Ako za doručak detetu pre škole pripremite ovsene pahuljice u mleku, a za užinu mu spakujete voće i lanene pločice, dok ga za ručak čeka riba i povrće, imaćete najzdraviji jelovnik, koji će vas koštati minimum 1.500 do maksimum 2.500 dinara nedeljno, tačnije ove sume ćete potrošiti u prodavnici, kako bi u kuhinji imali pomenute namirnice za ishranu svog osnovca, a sve po receptu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Ono što nutricionisti iz “Batuta”, međutim, nisu uzeli u obzir, su prosečne plate roditelja, koje se kreću od 40.000 do 70.000 dinara, a ako je u porodici dvoje školske dece, na njihovu ishranu (bez večere), tokom radne nedelje, po ovom jelovniku, odlazi od 12.000 do 20.000 dinara mesečno.
Pročitajte još:
Poznat je podatak da deca u Srbiji sve češće pate od gojaznosti koja dovodi do dijabetesa, problema sa kičmom, rastom i celokupnim razvojem, a razlog je uglavnom nekvalitetna i neredovna ishrana, zbog čega je Institut „Batut“ dao preporuke za jelovnik tokom radnih dana, kada deca idu u školu.
“Pre polaska u školu obavezan je doručak, dok veliki odmor treba iskoristiti za užinu, koja ne može da bude prvi obrok u toku dana. Jutarnja užurbanost nije opravdanje za nespremanje doručka koji, mogu da čine ovsene ili kukuruzne pahuljice, sendvič sa pilećim ili ćurećim prsima, jedno do dva parčeta hleba sa namazom i kuvano jaje”, stoji u saopštenju “Batuta”.
Pecivo iz pekare, slatke i slane grickalice, deca treba da zamene parčetom kukuruzne proje, sendvičem sa mladim sirom ili salatom.
“Pravilne navike u vezi sa ishranom stiču se u porodici i u tom smislu je na roditeljima najveća odgovornost. Njihovim usvajanjem u najmlađem uzrastu smanjuje se mogućnost nastanka gojaznosti i posledično razvoja hroničnih nezaraznih oboljenja“, naglašavaju u Batutu.
Međutim, jelovnik “Batuta”, udar je na kućni budžet, koji podmiruje brojne mesečne troškove čitave porodice, a ne samo hranu za školsku decu.
“Nutricionisti koji rade u ‘Batutu’ verovatno ustaju u pet ujutru, a legnu svako veče u osam sati, pa imaju vremena da u zoru, naspavani i odmorni, bez žurbe, spremaju doručak i užinu za svoju decu, i da pripreme ručak koji će ih čekati kad se vrate iz škole. Takođe, verujem da su njihove plate iznad proseka, jer je za obroke koje preporučuju, potrebna trećina ili čak polovina nečije plate. Moja primanja su 55.000 mesečno, a suprug zarađuje 70.000, dok bi po preporukama Batuta, na ishranu naše dvoje dece, trebalo da dajemo između 15.000 i 20.000 dinara”, priča za Nova.rs Svetlana Bojsić (37), majka dvoje dece, od kojih je jedno prvi, a drugo treći razred osnovne škole.
Priznajem i žao mi je što ne stižem svako jutro da deci spremim doručak, ali dajemo sve od sebe da budu zdravi i siti, naglašava ova mama.
“Svako jutro im spakujem po sendvič da doručkuju na odmoru, ali dešava se da za užinu imaju grickalice ili slatkiš. Ako bih im pakovala lanene pločice, to nikad ne bi pojeli, stajalo bi u rancu danima. Ako im spakujem orašasto voće, a druga deca donesu čips ili čokoladice, oni će uzeti od njih, a ovo svoje ostaviti. Tako deca funkcionišu, zato im bar za doručak napravim sendvič. Ima naravno dana kada ujutru žurimo, kasnimo i tada im kupimo pecivo u pekari, ali to nije često. Svi smo mi jeli peciva ponekad dok smo bili deca, jeli smo i viršle, paštetu, picu na parče, pljeskavice, pa evo živi smo i zdravi. Razumem da iz ‘Batuta’ žele roditeljima pre svega da skrenu pažnju, ali naša mesečna primanja nažalost ne mogu da isprate njihove recepte za zdrav jelovnik”, objašnjava mama Svetlana.
