Frans pres piše o administrativnom limbu više od 20 Rusa i Belorusa, koji su apatridi u Srbiji

Kako dodaje agencija, većina tih ljudi živi u Srbiji više od 10 godina, tu su kupili kuće, otvorili trgovine, gaje decu.

Neki od njih su se još pre dve godine odrekli svog državljanstva, što je prema zakonu bio potreban uslov da postanu državljani Srbije i niko od njih nije dobio jasnu poruku od srpskih vlasti kojom se objašnjava to odlaganje, piše agencija.

Navode se reči Igora Grišina, bivšeg ruskog državljanina koji je rekao da je bez državljanstva skoro godinu i po, i da ne zna koliko će još to trajati, mesec, godinu dana, dve godine, ostatak života. On je rekao da nije čak mogao da ide na sahranu majke u Rusiji.

Taj 58-godišnjak živi 11 godina u Sremskim Karlovcima sa surpugom i dve ćerke, njih tri imaju državljanstvo Srbije, njegova supruga i starija ćerka su ga dobile, a mlađa je rođena u Srbiji.

Grišin je, kako prenosi Frans pres, u kontaktu sa 20 osoba koji su u istoj situaciji kao on. One osobe sa kojima je agencija razgovarala kažu da nikad nisu javno izrazile neko političko mišljenje koje bi moglo da objasni oklevanje Beograda da im da državljanstvo.

Svi kažu da su završili potrebne procedure i odrekli se svog prvobitnog državljanstva.

"Srbija nam je potvrdila, čak nam garatnovala da će nas prihvatiti ako se odreknemom svog državljanstva. Ja sam to učinio i dao im dokaz, i sad sam bez državljanstva godin i po", rekao je Sergej Stets, bivši državljanin Belorusije koji živi u Novom Sadu sa suprugom i sinom.

Rekao je da se oseća napuštenim i da nije ni ovde ni tamo.Rekao je da je više puta kontaktirao policiju a da je odgovor uvek isti da je njegov zahtev na razmatranju i da treba da čeka.

Policija nije odgovorila na upit Frans presa o tome piše agencija.

Kancelarija posrednika srpske vlade objasnila je za Frans pres da je u toku sa situacijom i da se razmatraju žalbe.

"Nema nikakvog opravdanja za držanje tih osoba u tom statusu" apatrida u Srbiji, zemlji potpisnici dve konvencije UN o borbi protiv apatridije, rekao je za Frans pres Radoš Đurović, advokat i direktor Centra za zaštitu tražilaca azila.

Po njemu više faktora bi moglo da objasni tu sporost, a većinu ne znaju građani jer zavise od diplomatskih razmatranja.

U 2023.godini predlog zakona kojim se reformiše dobijanje državljanstva i koji je trebalo da pojednostavi taj postupak za strance povučen je iz procedure pod pritiskom Evropske unije.

Evropska unija, čiji je Srbija kandidat za članstvo, strahovala je da bi ublažavanjem uslova davanja državljanstva dozvolilo Rusima koji postaju Srbi da ulaze neometano na njenu teritoriju, pošto za Srbiju nema viza za ulazak u EU.

Frans pres dodaje da Srbija zapravo nikad nije prekinula veze sa Moskvom čak i posle početka ruske invazije Ukrajine, a istovremeno je za desetine hiljada Rusa postala mesto gde beže od rata.

Prema studiji koju je u februaru objavio Beogradski centar za bezbednosu politiku (BCBP) ima između 80.000 i 110.000 Rusa u Srbiji, prenosi Frans pres.

Ali, kako dodaje agencija, neki Rusi dobii su srpsko državljanstvo u rekordnom vremenu, i prenosi pisanje istraživačkog medija Krik.

Novinari su ustanovili, pošto su pregledali sve odluke o dodeljivanju srpskog državljanstva od početka 2022. do aprila 2025, da je 204 ruskih državljana dobilo srpski pasoš ubrzanim procedurama, koje se opravdavaju "nacionalnim srpskim interesom".

Među njima, prema Kriku, je više osoba vezano je za rusku obaveštajnu službu FSB. Ima osoba koje imaju benefite od rata u Ukrajijni i oligarha pod međunarodnim sankcijama. Kako dodaje Frans pres, srpske vlasti nisu nikad to komentarisale.