Greškom pojeo najotrovniju pečurku, pa jedva ostao živ

Još uvek nije izlečen, ali je, kaže, na dobrom putu. Sa iskustvom koje ima, Dušan je pozvan da bude specijalni gost i "hodajuća lekcija" na jubilarnoj 20. izložbi gljiva koju je organizovalo Gljivarsko društvo "Šumadija" u Kragujevcu.Jedna gljiva zelene pupavke od oko 20 grama u sebi ima dovoljno otrova da ubije odraslu zdravu i jaku osobu. I baš ta jedna, našla se u korpi Dušana Matejića. Danak neiskustvu ili nedovoljno poznavanje gljiva, za Dušana više, kako kaže, nije bitno kako će nazvati ovu grešku. Zna da je pogrešio i jedva iščupao živu glavu, a u šumi i sa gljivama je, kaže, više od dve decenije.

"Brao sam šumske šampinjone i eto, promakla mi je jedna zelena pupavka. Naravno da sam znao kako pupavka izgleda, ali ovoj je od sunca posivela kapica i ja sam je pomešao sa jestivim. Greške se dešavaju, a ova je mogla skupo da me košta ", iskren je Dušan.Od prikupljenih šumskih plodova, Dušan je napravio čorbu, koju je na sreću samo on jeo. Prvi simptomi pojavili su se posle 15 sati i odmah je znao da je trovanje u pitanju. U Kliničkom centru mu je brzo ukazana pomoć, na vreme je, objašnjava on, dobio adekvatnu terapiju i tako se spasio najgoreg scenarija.

"Kada sam se izborio sa jakim mučninama, povraćanjem i dijarejom, onda su počeli da mi otkazuju bubrezi. Otrov je posle bubrega napao jetru i doveo do velikog oštećenja. Znao sam koje su posledice trovanja i bio sam mnogo uplašen, u pojedinim trenucima je bilo i kritično. Lek protiv otrova ne postoji, a taj otrov iz zelene pupavke je još u mom organizmu. On sad kruži između jetre i bubrega, ali na sreću, više mi nije ugrožen život " priča Dušan, dodajući da je i dalje pod redovnim nadzorom lekara, koji prate prisustvo otrova u jetri.Lečenje od trovanja pupavkom, za dlaku je, priseća se Dušan, moglo da bude kobno, a za novi život i drugu šansu koju je dobio, zahvaljuje se lekarima Vesni i Slaviši. Njihova imena su se našla i na majci koju je specijalno odštampao za izložbu gljiva. Dušan sada na grudima nosi kobnu zelenu pupavku , kao podsećanje na sopstvenu grešku i lekciju svima koji misle da dobro poznaju gljive.

"Znam da sam uradio nešto pogrešno, ali iako je pogrešno, ja ne odustajem od odlaska u šumu i branja gljiva. Ja sam zaljubljenik u prirodu, ali sada ću ići samo u društvu mikologa. I svi oni koji misle da nešto znaju, treba da se ponašaju kao da ništa ne znaju. Kada uđemo u šumu, a ne poznajemo gljive, u velikoj smo opasnosti, jer je od svih vrsta koje rastu na ovom podneblju veoma mali procenat jestivih. Ja sam mislio da nešto znam i to mi je bila greška", zaključio je Dušan.Mikolozi: Gljive su važne, ne šutirajte ihZnačaj i opstanak gljiva u prirodi, mogao bi da se uporedi za značajem pčela bez kojih bi nestao svet, objašnjavaju u Gljivarskom društvu "Šumadija". Da nije gljiva, planeta bi bila prekrivena ogromnim količinama nerazložene organske materije. Gljive su razlagači koji u prirodi održavaju balans , obezbedjujući svim biljnim vrstama neophodne mineralne materije razlaganjem biljnih otpadaka, a najnovije studije su pokazale da je 98 odsto biljaka zavisi od neke gljive, kaže za Nova.rs Nenad Milosavljević, predsednik Gljivarskog društva.On dodaje da su izložbe koje organizuju svake godine, upravo prilika da građane upoznaju sa značajem gljiva za celokupan ekosistem, kao i sa ugroženim vrstama i razlikama između jestivih i otrovnih. Očuvanje gljiva u prirodnom staništu, ističe Milosavljević, izuzetno je važno, pa makar one izgledale i kao paraziti ili bile otrovne. Pojašnjava, da svaka ima svoju ulogu u prirodnom lancu i da ih zbog toga treba poštovati i čuvati.

"Primetili smo na terenima u Šumadiji, a verujem da je tako i u ostalim delovima Srbije, da berači šutiraju gljive, po principu, ova je jestiva- nju ću da uberem, ovo je otrovnica- nju ću da šutnem. Mi upravo želimo da sprečimo takvu pojavu, jer je prirodi svaka gljiva podjednako potrebna. Mislim da ljudi to rade iz neznanja i zbog toga i na terenu i na javnim skupovima apelujemo da se gljive ne šutiraju" kaže Milosavljević i objašnjava da se takvim ponašanjem sprečava prirodno bacanje spora sa gljiva, a samim tim ugrožava i njihovo razmnožavanje.On je ukazao i na nekontrolisano branje jestivih vrsta kao što su vrganj i lisičarka koji se beru u komercijalne svrhe, dodajući da je Srbija prva u Evropi po izvozu vrganja. Navodi da za ovu godinu još nemaju podatke o izvozu, ali da je u prethodnim godinama zabeleže izvoz čak 120 tona vrganja, što su kako kaže, enormne količine.Upozorava na primer Finske koja je zbog nekontrolisanog branja iskorenila svoju lisičarku i sada kroz zahtevan i dugotrajan proces pokušava da je vrati u prirodno okruženje .Milosavljević kaže da u Srbiji postoji zvanična lista na kojoj su 23 retke i zaštićene vrste gljiva, navodeći da je taj spisak napravljen pre tri decenije i da mu je potrebno revidiranje. Ocenjuje da se zbog klimatskih promena stanje na terenu izmenilo, te da su na spisku mnoge vrste koje više nisu ugrožene, a sa druge strane, nisu zaštićene one kojih je sve manje.Na jubilarnoj 20. Izložbi gljiva, kragujevački gljivari predstavili su 250 različitih vrsta koje rastu na šumadijskom području, a među izloženima našla se i jedna od najređih gljiva u Evropi neobičnog naziva – šumski čiča (lat. Strbilomyces strobilaceus).Zvaničan popis svih zastupljenih gljiva koje rastu na području Srbije, još nije završen, a mikolozi procenjuju da ih je između tri i šest hiljada.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram