Gordana Radenković je lekar opšte prakse u Domu zdravlja Aleksinac protekle i protekle tri godine od kako se zaposlila u toj zdravstvenoj ustanovi, radila je u više seoskih ambulanti. Ovo je priča o dirljivom odnosu nje i pacijenata, priča o skromnosti i zahvalnosti.

„Pacijenti su vrlo pristojni, ljubazni. Nisam doživela do sada ni jednu neprijatnost. Naprotiv, vrlo su zahvalni kada im pomognete da reše neki zdravstveni problem. Trenutno radim u ambulanti u selu Tešica, ali sam imala pacijenta iz Draževca, koji je došao ovde na pregled u znak zahvalnosti za lečenje u ambulanti u tom selu. Nekada mi u znak zahvalnosti za pomoć donesu jabuku ili krušku“, rekla je Radenković.

Ona je kazala da su joj u dosadašnjoj karijeri najdramatičniji bili trenuci spasavanja muškarca koji je doživeo infarkt u ambulanti u Tešici.

„On je došao na pregled zbog bolova u grudima i pozlilo mu je u čekaonici. Odmah smo mu priskočili u pomoć i učinili sve što smo mogli u tom trenutku. Pritisak mu je bio loš, pa smo mu uključili infuziju i pozvali Hitnu pomoć koja ga je prevezla do Niša. Kada se oporavio od infarkta, došao je da nam se zahvali što smo mu pomogli“, istakla je Radenković.

Prema njenim rečima, ljudi na selu, osim što su vrlo ljubazni i vrlo strpljivi, navikli su da ne rade sve ambulante svakodnevno. Neke ambulante, dodala je Radenković, zbog malog broja pacijenata rade jednom nedeljno, neke dva puta, a neke svakodnevno.

„Pacijenti su uglavnom stariji ljudi kojima je potrebna terapija koju već imaju zbog nekih hroničnih bolesti ili uput za dalje lečenje zbog nekih dodatnih zdravstvenih tegoba. Na selu je malo komplikovanije raditi nego u gradu jer morate da budete istovremeno i internista i kardiolog i endokrinolog…Najčešća tegoba je povišen pritisak, ali imamo i pacijente sa bolovima u grudima, problemima sa gutanjem zbog štitne žlezde, bolovima u kičmi. Trudimo se da im pružimo svu pomoć u ambulanti, jer znamo koliko je komplikovano da odu u Aleksinac ili Niš na pregled kod lekara specijaliste, jer nemaju prevoz do tamo“, objasnila je Radenković.

Prema njenim rečima, pojedine ambulante na području aleksinačke opštine udaljene su od Aleksinca sat vožnje, a dva sata vožnje od Niša. Najudaljenija ambulanta u kojoj je ona radila bila je u selu Vukanja do koje joj je od Niša, gde živi, putovala u jednom pravcu dva sata. Aleksinačka opština jedna je od opština sa najvećim brojem sela na svom području, ima ih čak 67, ali je broj stanovnika na tom području za proteklih 30 godina smanjen za 20.000.

Početkom 90-tih u tom kraju živelo je skoro 64.000 ljudi, a prema poslednjem popisu tek malo više od 44.000.

Lekari nisu bezbedni

Povodom brutalnih napada na zaposlene lekare, medicinske sestre i tehničare i druge zaposlene u zdravstvu, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbiji traži izmene Krivičnog zakonika i pooštravanje kaznene politike za ovakve vrste napada i uvođenje novog krivičnog dela „napad na zaposlene u delatnosti zdavstva i socijalne zaštite“, na način kako je to propisano u Krivičnom zakoniku za krivično delo napad na advokate.

U godini na izmaku zabeleženo je niz napada na lekare i medicinske sestre, između ostalih i u Infektivnoj klinici u Beogradu, u Domu zdravlja u Borči, u Domu zdravlja u Stari grad, na ekipe Hitne pomoći u Beogradu, Kragujevucu i Kraljevu. Napada nije bilo u selima i seoskim ambulantama, a lekari i medicinski tehničari ističu da se, za razliku od svojih kolega koji rade u velikim gradovima, mogu pohvaliti odnosom pacijenata prema njima. Zdravstveni radnici navode da se ljudi u selima, i sada kao nekada, obraćaju sa uvažavanjem, a na preglede dolaze uljudno odeveni. Na žalost, za ne mali broj pacijenata odlazak kod lekara je jedina prilika da popričaju sa nekim jer su sela opustela, pošto su mladi otišli u gradove u potrazi za poslom, a stari umrli.

Doktorka Kaća je zbog pacijenata naučila znakovni jezik