U tužilaštvu generalno postoji vrsta autocenzure kod odlučivanja hoće li uzeti u rad slučaj koji se dotiče interese moćnika na vlasti, ocenjuje za Nova.rs Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija” posle odluke tužilaštva da odbaci njihovu krivičnu prijavu protiv direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, koji je desetak dana pred izbore u selu Kukulovce kod Leskovca pozivao na glasanje i obećao izgradnju puta.
Nenadić je najavio da će se ova organizacija iskoristiti mogućnost da se obrati višem javnom tužiocu u Nišu, pošto je njegov zamenik potpisao rešenje kojim se odbacuje prijava sa zahtevom da otklone nedostatke u tom rešenju.
„U tužilaštvu generalno postoji neka vrsta autocenzure kod odlučivanja hoće li uzeti u rad slučaj koji se dotiče interese moćnika na vlasti. Da li je to i ovde slučaj ili samo pogrešna procena ne bih ulazio u komentare. Daćemo im još jednu šansu, pošto smatramo da tužilac nije ispitao sve činjenice iz ovog slučaja“, objašnjava Nenadić.
Transparentnost Srbije je, da podsetimo, podnela prijava protiv Drobnjaka za krivično delo davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem.
Reč je o poseti Drobnjaka selu Kukulovac, polovinom juna, kada su stanovnici ovog sela zapretili bojkotom izbora jer nisu dobili put, što im je bilo obećano u prethodnoj kampanji za predsedničke izbore, 2017. godine.
Tada su zbog tih obećanja glasali za Aleksandra Vučića, predsedničkog kandidata SNS.
Dva dana pošto su meštani izašli u javnost sa najavom bojkota, selo je posetio direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak.
On im je obećao da će „za 10 dana“ put da bude napravljen i poručio meštanima: „A sad da izađete da glasate“.
Kako su pre dolaska Drobnjaka u njihovo mesto govorili meštani, i pred predsedničke izbore su dolazili političari „i sve obećavali“.
Meštanin Mića Anđelković rekao je da su „svaki dan lokalni funkcioneri iz vlasti dolazili i molili ih da izađu i glasaju“.
“Ko nije imao ličnu kartu vozili su ga u grad da izvadi ličnu kartu, sve o trošku opštine, prevoz napred-nazad kako bi uspelo glasanje. I sve su obećali, tad su pustili svetlo, a posle ga isključili. Razlog je navodno da nije bilo projekta. Pa kako su mogli da puste svetlo, da li je neko odgovarao za to divlje priključenje? I ne može, šta treba da se taj jedan papir napiše”, pitao je Anđelković.
Karakteristično za to krivično delo, kako navodi Nenadić, jeste da ne mora da bude „usmereno na to da se glasa za neku određenu listu“, već postoji osnova za prijavu i kada se „nudi nešto i obećava da bi se uopšte izašlo na glasanja“.
„Zato smo smatrali da u ovom slučaju ima elemenata tog dela, jer postoji čitav uzročno-posledični niz između izlaska na glasanje i Drobnjakovog obećanja. U ovom slučaju u javnosti je bilo dovoljno predočenih činjenica da bi se utvrdilo da postoji ovo krivično delo“, naglašava Nenadić.
Međutim, zamenik višeg javnog tužioca u Nišu u rešenju kojim odbacuje prijavu Transparentnosti navodi da nema elementa krvičnog gonjenja, a da za taj zaključak, kako dodaje Nenadić, „nije predočio nikakve dokaze“.
„On je rekao da bi svakako ti putevi bili rekonstruisani, i da bi to svakako bilo plaćeno sredstvima JP Putevi Srbije. To nije tačno, jer samo u izuzetnim slučajevima to preduzeće radi rekonstrukcije lokalnih puteva. To nije obaveza tog preduzeća, već samo jedna mogućnost“, ističe.
Takođe, podseća, da je prema svemu onome što je moglo da se čuje u javnosti „jasno da nije postojao konkretan plan da se ta rekonstrukcija vrši u ono vreme kada je obavljena“, već je nalog za te radove „dat dva dana posle te posete“.
„Tužilac nije ispitao sve činjenice u vezi sa ovim predmetom“, zaključuje Nenadić.
Za njega je zabrinjavajuće da se ne gone čak ni ovako „jasni slučajevi gde se može videti uzročno-poslednična veza“.
„Ovako Srbija ne može da kaže da je učinila bilokakav iskorak na polju rešavanja zloupotreba javnih sredstava na polju finansiranja izborne kampanje, a to je bila jedna od preporuka ODHIR (Odeljenje OEBS za demokratiju i slobodne izbore) i nešto što je trebalo da se reši kroz onaj međustranački dijalog o izbornim uslovima“ dodaje Nenadić.
Generalno se, kako ocenjuje, goni mali broj slučajeva kada su u pitanju zloupotrebe javnih sredstava ili podmićivanje birača.
„Delimično je razlog za to neaktivnost tužilaca, delom i neka zakonska rešenja koja ostavljaju previše diskrecije državnim funkcionerima“, zaključuje Nenadić.
Podseća da je zbog toga Transparentnost više puta predlagala smanjivanje diskrecionih ovlašćenja javnih funkcionera i državnih organa, o tome šta će raditi u doba izborne kampanje, jer je to način da se izbegnu ovakve situacije. Jedan od predloga jeste da se zakonom ograniče javni rashodi u vreme kampanje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
