Evo koliko vam para mesečno treba ako pratite Batutove savete za đački jelovnik

Poznat je podatak da deca u Srbiji sve češće pate od gojaznosti koja dovodi do dijabetesa, problema sa kičmom, rastom i celokupnim razvojem, a razlog je uglavnom nekvalitetna i neredovna ishrana, zbog čega je Institut "Batut" dao preporuke za jelovnik tokom radnih dana, kada deca idu u školu.“Pre polaska u školu obavezan je doručak, dok veliki odmor treba iskoristiti za užinu, koja ne može da bude prvi obrok u toku dana. Jutarnja užurbanost nije opravdanje za nespremanje doručka koji, mogu da čine ovsene ili kukuruzne pahuljice, sendvič sa pilećim ili ćurećim prsima, jedno do dva parčeta hleba sa namazom i kuvano jaje”, stoji u saopštenju “Batuta”.Pecivo iz pekare, slatke i slane grickalice, deca treba da zamene parčetom kukuruzne proje, sendvičem sa mladim sirom ili salatom.“Pravilne navike u vezi sa ishranom stiču se u porodici i u tom smislu je na roditeljima najveća odgovornost. Njihovim usvajanjem u najmlađem uzrastu smanjuje se mogućnost nastanka gojaznosti i posledično razvoja hroničnih nezaraznih oboljenja", naglašavaju u Batutu.

Međutim, jelovnik “Batuta”, udar je na kućni budžet, koji podmiruje brojne mesečne troškove čitave porodice, a ne samo hranu za školsku decu.“Nutricionisti koji rade u ‘Batutu’ verovatno ustaju u pet ujutru, a legnu svako veče u osam sati, pa imaju vremena da u zoru, naspavani i odmorni, bez žurbe, spremaju doručak i užinu za svoju decu, i da pripreme ručak koji će ih čekati kad se vrate iz škole. Takođe, verujem da su njihove plate iznad proseka, jer je za obroke koje preporučuju, potrebna trećina ili čak polovina nečije plate. Moja primanja su 55.000 mesečno, a suprug zarađuje 70.000, dok bi po preporukama Batuta, na ishranu naše dvoje dece, trebalo da dajemo između 15.000 i 20.000 dinara”, priča za Nova.rs Svetlana Bojsić (37), majka dvoje dece, od kojih je jedno prvi, a drugo treći razred osnovne škole.Priznajem i žao mi je što ne stižem svako jutro da deci spremim doručak, ali dajemo sve od sebe da budu zdravi i siti, naglašava ova mama.

“Svako jutro im spakujem po sendvič da doručkuju na odmoru, ali dešava se da za užinu imaju grickalice ili slatkiš. Ako bih im pakovala lanene pločice, to nikad ne bi pojeli, stajalo bi u rancu danima. Ako im spakujem orašasto voće, a druga deca donesu čips ili čokoladice, oni će uzeti od njih, a ovo svoje ostaviti. Tako deca funkcionišu, zato im bar za doručak napravim sendvič. Ima naravno dana kada ujutru žurimo, kasnimo i tada im kupimo pecivo u pekari, ali to nije često. Svi smo mi jeli peciva ponekad dok smo bili deca, jeli smo i viršle, paštetu, picu na parče, pljeskavice, pa evo živi smo i zdravi. Razumem da iz ‘Batuta’ žele roditeljima pre svega da skrenu pažnju, ali naša mesečna primanja nažalost ne mogu da isprate njihove recepte za zdrav jelovnik”, objašnjava mama Svetlana.Učiteljicama takođe smeta što se deca neredovno hrane, jer to utiče na njihovu koncentraciju na časovima, ali kažu da razumeju roditelje.“Deca redovno dolaze u školu, u prepodnevnu smenu, bez doručka. Na odmoru idu u pekaru, kupuju peciva, a neki donose čips i druge grickalice i slatkiše, pa to dele. Više puta sam naglasila da moraju da doručuju kod kuće, a ne da izlaze na odmoru van škole kako bi jeli. Problem je što su onda na prva dva časa gladni, nemaju koncentraciju. Ipak, i ja sam majka, znam kako izgleda jutro radnim danima, kada se svi ukućani spremaju za školu, za posao i nastaje haos, u kojem niko ne razmišlja o doručku. Takođe, Batutov jelovnik je odličan, ali iskreno ima dece koja ne doručkuju, pa čak nemaju ni užinu, ni novac da je kupe, već čekaju boravak, gde imaju plaćen jedan obrok. Roditelji te dece nemaju da im daju za više. O tome se takođe mora misliti, a to su strašni problemi. Tim učenicima, druga deca daju deo njihove užine, solidarni su, empatični, žao im je da oni jedu, a da neko drugi gleda i gladuje”, kaže za Nova.rs Miljana Stojković, učiteljica četvrtog razreda, u jednoj beogradskoj osnovnoj školi.

U “Batutu” ističu da je među decom školskog uzrasta društveno prihvatljivo da užinu kupuju za vreme velikog odmora, ali ukazuju da ta navika može da se ispravi ako deca učestvuju u odabiru užine koju će nositi u školu.“Užinu mogu da čine i voće, žitarice, jogurt, orašasto voće ili štanglica od žitarica, lanene, ovsene ili ražane galete. Užina visoke nutritivne vrednosti, a niskog sadržaja masti i koncentrisanih ugljenih hidrata omogućava da dete bude sito do ručka", kažu u Institutu "Batut".Ukoliko dete ide u školu pre podne, ručak bi trebalo da bude po dolasku kući, a ukoliko ide popodne, dete bi trebalo da ruča pre odlaska u školu.“U pripremi obroka prednost treba dati kuvanju, dinstanju i pečenju, a pohovanu i prženu hranu bi trebalo izbegavati. Pored supe ili čorbe, ručak bi trebalo da čine meso ili riba, povrće i salata ili kuvano jelo”, preporuka je “Batuta”.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram