2
Srbija, u kojoj se bebe više ne rađaju, će u 2022. opravdati svoje drugo ime - “zemlja za starce”, jer ako se trend od početka godine nastavi, imaćemo najmanji broj rođenih na godišnjem nivou, u poslednje tri decenije. Zabrinjavajuć podatak Republičkog zavoda za statistiku, govori da će u našoj zemlji, ovim tempom, do kraja tekuće godine biti tek nešto više od 55.000 rođenih, što je za 10.000 manje nego 2012., za 20.000 manje nego 2002. godine, a biće čak 30.000 manje rođenih u odnosu na broj beba s početka devedesetih godina u Srbiji.
Pročitajte još:
U našoj zemlji, prema poslednjim izveštajima Zavoda za statistiku, u periodu od januara do aprila tekuće godine, broj živorođenih je iznosio 19.164, dok je broj umrlih u istom periodu iznosio 44.215. Naime, ako se ovaj trend rađanja nastavi, broj rođenih beba u 2022., biće nešto veći od 57.000.
“Poslednji podaci pokazuju da su u Srbiji najniže brojke rođenih na godišnjem nivou, u poslednjih sigurno pola veka. Trenutno se suočavamo sa najnižom stopom rađanja u istoriji ove zemlje, odnosno, od kada se prate statistike. Broj dece koje rodi jedna žena u fertilnom periodu je u malom porastu. Međutim, na ukupnom nivou je sve manje dece jer se ljudi masovno iseljavaju iz zemlje u poslednjih 10 i više godina, pa ostvaruju svoju reprodukciju u stranim zemljama“ kaže za Nova.rs Danica Šantić, demograf i profesor Geografskog fakulteta u Beogradu.
Jedna studija, ističe profesorka, od 2016. do 2019., pokazala je da su žene iz Srbije, u inostranstvu rodile oko 20.000 dece.
„Ta deca su van granica naše zemlje i uglavnom tamo i ostaju kad odrastu. Ne može se povećati broj dece, rađanja, trudnoća, samo finansijskim nadoknadama, o kojima se u Srbiji stalno priča. Mi ovde imamo sistemski problem, koji se ne rešava novcem, moramo malo šire sagledati sliku i uvideti koje su to sve vrste problema zbog kojih ljudi ne žele ili ne mogu da imaju decu, ili odlaze iz zemlje pa ih rađaju van naših granica. Nikada nismo imali problem sa prvorođenom decom, jer je svako hteo da se ostvari kao roditelj i prvo dete je uvek bilo željeno. Međutim, poslednji podaci pokazuju da po prvi put, posle dugo vremena, u Srbiji imamo problem u smanjenju prvorođene dece. To pokazuje da se nešto suštinski promenilo u našem društvu i vrlo je zabrinjavajuće“ naglašava Šantićeva.
Iseljavanje mladih ljudi, odluka da se deca rađaju kasnije, posle 30. godine, kao i problemi sa sterilitetom i vantelesnom oplodnjom, su neki od razloga za ovako mali broj beba.
„Sve češće se ljudi na našim prostorima odlučuju da imaju decu posle 30. godine života, ali tada su nažalost manje šanse za začeće, pa često, ako dobiju jedno, ne usuđuju se da imaju više dece. Kod nas već nekoliko decenija, nema takozvanog podmlađivanja populacije, a retko koja zemlja može da preživi tako nešto. U Evropi je slična situacija, ali se kod njih stanovništvo podmlađuje migracijama. Sve je više ljudi iz istočnih zemalja koji dolaze da žive u Evropu. U Srbiji takođe ima sve više Indusa, Nepalaca, Kineza, Turaka, a mnogi ovde osnuju porodicu. U zapadnim zemljama, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, to je već dugo praksa“ objašnjava profesorka.
Na svu muku, statistike pokazuju i da je u Srbiji mortalitet, stopa umiranja, veoma visoka.
„U 2011. bilo je 7,2 milona građana, a sada će prema procenama biti do 6,9 miliona. Poslednji izveštaj govori o ogromnom skoku mortaliteta. Prošle godine, razlika između broja rođenih i umrlih bila je čak 80.000. Tačnije toliko je ljudi više umrlo nego što se rodilo. Dok je do 2020., broj umrlih u odnosu na rođene, bio uvek ispod 50.000. Popis stanovništva radi se na 10 godina, a u oktobru očekujemo novi. Prethodni popis rađen je 2011., trebalo je sledeći da radimo prošle godine, ali nismo zbog pandemije. Inače, od devedesetih godina nema porasta stanovništva u Srbiji. Brojke samo padaju” zabrinuto priča profesorka Šantić.
U porodilištima u poslednjih nekoliko godina, lekari svedoče o sve manjem broju trudnica.
„Ne sećam se da smo imali ovako malo trudnica kao u poslednjih godinu ili dve. To je tužna pojava i čini mi se da ih je sve manje. Nema mladih žena koje dolaze na preglede i kontrole zbog trudnoće, nema onih koje se interesuju za svoju plodnost. Uglavnom su trudne one koje već imaju jedno ili dvoje dece, ali broj ‚novih‘ budućih mama je zanemarljiv. Ovakvu situaciju nisam doživela tokom cele karijere, što je u poslednjih 30 godina, koliko radim sa trudnicama“ kaže za Nova.rs dr Mima Fazlagić, specijalista ginekologije.
Stopa rađanja u poslednjih 25 godina
Godina Broj rođenih beba
1996. 82.548
2002. 78.101
2007. 68.102
2012. 67.257
2017. 64.894
2020. 61.692
2021. 62.062
2022. (od januara do aprila) 19.164
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
