5
"Izvesno je da ćemo mesecima, ako ne i godinama, morati da živimo s pandemijom", rekao je za N1 epidemiolog Predrag Đurić. Neralna su očekivanja da će se samo vakcinacijom, bez obzira koliko je ona bitna, zaustaviti pandemija, zato su sve ostale mere, zajedno sa vakcinacijom, bitne, naveo je. Kaže da takmičenje - kakvo je stanje sa vakcinacijom u odnosu na druge, u odgovoru na pandemiju ne znači ništa, jer je još uvek broj građana koji su zaštićeni - ispod 10 odsto. Komentarišući mere, ocenjuje da "ne vidimo rezultate".
POGLEDAJTE JOŠ:
Na pitanje koji su uzroci poslednjeg rasta novozaraženih, rekao je da se ovo što sada vidimo nadovezuje „na ono što je nekada bilo prisutno“, jer, kako navodi nije dolazilo do nekog pada broja zaraženih ni krajem godine. „Uz neke dodatne rizike koji se povezuju sa zimovanjima, ali i sa odsustvom ozbiljnijih mera prvenstveno prema društvenim i privrednim subjektima koji su izostajali od kasnih jesenjih meseci“, dodaje. Tu je, kaže, i ono što viđamo u Evropi – sličan trend koji je, pretpostavlja se, rezultat pojava novih sojeva, prvenstveno britanskog soja.
Gost N1 kaže i da postoji ogroman zamor pandemijom i među zdravstvenim radnicima, ali i među građanima. Jedan od razloga za to vidi i u „nerealnim očekivanjima“ pre godinu dana – da će pandemija trajati „par meseci, do leta, do vakcinacije“. „Izvesno je da ćemo mesecima, ako ne i godinama, morati da živimo s pandemijom“, kazao je Đurić.
Komentarišući mere, kaže da se one uvode „čisto da su uvedene“, da nekome one deluju drastično – tj. onima koji direktno snose posledice – kao što su ugostitelji i ostali, a i dalje, kaže, ne vidimo rezultate. I dalje su zdravstveni radnici u domovima zdravlja i bolnicama preopterećeni, a ljudi sa ostalim bolestima ne mogu da dobiju lečenje, uvek, u onoj brzini i obimu kao što je to neophodno, navodi. „Imamo opšte nezadovoljstvo svih segmenata društva, a ne vidi se rešenje“, kaže Đurić.
Osvrćući se na vakcinaciju u Srbiji, navodi da je činjenica da postoji pozitivan pokazatelj – odnosno da je znatan broj građana vakcinisan u odnosu na neke druge zemlje u Evropi i svetu. Kaže, osvrćući se i na taj „takmičarski“ narativ, da ipak to ne znači mnogo – kakvo je stanje u odnosu na druge, jer je još uvek broj građana koji su zaštićeni (koji su primili obe doze i prošao je određeni period) ispod 10 odsto. To u odgovoru na pandemiju ne znači ništa, u smislu postizanja kolektivnog imuniteta, kaže on. Pozitivno je, navodi, što su najugroženiji građani vakcinisani prioritetno. „Što ukazuje da je značaj vakcinacije prvestveno u sprečavanju smrtnih ishoda i teških oblika bolesti kod onih građana kod kojih postoji najveći rizik“, naveo je.
POGLEDAJTE JOŠ:
Đurić kaže da, ukoliko želimo da postignemo kolektivni imunitet, da bi to praktično značilo da celo punoletno stanovništvo bude vakcinisano, što je, kako navodi – nerealno.
Jedan od razloga je nepoverenje, a drugi što još nemamo dovoljno dokaza da ljudi koji su vakcinisani ne mogu da prenose virus, da mogu biti inficirani, da obole, a da ne mogu da prenesu infekciju, kaže gost N1. Mi još uvek ne znamo koliki će biti imunitet postignut nakon vakcinacije, nadamo se da će biti godinu, dve ili više, ali još to ne znamo, dodao je. „Neralna su očekivanja da će se samo vakcinacijom, bez obzira koliko je ona bitna, da će ona sama zaustaviti pandemiju, zato su značajne sve ostale mere, zajedno sa vakcinacijom“, zaključuje gost N1.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
