Filipović: Prajd će biti ili urlik protesta ili samo predstava za zapadne ambasadore

Filipović je u Novom danu rekao da borba mora da postoji jer ona proizvodi promene u svesti građana, ali da što se tiče države – nema nikakve koristi od stavljanja pred nju nekakavih zahteva, piše N1.

„Ovde nema mesta, ne za LGBT, nego za oko 70 posto građana Srbije koji nisu deo mafijaške sekte na vlasti. Ovde ne postoji sagovornik, a kada ne postoji sagovornik onda su zahtevi besmisleni“, ocenio je Filipović.

Dodao je da smatra da je borba uvek definisana trenutkom, zbog čega za ovogodišnju manifstaciju kaže da ima notu protesta i da to nije Prajd, već „urlik da se nešto čuje, da se nešto promeni“.

Ističe da se problem bilo koje manjinske zajednice neće rešiti ako se ne reši sistemski problem, a je prema njegovim rečima to što nemamo državu, odnosno „imamo otetu državu od strane mafije“.

Pre 25 godina pod istim sloganom „Ima mesta za sve nas“ održan je i prvi prajd u Beogradu, koji se završio demoliranjem grada i nasiljem nad pripadnicima LGBT zajednice u Srbiji.

Komentarišući to što je svaki prajd od tada prošao uz prisustvo ogromnog broja policajaca, gost Novog dana kaže da je to maska koju režim koristi da bi se dodvorio Zapadu.

„Kao šti su prpadnici LGBT koji su pripadnici režoma - deo te maske. Neka vrsta cirkusa za Zapadne ambasadore koji svesno ili nesvesno učestvuju u tom cirkusu. Policija ta ista sutra može da bije građane, a danas da ih štiti. Da li ih bude tri ili pet hiljada, to nam ništa ne govori da li je u pitanju stvarnost u odnosu na stepen rizika, već je predstava“, ocenio je reditelj.

Ništa od zahteva prajda do sada njije ispunjeno, a Filipović ne očekuje da će se to desiti i podseća da ni studentski zahtevi nisu ispunjeni.

„Ništa ne može da bude ispunjeno jer nemamo pravog sagovornka sa druge strane. Sa druge stane imamo ljude koji lažu. OK je da budu artikalisani zahtevi, da budemo pripremljeni za jedan trenutak gde možda može da se otvori nekakav pravi dijalog da postoje nasušne životne potrebe jedne manjinske zajednice, da možemo da živimo kao ostali ljudi, ravnopravno na onom nultom životonom nivou. Mora da bude zabeleženo nekako, evidentirano i onda da rešavamo kada se otvori prostor da bude rešavano. Dotle se plašim da smo svi, i manjine i većine, u istom loncu“, rekao je gost Novog dana.

Upitan da o dometima ovogodišnjeg Prajda, on kaže da je važno razumeti da je to mali deo jedne šire borbe, koju ocenjuje kao „borbu za golu egzistenciju ove države i ovog društva“.

Dodao je da je solidarnosti više i da se ona menja „na nivou normalnih ljudi“.

„Od kada sam se ja autovao i kada priđete otvoreno i pošteno, manji deo ljudi će da kaže ‚mrzim te pederu‘. Veći će da shvati da ih to ne ugrožva ni na koji način, da to ignoriše ili da se ponaša normalno kao prema bilo kom drugom ko je različit na neki drugi dan. Niko od nas nije ovo birao, mi smo rođeni takvi i to je to. Postoji prostor da se to razume, da se pročita nešto, da se popriča“, kazao je Filipović.

Navodi i da ljudi postavljaju pitanja i da im neke stvari budu jasnije kada dobiju odgovore.

„Ta vrsta edukacije je veoma važna. Ovo je jedan deo toga. Održavanje prajda, edukacija, nada da jednog dana neće biti potrebni kordoni policije“, istakao je.