0
U trenutku kada je Beograd na vrhu svetske liste najzagađenijih prestonica, kada sa Čukaričkog rukavca do nas dopire nesnosan smrad, Beograd umanjuje budžetska sredstva za bolji kvalitet vazduha. Na to je danas upozorio Centar za lokalnu samoupravu, uz informaciju da su predlogom budžeta Beograda za 2021. godinu smanjena ulaganja u borbu protiv zagađenosti vazduha za 45 miliona dinara u odnosu na budžet iz 2020. godine. Sagvornici Nove.rs slažu se i nemaju dilemu - ulaganja u životnu sredinu treba povećati, a ne umanjiti.
Gradska vlast, očigledno, ima neke druge prioritete. Ipak, ukoliko tako nastavi da se ophodi prema životnoj sredini, čini se da na kraju neće imati ko da se divi monumentalnom spomeniku Stefanu Nemanji, niti će imati ko da se useli u Beograd na vodi.
Pitanja zaštite životne sredine u fokusu su inicijative Ne davimo Beograd.
„Ja bih voleo da vidim na koji način se mi borimo sa zagađenjem vazduha, zagađenjem vode. Kako ćemo sprečiti da se dešava ovo što se događa u Čukariskom rukavcu, smrad koji se raširio celim gradom. Gore od tog smrada je što više nema nikakvog načina da se zaustavi izlivanje otpadnih voda u Savu ili druge reke u predelu Beograda. Mislim da je potpuno jasno da naša vlast beži od ovih pitanja, i budžet oslikava takvo nastojanje“, kaže za Nova.rs Radomir Lazović iz inicijative.
Naš sagovornik ukazuje na paradoks da je taj novac koji bi trebalo da se uložu u rešenje problema zagađenja, zapravo, mnogo manji od onog koji mi plaćamo lečeći se od bolesti koje dobijamo.
„Prema proceni pulomologa, oko milion ljudi pati od respiratornih problema, a godišnje umre oko 7.000 ljudi zbog zagađenja vazdzha. Ako im nisu bitni ljudski životi, ako im je bitan samo novac, neka izračunaju koliko košta lečenje milion ljudi od respiratornih problema. To su ogromne svote, bolje da se bavimo prevencijom nego posledicama“, poručuje Lazović.
Podsetio je i na set mera koje je predložio Ne davimo Beograd.
„On podrazumeva da se spreči industrijsko zagađenje, da se kontrolišu industrijski zagađivači. Da se zaustavi neprimereno trošenje goriva koja nisu po standardima. Da se omogući radikalno pošumljavanje Beograda, da se unapredi javni prevoz, da se ljudi sa individualnih ognjišta prebace na zajednjička. Potrebno je i da se kontrolišu zajednička ognjišta kako ne bismo dodatno zagađivali“, neki su od pregloga i mera.
Lazović ističe i da bi trebalo zaustaviti štetne projekte koji se sada donose, kao što je izgradnja palionice u Vinči, koja će nas, prema njegovim rečima, koštati 40 miliona evra godišnje.
„Ako ima para za tako nešto što dodatno zagađuje vazduh, mora da ima i para za to živimo u zdravoj sredini“, smatra naš sagovornik.
Ima i jedno najkonkretnije moguće rešenje problema beogradskog zagađenja.
„Najbolja stvar koju možemo da uradimo za zaštitu životne sredine je da smenimo ovu gradsku vlast i da na mesta donošenja odluka dođe neko ko se zaista bavi interesom građana. Inicijativa Ne davimo Beograd će da uradi sve da bi smo u tome uspeli na narednim izborima“, kaže Lazović.
O ulaganjima u životnu sredinu i ovakvom potezu gradske vlasti razgovarali smo i sa Ognjanom Pantićem iz Beogradske otvorene škole, koji je i koordinator projekta Energija, klima i životna sredina. Zaključak je više nego jasan – nema logike. Smanjivanje sredstava nikako nije dobro, potrebno je povećanje.
„Očigledno je da, kada se donose odluke o finansijskim sredstvima, glas onih koji zastupaju životnu sredinu se ne čuje dovoljno glasno, ili to nije u prioritetima vlasti. Činjenica da je manje izdvojeno je kontradiktorna onim tvrdnjama vlasti iz januara, da je Beograd jedina loklana samouprava koja će doneti konkretne mere za smanjenje aerozagađenja“, kaže Pantić.
Naš sagovornik primećuje da ni to što je prethodno ulagano i planirano, očigledno nije dalo rezultate.
„Čim je grad i dalje u kategoriji prekomerno zagađenih, svakako nije dobar znak. Em se ne izdvaja dovoljno sredstava, em sredstva koja se prikupe od naknada za životnu sredinu nemaju namenski karakter, tako da se troši na neke druge stvari. Sveukupno, nije dobra slika“, ocenjuje Pantić.
Podseća i na to da je Fiskalni savet na nacionalnom nivou procenio da bi za bolji kvalitet vazduha trebalo uložiti oko 2,5 milijardi evra.
„To podrazumeva mere u svim sektorima, a najveći troškovi bi bili na Elektroprivredi Srbije, zbog postrojenja za odsumporavanje“, kaže Pantić.
On poručuje da ulaganja koja deluju kao prevelika, zapravo su invsticia u zdravlje i živote ljudi i to je preko potrebno.
„Neulaganje novca nas isto košta, zato što se ti troškovi vide kroz troškove za lečenje ljudi čije zdravlje je ugroženo zbog toga što udišu zagađen vazdzh“, smatra Pantić.
Kao poražavajući podatak, naš sagovornik, iznosi i to da na državnom nivou Srbija u zaštitu životne sredine ulaže 0,25 do 0,5 BDP-a, a razvijenije zemlje i do dva posto bruto društvenog proizvoda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
