0
Starosna struktura lekara specijalista u Srbiji je loša, a razlog tome je ranija zabrana specijalizacije i zapošljavanja, ali i sankcije i ratni sukobi devedestih, rekla je ministarka zdravlja u Vladi Srbije Danica Grujičić.
Ona, međutim, smatra da je situacija u našem zdravstvu, ipak, daleko bolja nego pre desetak godina, ali i da uvek može bolje. Kao primer je navela da je problem i dalje u tome što je, kako kaže, sada lakše otići iz Srbije u Nemačku nego iz Vojvodine u centralnu Srbiju ili na Kosovo i Metohiju ili obrnuto.
Grujičić je tokom boravka na KiM u razgovoru za Euronews Srbija rekla da je na Kosovu posebno obradovao entuzijazam ljudi koji ovde rade u zdravstvu, jer kako kaže, „ovde nije jednostavno obezbediti zdravstvenu zaštitu ljudima koji su pod srpskim sistemom zdravstvene zaštite“.
„Ono što me je posebno obradovalo je entuzijazam medicinskih radnika i medicinskih sestara i lekara koji rade na KiM, posebno dole u Kosovskom Pomoravlju. Ovde nije lako živeti, a kamoli obezbediti zdravstvenu zaštitu svim stanovnicima kojima je to potrebno i koji potpadaju pod srpski sistem zdravstvene zaštite. Međutim, oni se zaista trude. Opremljenost nije najbolja, naravno uvek može bolje i može više. Međutim ima i nekih dobrih stvari posebno u Pasjanu. Tamo imaju nov rendgen aparat, nove ultrazvukove, rade i ultrazvuk srca i ostale preglede. Imaju i ginekologe“, rekla je ministarka Grujičić.
0
2
0
Ona je navela da je i dalje problem to što je starosna struktura specijalista na nivou zemlje i dalje visoka, i da su mnogi pred penzijom. Upitana kako je moguće reštiti ovaj problem, Grujičić kaže da su se na to najviše odrazili ratni sukobi iz prošlosti, sankcije ali i činjenica kako je bio uređen zdravstveni sistem dvehiljaditih godina, pa je, dodaje, za sve korekcije i potrebno dosta vremena.
„Posledice su ostavili zabrana specijalizacija i zabrana zapošljavanja i situacija u kojoj smo se uopšte našli poslednjih trideset godina. Ne zaboravite da smo imali ratne sukobe devedesetih, pa sankcije. Zaostajali smo kada je zdravstvo u pitanju za razvijenim svetom, barem 30, 40 godina, pa su onda došle dvehiljadite kada smo se ponadali da će biti bolje, pa su onda ljudi ostajali bez posla, pa se politika u zdravstvu vodila tako da, ako imaš novca, leči se, ako nemaš novca, baš nas briga“, rekla je ona.
Grujičić kaže da se od devedestih do sada dosta promenilo, naročito u poslednjih nekoliko godina.
„Promenilo se. Najviše se vidi u ustvari ono što se najviše vidi, u tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti, jer zaista ja znam sa čime sam operisala ljude na neurohirurgiji pre desetak godina i sada, to je nebo i zemlja. Sada imamo veliki broj aparata za zračenje, imamo veliki broj skenera“, rekla je ona.
Grujić je dodala da će u Srbiji praktično svaka bolnica dobiti skener do 31. avgusta i to u okviru različitih projekata koji su išli preko Ministarstva zdravlja i Svetske banke.
Kako kaže, budući plan njenog ministarstva je da upravo rasporede tako buduće kadrove da sve oblasti u kojima može doći do speijalizacije budu adekvatno pokrivene.
„Jedni se vraćaju, drugi dolaze, to je jedan vrlo dinamičan proces koji do sada, nažalost nije bio planiran. Evo sada prvi put gledamo tu starosnu strukturu i pokušavamo da tako rasporedimo generacije da zaista sve specijalnosti budu na adekvatan način pokrivene“, kaže Grujičić.
Što se problema odlaska medicinskog osoblja u zemlje u zemlje EU tiče, ministarska navodi da Vlada uveliko radi na tome da reši ovo pitanje. Ona smatra da je dosadašnji utisak takav da se domaći kadar lakše odlučuje da promeni državu, nego mesto prebivališta unutar zemlje.
„Vlada Republike Srbije je krenula da ovo da rešava, a to je kroz zapošljavanje posebno najboljih ljudi. Sa druge strane i ne trebaju ljudi da se plaše da odu iz jednog mesta u kome žive u drugo mesto gde mogu da nađu posao. Znate, maltene ispalo je da je lakše otići u Nemačku, nego, recimo, iz Vojvodine otići u centralnu Srbiju ili na Kosovo i Metohiju ili obrnuto“, rekla je ona.
Upitana da li su možda plate jedan od glavnih faktora koji utiču na donošenje ovakve odluke, Grujičić kaže da verovatno jesu, ali da to nije presudno.
„Verovatno da jesu plate u pitanju. Ja sam razgovarala sa njima. Imate ljude koji kažu da, za 200.000 zašto da ne? Međutim, imate ljude koji kažu, ni za milion se ne bih se vratila tamo odakle sam ja na primer došla, a to je jedno malo mesto u centralnoj Srbiji“, objašnjava.
„Tek ćemo razgovarati o nagradama za niške lekare“
Što se liste čekanja na operacije tiče, nedavno je objavljena vest da su niški kardiohiruzi samoinicijatvno izvesno vreme operisali i vikendom kako ona više ne bi postojala. Grujičić kaže da bi ovaj rezultat trebalo uporediti sa ostalim kardiohiruškim ustanovama u Srbiji pa da se tek onda govori o nagrađivanju niških lekara.