Učiteljicama takođe smeta što se deca neredovno hrane, jer to utiče na njihovu koncentraciju na časovima, ali kažu da razumeju roditelje.
“Deca redovno dolaze u školu, u prepodnevnu smenu, bez doručka. Na odmoru idu u pekaru, kupuju peciva, a neki donose čips i druge grickalice i slatkiše, pa to dele. Više puta sam naglasila da moraju da doručuju kod kuće, a ne da izlaze na odmoru van škole kako bi jeli. Problem je što su onda na prva dva časa gladni, nemaju koncentraciju. Ipak, i ja sam majka, znam kako izgleda jutro radnim danima, kada se svi ukućani spremaju za školu, za posao i nastaje haos, u kojem niko ne razmišlja o doručku. Takođe, Batutov jelovnik je odličan, ali iskreno ima dece koja ne doručkuju, pa čak nemaju ni užinu, ni novac da je kupe, već čekaju boravak, gde imaju plaćen jedan obrok. Roditelji te dece nemaju da im daju za više. O tome se takođe mora misliti, a to su strašni problemi. Tim učenicima, druga deca daju deo njihove užine, solidarni su, empatični, žao im je da oni jedu, a da neko drugi gleda i gladuje”, kaže za Nova.rs Miljana Stojković, učiteljica četvrtog razreda, u jednoj beogradskoj osnovnoj školi.
U “Batutu” ističu da je među decom školskog uzrasta društveno prihvatljivo da užinu kupuju za vreme velikog odmora, ali ukazuju da ta navika može da se ispravi ako deca učestvuju u odabiru užine koju će nositi u školu.
“Užinu mogu da čine i voće, žitarice, jogurt, orašasto voće ili štanglica od žitarica, lanene, ovsene ili ražane galete. Užina visoke nutritivne vrednosti, a niskog sadržaja masti i koncentrisanih ugljenih hidrata omogućava da dete bude sito do ručka“, kažu u Institutu „Batut“.
Ukoliko dete ide u školu pre podne, ručak bi trebalo da bude po dolasku kući, a ukoliko ide popodne, dete bi trebalo da ruča pre odlaska u školu.
“U pripremi obroka prednost treba dati kuvanju, dinstanju i pečenju, a pohovanu i prženu hranu bi trebalo izbegavati. Pored supe ili čorbe, ručak bi trebalo da čine meso ili riba, povrće i salata ili kuvano jelo”, preporuka je “Batuta”.
Važan dnevni unos vode.
Na velikom odmoru čest je unos sokova ili slatkih gaziranih napitaka uz užinu, a nekada su i sami napici užina, što je neprihvatljivo, naglašavaju u “Batutu”.
“Nedovoljan unos vode dovodi do umora, smanjene koncentracije, glavobolje. Deca bi u zavisnosti od uzrasta trebalo da popiju najmanje tri do četiri čaše vode dok su u školi. U toku fizičke aktivnosti, bilo da se radi o časovima fizičkog obrazovanja ili igri u školskom dvorištu, unošenje vode je neophodno pre, za vreme i posle pomenutih aktivnosti”, kažu u Institutu.
Cene namirnica iz “Batutovog” dečijeg jelovnika
Ovsene pahuljice: 1 kg – 160
Kukuruzne pahuljice – 230
Ćureća prsa 1kg – 1.400
Pileća prsa u crevu – 600
10 jaja – 200
Proja 1kg – 1.200
Mladi sir – 250
Mleko 1l – 135
Voćna užina – od 200 do 400
Smrznuto povrće, mešavina – 240
Lanene/ovsene pločice 100g – 70
Orašasto voće – od 250 do 350
Jagnjetina 1kg – 800
Junetina 1kg – 1.200
Piletina – od 500 do 700
Svinjetina 1kg – 600
Mešano meso 1kg – 600
Riba – od 450 do 1.200
Napomena: Cene su izražene u dinarima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar