“Godinu dana je tumor rastao, a nije bilo nijednog simptoma, sve do skoro”: Viktor (13) bori se sa opakom bolešću, a nadu za spas budi samo lečenje u inostranstvu
Trinaestogodišnjem Viktoru Miletiću iz Beograda dijagnostikovan je maligni tumor na karlici, koji se agresivno proširio na pluća i limfne čvorove, što ga, nažalost, čini jako bolesnim detetom, ali nada uvek postoji, a borba je neizostavna. Osim medicinske, roditelji, mlađa sestra, a posebno brat blizanac Veljko, mole za pomoć sve one koji žele da Viktor bude bolje, što je moguće samo lečenjem u inostranstvu, posle kojeg će se vratiti kući, što mu je najveća želja.
Do pre nešto više od mesec dana, Viktor je igrao košarku, trčao, živeo kao sva ostala deca bez zdravstvenih problema, a onda mu je početkom juna skočila temperatura.
“Oboje smo imali temperaturu i mislili smo da je u pitanju neki virus. Odvela sam ga kod lekara, gde je dobio antibiotike. Međutim, javio se bol u kolenima, a temperatura nije spadala. Bili su povišeni neki parametri u krvi, kao i sedimentacija, pa smo zadržani u bolnici. Lekari su mislii da je reumatoidni artritis, jer se javio bol u kolenima. Uradili su mu tada u Tiršovoj ultrazvuk srca. Rađen je i test na koksaki zbog bolova u grudima, koji su nastupili u bolnici. Ipak nije dobio dijagnozu”, priča za Nova.rs Andrea Miletić, Viktorova mama.
Tek treći ultrazvuk pokazao tumor
Zbog gužve u bolnici, Viktor je prebačen u dečju kliniku ‘Olga Dedijer’, gde mu je urađen ultrazvuk abdomena.
“Opet ništa nisu videli, ali ja sam znala da nešto nije u redu, imala sam neki loš osećaj u stomaku. Na naš zahtev preseljen je u Institut za majku i dete, gde su mu dva puta radili ultrazvuk abdomena. Drugi put ništa nisu videli, ali posle trećeg UZ su konačno postavili dijagnozu, koja je šokirala i nas i lekare. Videli su ogromnu promenu, koja se, iz nekog razloga, nije videla prva dva puta”, priča ova hrabra mama, koja, iako joj se duša cepa, pred sinom ne skida osmeh sa lica, ne bi li mu ulila snagu za dalju borbu.
Viktoru su na snimku videli tumor veličine čak osam santimetara.
“To je toliko veliko da je i lekare šokiralo. Niko nije mogao da veruje da se simptomi nisu javljali do nedavno. Pitali su me da li je imao problema sa odlaskom u toalet, neke jače bolove, ali bio je sasvim dobro. Krajem aprila požalio se da ga bole donja leđa, popio je brufen i prošlo je. Bilo mi je čudno što ga tu boli, ali svi su me uveravali da to nije ništa, a i prošlo ga je od jednog analgetika”, seća se Andrea.
Bolest „rasla“ godinu dana
Lekari su ustanovili da je tumor, najverovatnije, već godinu dana u Viktorovom organizmu.
“Kažu da je sigurno godinu dana rastao jer nije mogao odjednom da se stvori toliki, a uočene su i metastaze na plućima i limfnim čvorovima”.
Viktor je, napominje njegova mama, rođen sa cerebralnom paralizom.
“Nijedno dete ovo ne zaslužuje, posebno ne ono koje se od prvog udaha bori za život, pa nakon toga i za svaki samostalan korak. Sve muke je dosad prevazišao i nerealno, naspram svih loših prognoza, živeo je život bez ikakvih smetnji”.
Sve do sada.
“Prognoze lekara su sumorne, rekli su nam da je u teškom stanju jer se bolest proširila, ali uvek ima nade. Borićemo se!”
“U poslednjih 10 dana sve ga boli, ramena, leđa, teško ustaje i hoda, pod temperaturom je neprekidno i nesvestan situacije. Samo traži da ide kući, mnogo mu nedostaju brat blizanac i mlađa sestra. Razgovarala sam sa njim i rekla sam mu da ima cistu, da će lečenje dugo trajati i da će morati da menja ishranu, ali da moramo da ostanemo pozitivni. Zato sam pred njim uvek nasmejana, koliko god da me boli iznutra. Nisam mu rekla da je životno ugrožen, niti ću!”, kaže ova mama, koja se ne odvaja od svog deteta.
Viktorovo lečenje podrazumeva ili hemioterapiju u Srbiji, koja može da pomogne da se tumor smanji ili tretmane u inostranstvu koji bi mogli da ga u potpunosti izleče i vrate na košarkaški teren.
“Naši lekari nisu optimisti po pitanju lečenja u Srbiji, raspituju se i oni i mi, gde bi bilo najbolje da odemo i za sada se pominju bolnice u Americi, Italiji i Nemačkoj. Voleli bismo da odmah po dobijanju PH nalaza kontaktiramo inostrane klinike i vidimo gde da krene sa lečenjem, jer što pre počne, veće su šanse da mu pomognu. Nalaz će stići već možda sledećeg ponedeljka, a krenuće ovde sa terapijama, pa onda, nadam se, negde gde je ovu bolest moguće izlečiti”, kaže mama Andrea, koja apeluje na sve ljude, koji čitaju ove redove, da se pre svega mole za njeno dete, kojem je svaka pomoć sada neophodna.
Cenu lečenja u inostranim klinkama, međutim, ne može da podmiri prosečna srpska porodica, jer se troškovi kreću od 300.000 do pola miliona, pa i milion evra. Ovo je i glavni razlog za apel svima koji mogu i žele da pomognu Viktoru, da se što pre vrati kući svom bratu i sestri.
Računi za pomoć
Svi koji žele i imaju mogućnost da pomognu, mogu da uplate donacije na sledeće račune :
Privatni račun:
115-0381691691696-33
Andrea Miletić
Uplate iz inostranstva
Yettel banka
Beneficiary customer
Field 59:
Name and surname of beneficiary
Address
IBAN
Andrea Miletić VOJISLAVA ILIĆA 031, BELGRADE-ZVEZDARA, 11050, Serbia
Account with institution Field 57A:
RS35115038169169169633
Mobi Bank ad Belgrade, Serbia
Swift: AAAARSBG
Intermediary Bank Field 56A:
Correspondent bank is presented in the table bellow:
Currency
EUR×USD
Bank
SWIFT/BIC
Raiffeisen Bank International AG, Am Stadtpark 9, Vienna, Austria
RZBAATWW
Račun Fondacije Budi human 160-0000000406768-32
Devizni račun Fondacije
160-0054000008802-75
IBAN35160005400000880275
Swift/Bic DBDBESBG
I slanjem poruke sadržaja 60 na 3030!
***
BONUS VIDEO: Humanitarni bazar za malog Mihajla: Potreban novac za lečenje u inostranstvu