Farmakolog: "Trampov lek" treba davati u kovid ambulantama

Pešić za "Danas" kaže da se, pritom, u protokolu lečenja korona infekcije u Srbiji, recimo, nalazi lek remdesivir, koji je skup, a čija je efikasnost "veoma upitna".Neki od lekova kojima raspolažemo, kao što je izuzetno skupi bamlanivimab, poznatiji kao takozvani "Trampov lek", ili favipiravir, nalaze se na pogrešnim mestima – u kliničkim centrima, umesto da ih bude u kovid ambulantama, pošto treba da se primene u najranijim fazama bolesti, upozorava on.Da li možemo da kažemo da sada imamo lekove protiv kovida 19 ili je reč o lekovima koji samo – manje ili više, pomažu u lečenju?Nažalost, nema univerzalnog, magičnog leka, koji bi izlečio pacijenta obolelog od kovida 19. Na raspolaganju su nam antivirusni lekovi – koji sprečavaju ulazak, razmnožavanje i život virusa u našem telu, zatim antiinflamatorni lekovi – koji smanjuju zapaljenjsku reakciju tokom infekcije koja je osnova oštećenja organa i pojave težih oblika bolesti i najzad imunomodulatorni lekovi – koji utiču na suprimiranje preterane odbrambene reakcije, odnosno citokinske oluje, koja uvodi pacijenta u teško stanje i opasna je po život.Od antivirusnih lekova koja su u svetskim protokolima mi imamo dva. Jedan od njih, favipiravir, relativno je efikasan u sprečavanju težeg obolevanja i daje se u prvih pet dana od inficiranja. Nažalost, ovog leka nema u kovid ambulantama, kako bi se davao pacijentima čim se razbole, a ima ga u kliničkim centrima, odnosno kovid bolnicama, gde oni dođu posle sedam-osam dana od inficiranja, kada je vreme za njegovo davanje već prošlo. Mora se naći način da se ovaj lek „izmesti“ na prvu borbenu liniju u kovid ambulante. Drugi lek je remdesivir, koji se daje kod pacijenata koji su na kiseoniku ili respiratoru, a za koji nismo sigurni da li je uopšte efikasniji od mnogo jeftinijih lekova. Antiinflamatorna terapija podrazumeva širok spektar lekova – od aspirina, paracetamola, ibuprofena, koji imaju blago povoljno dejstvo, do moćnih kortikosteroida koji se daju u najtežim fazama bolesti. Vreme će pokazati da li smo se prerano odrekli popularnog leka sa početka pandemije, a to je hlorokin. Od imunomodulatornih lekova imamo tocilizumab, koji se daje kod ozbiljno bolesnih ljudi, i to sa relativnim uspehom.Gde bi bilo pravo mesto za davanje jeftinog i relativno efikasnog ivermektina, koji ste pomenuli?Ukoliko vreme i rezultati kliničkih studija pokažu da je ovom leku mesto i u našem protokolu, nadam se da će se on davati pacijentima odmah po inficiranju, u kovid ambulantama. Da odmah prekinemo replikaciju virusa, pokušamo da sprečimo teške forme i da delujemo sa više jeftinih lekova različitim mehanizmima. Lekari u kovid ambulantama bi onda manje propisivali antibiotike, koji su ionako u ovoj fazi uglavnom bez efekta, pa čak doprinose i razvoju rezistencije bakterija. Podsećam da ovaj lek u svojim protokolima za lečenje kovida 19 ima petnaestak američkih bolnica. Imaju ga u istim protokolima i Slovačka, Češka, Poljska, Mađarska i Severna Makedonija. U upotrebi je za lečenje korona infekcije u mnogim siromašnim zemljama trećeg sveta jer je jeftin, relativno efikasan i relativno bezbedan. U Australiji lekari imaju pravo da ga propisuju kovid pacijentima mimo protokola ako tako odluče, a slično je i u Velikoj Britaniji.A koliko smo sada blizu, odnosno daleko od pronalaska efikasnog leka za kovid 19?Mnogo je studija u toku, na stotine, ispituje se na desetine lekova. I oni koji su već uvedeni, dodatno se ispituju kod različitih i specifičnih populacionih grupa. Mnogi od lekova koji se upotrebljavaju dobili su samo privremene dozvole, sa očekivanjem da vreme pokaže da li su i koliko efikasni. Nismo ni blizu jednog leka koji bi lečio sve posledice kovida, zato nam je potrebno puno efikasnih lekova koji deluju na različite procese i u različitim fazama bolesti.Da li smatrate da su Srbiji neophodne veće količine leka bamlanivimab, takozvanog "Trampovog leka“, i koliko je on efikasan?Bamlanivimab sadrži već gotova, veštački napravljena antitela, ali ni on nije spasonosan. Služi za ranu fazu bolesti, prvih sedam do osam dana od inficiranja, a posle desetog dana može biti čak i štetan. Namenjen je pacijentima koji su rizični, a to su stariji od 65 godina, gojazni, dijabetičari i pacijenti sa bubrežnim, srčanim, imunološkim i malignim oboljenjima. Srbija je za sada dobila samo oko 6.000 doza, a rekao bih da na dnevnom nivou imamo makar 500 do 1.000 zaraženih koji ispunjavaju predviđene kriterijume. Ali, kada bi imali i mnogo veće količine ovog leka, koji košta oko 600 do 700 eura po pacijentu, nisam siguran da bi bile i približno dovoljne. Ovo je lek za bogate zemlje, a čak bi i njima bio veliko finansijsko opterećenje. Pritom, veliko pitanje je gde bi se taj lek nalazio. Nadam se da će se on davati već u kovid ambulantama ili dnevnim bolnicama a ne u kliničkim centrima, kada je kasno. Iz Republičkog fonda za zdravstvo kažu da će o tome ko ispunjava kriterijume za njegovo dobijanje odlučivati specijalisti infektivnih bolesti, a ne lekari opšte prakse u kovid ambulantama. Zamišljam kandidata koji ide na relaciji kovid ambulanta, infektivno odeljenje bolnice, pa nazad u kovid ambulantu, ako dobije saglasnost da primi lek. I to je ono čega se plašim – konfuzije i loše organizacije.Vakcina je još uvek jedini efikasan način borbe?Jasno i glasno: da. Lekovi leče posledice kovida 19, a vakcine sprečavaju uzroke i da se bolest uopšte desi.