Milioš Milivojević, profesionalni fotograf sa kruzera, odbrojava dane do isteka samoizolacije. Trenutno je u 25. danu karantina, otkako se 14. marta iz Brazila se vratio u rodni Kragujevac. Prilikom ulaska u Srbiju nije dobio nikakva uputstva šta da radi i da li nekome treba da se javi. Samoizolacija je, kaže za Nova.rs, bila lična odluka.

„Znao sam da se vraćam usred pandemije virusa. Još pre povratka sam odlučio da se izolujem i da se sa porodicom i devojkom pozdravim, tek kada budem siguran da na nekom aerodromu nisam ‘pokupio’ virus’“, počinje svoju priču za portal Nova.rs Miloš Milivojević i dodaje da je odmah po dolasku, uzeo svog nemačkog ovčara i otišao u kuću u kojoj niko ne živi.

Odluka da se osami, bila je njegova, ali je kako kaže, očekivao da će na to biti i u obavezi kada dođe u Srbiju.

„Kada sam sleteo u Beograd, sve je bilo uobičajeno, kao i svaki put kada sam se vraćao sa kruzera. Niko mi ništa nije dao, niti me posebno kontrolisao. Jedino su me carinski službenici pitali odakle dolazim i to je bilo to, nikakav papir, nikakvo uputstvo“, priča Miloš, praveći paralelu između aerodroma u Beogradu i Frankfurtu.

„Iz Brazila sam imao let preko Frankfurta, aerodrom je već tada bio gotovo pust, svi službenici su nosili maske i rukavice, a u Beogradu me je dočekala ‘košnica’. Ljudi su se slobodno kretali i sve je normalno funkcionisalo“, objašnjava Miloš, dodajući da je sledećeg dana u Srbiji proglašeno vanredno stanje.

Policija zvala da pita zašto se ne javljam na mobilni

„Osećao sam se dobro, ali sam znao da dolazim sa broda na kom je bilo 7.000 ljudi. Nisam hteo ništa da prepustim slučaju i zbog toga sam se odvojio od porodice. Nikome se nisam prijavio, jer mi niko od službenika ništa nije ni dao“, priča ovaj fotograf i objašnjava kako ga je policija pronašla.

„Tek tamo negde, posle 7-8 dana, policija je pozvala moje roditelje da proveri gde sam i zbog čega se ne javljam na mobilni. Bio sam u šoku, odakle im moj broj, koji inače više i ne koristim, jer sam ga izgubio“ pojašnjava Miloš kako je „evidentiran“ kao osoba u samoizolaciji i pretpostavlja da ga je policija pronašla preko carinskih podataka sa aerodroma.

„U tom trenutku, u Srbiji sam već bio duže od nedelju dana. Da sam kojim slučajem bio nosilac virusa i da se nisam izolovao, mogao sam da zarazim ko zna koliko ljudi“ zaključuje Miloš.

Na sreću, nisu mu se pojavili nikakvi simptomi virusa. O zdravstvenom stanju svakodnevno izveštava policiju, koja ga je u početku posećivala, a pošto je „dobrim vladanjem“ zaslužio njihovo poverenje, sada ga zovu telefonom nekoliko puta dnevno.

Na pitanje o izlasku iz karantina – uvek drugačiji odgovor

„Kada me je policija ‘pronašla’ ni tada nisam dobio ništa napismeno. Počeo sam da zovem Institut za javno zdravlje, sanitarnu inspekciju, edpidemiologe , sve redom. Približavao mi se 14. dan samoizolacije, a već je počelo da se priča o produžetku na 28 dana. Hteo sam da proverim šta mi treba za izlazak“, nabraja Miloš koga je sve zvao i šta su mu odgovarali.

„Uvek sam dobijao neke oprečne odgovore, prvo da za mene ne važi izolacija od 28 dana, posle da ipak važi i da treba da produžim još dve nedelje. Na kraju su mi čak odgovorili ‘prati vesti pa ćeš saznati’. Jednom prilikom mi je rečeno, da mi se dani u izolaciji ‘broje’ tek od onog trenutka kada sam se javio Institutu. I tako.. svaki put drugačije“, objašnjava ovaj fotograf svoje iskustvo sa službama koje je pozivao.

Na kraju je ipak, kako tvrdi, iz medija saznao da u samoizolaciji mora da provede četiri nedelje.

Tokom svih ovih dana i zbunjujućih informacija koje je od nadležnih dobijao, dane je, kaže, prekraćivao družeći se sa svojim nemačkim ovčarom.

„Nije lako, ne može čovek da živi apsolutno sam i bez ikakvih kontakata, ali znam da sam ovo morao da uradim“, iskren je Miloš dok otkriva da mu je samoizolacija teško pala.