„Da bismo videli šta su zaista uradili kardiohirurzi u Nišu, moramo to uporediti sa ostalim kardohiruškim ustanovama u Srbiji. Da vidimo za taj isti period, a to je mislim period od 23. januara do 11. aprila. Da utvrdimo koliko je recimo operacija uradilo Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, koliko je uradila Sremska Kamenica, tamo je Institut za kardiovaskularne bolesti i koliko je uradila klinika za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije i klinika za kardiohirurgiju. Jedino kada uporedimo te cifre i vidimo na koji način su smanjivane liste čekanja, onda možemo reći da li nekoga treba nagraditi ili ne. Ja očekujem da ću u toku sledeće nedelje imati odogovor na sva ta pitanja, pa ćemo onda naravno razgovarati o nagradama“, navela je.
Na pitanje o uvozu reproduktivnog materijala jajnih ćelija iz Španije, Češke i Dnaske Grujičić kaže da je to dobra vest, i da ukoliko u Srbiji nema dovoljnog broja donatora, ne vidi problem da se ovaj materijal uvozi.
„Mislim da je to dobra stvar. Kada već nemamo domaće donatore i jajnih ćelija i spermatozoida. Mislim da se pojavilo par stotina parova, a to su parovi koji već imaju problem sa začećem. Zašto ne pokušati i sa tim embrionima? Mislim da tu nema nikakvog problema. Ja kao medicinar i biolog tu ne vidim nikakav problem. Mislim da je to dobra akcija države što se tiče pokušaja veštačke oplodnje do 45. godine. Naravno, onoliko koliko procene moje kolege ginekolozi koji se time bave. To je dobra stvar, posebno kod ovih žena koje sticajem okolnosti nisu postale majke, a žele da postanu posle 45. godine“, rekla je ona i dodala da je u Srbji to moguće i do 50. godine, ali u privatnim ustanovama.
Na pitanje o upotrebi kanabisa u medicinske svhre, ona naglašava da to ne posotoji, tačnije da ne postoje kredibilna istraživanja koja podržavaju ovu teoriju.
„Ne postoji upotreba kanabisa u medicinske svhe. To je droga i to su priče narko mafije da marihuana nešto leči. Evo svaka studija koja se ozbiljno bavi i CBD-om koji je jedan od sastavnih delova navodono koji nije psihoaktivan, marihuane, i THC-a koji je psihoaktivni deo marihuane, govori u prilog tome da ako pušite marihuanu, mnogo je veća verovatnoća da ćete dobiti neko hronično oboljenje pluća. Da ne govorimo sada i o malignitetima“, kaže ona.
Grujičić naovodi da i duvan takođe može da ostavi ozbiljne posledice po zdravlje ljudi.
Upitana da li upravo zbog štetnosti duvana postoji mogućnost da i u Srbiji dođe do zabrane pušenja u svim javnim prostorijama, ona kaže da to može da bude izvesno i da je važno da se Srbija ugleda na mnoge evropske zemlje, ali dodaje da je dug put do toga.
„Kao što je svuda u Evropi, mislim da postoji. Naravo, moramo pripremiti javno mnjenje za to. Naravno, zakon je u pripremi, mora da prođe javnu raspravu, mora da prođe mišljenje ostalih ministarstava, tako da je to proces koji će potrajati i ja ne mogu da kažem tačno u kom trenutku će biti prihvaćen, ali mora biti prihvaćen jer ne možemo se više kao zemlja brukati“, rekla je ona.
„Otkaz direktorki klinike Laza Lazarević sada u ingerenciji premijerke i Vlade Srbije“
Nakon što su zaposleni na klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ optužili svoju direktorku za nesavesno lečenje i mobing, Grujičić kaže za Euronews Srbija da je obišla ovu ustanovu i da je nakon toga prdložila da se direktorka smeni, ali da se to još uvek nije desilo kao i da je to sada pitanje za premijerku Anu Brnabić.
„Otišla u bolnicu i saslušala i direktorku šta je imala da kaže i ljude iz štrajkačkog odbora. Zamolila sam za desetak dana, par nedelja, da ministarstvo donese svoije mišljenje. Nadala sam se da ćemo moći da smirimo celu tu situaciju, bez nekakvih velikih potresa po samu kuću, međutim direktorka je pokazala veliko nestrpljenje i ja sam predložila vladi da je smeni“, kaže ona.
Kako dodaje, dogovor je bio da je zameni jedna starija i iskusnija koleginica, međutim, dodaje dogovor, kaže, nije realizovan.
„Tu je bilo nekih primedbi od strane određenih političkih stranaka i to je sada na Vladi. Ja i dalje ostajem pri svom mišljenju, pogotovo posle svega što se dešavalo. Ona je nastavila i dalje da deli otkaze i upozorenja pred otkaz. Sama činjenica da je za vreme njene, da kažem vladavine, otišlo 23 doktora sa te klinike i oko pedesetak sestara, govori u prilog tome da se nešto zaista ružno dešava i da odnosi u toj ustanovi nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu“, kaže.
Upitana da li je nakon svega ovoga smena direktorke izvesna, Grujičić kaže da je ona uradila sve što je u njenoj ingerenciji.
„Ja sam još u novembru to predala Vladi Srbije i to je pitanje za njih, za premijerku, za kadrovsku komisiju Vlade. Nadam se da hoće, jer za to je zaista mislim dovoljno dugo vremena prošlo i da je ona zapravo i pokazala na koji način ne treba voditi jednu kuću“, rekla je ona.
BONUS VIDEO: Kada će nam ozdraviti zdravstvo?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
