom jeziku’, ni sa Deklaracijom ‘Odbranimo istoriju’. Svi zaposleni u ‘Krokodilu’ poslednja dva dana idu kroz tabelu i brišu provokativne i opasne komentare. Čak 50 odsto onih koji se dnevno upišu u tabelu direktno prete nama, ljudima koji su potpisali peticiju ili onima na koje se ona odnosi. U tabelu može da se upiše pojedinac samo jednom sa jedne mejl adrese što znači da ti ljudi stalno otvaraju nove adrese“ naglašava Berić.
Dubravka Stojanović je izložena napadima zbog svoje izjave u vezi sa promenom naziva ulica u Beogradu.
„Poseban problem je davanje ulice Blagoju Jovoviću, čoveku koji je pokušao atentat na Antu Pavelića, nakon kojeg je ovaj i umro. Davanje ulice tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike“rekla je Stojanović za portal Nova.rs.
Samardžiću se zamera da je „genocid počinjen u logoru smrti Jasenovac opravdao tobožnjim srpskim zločinima i to nazvao odgovorom na vladavinu Karađorđevića“, te da je ranije na „Tviteru“ napisao da „mora nova četrdest osma“ i „da se založio za otvaranje novog logora u Hrvatskoj po ugledu na Goli otok“.
„Mi, istoričari i istoričarke, predstavnici svih akademskih profesija, umetnici i kulturni radnici i radnice, najoštrije osuđujemo i dižemo svoj glas protiv kampanje mržnje i linča koja se sve češće pokreće u Srbiji u cilju stigmatizacije i ućutkivanja kritičkih intelektualaca i umetnika. Progoni pojedinaca su deo šireg procesa brutalnih i sistematičnih obračuna s medijima i nevladinim organizacijama. Ovakve zabrinjavajuće metode represije i dehumanizacije svih kritičkih glasova pouzdano vode društvo u Srbiji u otvorenu diktaturu. Danas su progonu izloženi beogradski istoričari Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić, ali već sutra meta propagandne kampanje može biti svako od nas“, stoju u tekstu peticije.
Pokretači peticije navode da su „zbog javno iznetih stavova, tendenciozno interpretiranih do krivotvorenja, koji se ne uklapaju u dominirajuću ideološku matricu i zbog kritičkog pristupa autoritarnom režimu u Srbiji, profesori Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić izloženi nezapamćenoj hajci i gebelsovskom targetiranju od strane režimskih medija, predstavnika vlasti i grupe ultradesničarskih intelektualaca-huškača“ i sa žaljenjem konstatuju da se i jedan broj opozicionih aktivista i medija uključio u kampanju režima protiv dvoje targetiranih istoričara.
Potpisnici peticije zahtevaju hitnu obustavu svih poziva na linč i kampanja mržnje prema neistomišljenicima.
„Zahtevamo beskompromisno poštovanje činjenice da je kritička istoriografija autonomna naučna disciplina i da ne sme biti pretvorena u sluškinju vladajuće politike identiteta ili bilo koje druge ideološke koncepcije. Istoričar za svoj sud može odgovarati samo naučnoj zajednici u skladu sa široko prihvaćenim metodološkim principima struke. Zbog toga osuđujemo očigledan pokušaj istorijskog revizionizma kojim se događaji iz prošlosti, potpunim izostavljanjem istorijskog konteksta, pokušavaju staviti u funkciju savremenih političkih procesa“, ističe se u peticiji.
Milena Berić naglašava da je Dubravka Stojanović jedna od najeminentnijih istoričarki u Evropi, a ne samo u Srbiji i regionu.
„Pozivanje na linč neistomišljenika je trend u Srbiji i želeli smo da skrenemo pažnju na problem koji može biti jako opasan“ objašnjava Berić i dodaje:
„Medijima treba senzacionalizam i ovde je u pitanju tiraž. Ne mislim da je uređivačka politika tih medija direktno dirigovana od strane bilo koga. Jednostavno je nacionalistička, desničarska i ne prepoznaje gde prestaje zdravi konzervatizam ili desno orjentisana politika, a gde počinje nešto što je vulgarno i opasno.“
„Zabrinuti za bezbednost naših kolega i profesora i uznemireni zbog činjenice da u ovoj kampanji mržnje i poziva na linč prepoznajemo opasne fašističke metode progona svakog kritičkog glasa, karakteristične za zločinačke i totalitarne sisteme, apelujemo na svest i solidarnost domaće, regionalne i evropske javnosti te pozivamo akademsku zajednicu i političke predstavnike da obrate pažnju na opasne pojave i ne propuste da pravovremeno reaguju na tešku situaciju u Srbiji“, poručeno je u tekstu peticije koja se može potpisati na linku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
