Srpska pravoslavna crkva očekuje od kosovskih institucija puno izvršenje odluke kosovskog Ustavnog suda kojom se potvrđuje vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje, oglasila se danas Eparhija raško-prizrenska nakon identičnih poziva izvestiteljke EU za Kosovo i nemačkog ambasadora u Prištini. Reakciji Eparhije, međutim, prethodile su i kritike albanskog udruženja istoričara iz Dečana, kao i Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda (KMDLNJ) na račun međunarodnih predstavnika i manastira, te zahtev da se odluka ne primeni.
„Eparhija raško-prizrenska sa sedištem u Gračanici danas je potvrdila da Srpska pravoslavna crkva očekuje od nadležnih institucija puno izvršenje odluke kosovskog Ustavnog suda iz 2016. kojim se potvrđuje vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara okolne zemlje i šume“, naveli su iz Eparhije večeras, prenosi KoSSev.
Podsetili su da je odluka ovog suda konačna i neopoziva, te dodali da njeno neizvršavanje samo dodatno pokazuje pravnu ugroženost manastira.
„Visoki Dečani su, izmeđ uostalog, i zbog toga stavljeni početkom ove godine na listu sedam najugroženijih kulturno-istorijskih objekata u Evropi od strane prestižne međunarodne organizacije Europa Nostra“, navodi se u reakciji.
Iz Eparhije su pozdravili međunarodne apele – da se sprovede odluka suda i crkvena zemlja ubeleži u katastru.
Popodnevnom oglašavanju Eparhije raško-prizrenske prethodila je serija kontrakdiktornih izjava i poziva povodom primene odluke kosovskog ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani.
Prvi je uputila izvestiteljka EU za Kosovo, Viola fon Kramon.
„Podstičem Vladu Kosova da primeni dugo odlaganu odluku Ustavnog suda o manastiru“, kazala je ova zvaničnica EU koja je juče posetila Visoke Dečane, gde je razgovarala sa igumanom Savom Janjićem.
U međuvremenu je nemački ambasador u Prištini, Jorn Rode, kazao je da je potpuno saglasan sa fon Kramon i da je sprovođenje odluke Ustavnog suda „davno zakasnelo“.
Ovi pozivi naišli su na kritiku albanskog Udruženja istoričara iz Dečana „Alji Hadri“, kao i Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda (KMDLNJ), koji su neretko u prošlosti slali razne razne optužbe na račun manastira Visoki Dečani, kao i igumana Save Janjića. Oni su ujedno su i najveći protivnici primene odluke kosovskog Ustavnog suda o manastirskoj zemlji.
Evropskim zvaničnicima koji su pozivali na sprovođenje odluke poručuju da je ona „neustavna i nezakonita, jer proističe iz vremena nasilnih mera Miloševićevog doba“.
Iako je odluka o manastirskoj zemlji konačna, KMDLNJ je ujedno kazao da je poziv međunarodnih zvaničnika zapravo „direktan pritisak na nezavisnost pravosuđa na Kosovu“.
Tvrde da manastir zapravo ulaže napore da „opravda imovinu koja mu ne pripada“ i da je „iskoristi kao model u budućim razgovorima Beograda i Prištine o imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu“.
Danas ranije oglasio se i manastir Visoki Dečani, navodeći da su se posle apela Viole fon Kramon pojavile nacionalističke reakcije i uvrede u nekim albanskim medijima.
Na njih su odgovorili video klipom violinistkinje iz Japana koja svira u porti manastira. Poručuju da ona najbolje pokazuje kako se neguje svetska kulturna baština.
After @ViolavonCramon appeal to #Kosovo authorities to implement the Cons.Court decision on Dečani #Monastery there’ve appeared nationalistic reactions & insults in some K/Albanian media. We respond w/a footage showing a Japanese visitor who showed how world heritage is cherished pic.twitter.com/lPMFAdvhLW
— Dečani Monastery (@DecaniMonastery) November 1, 2021
Spor oko manastirske zemlje
Podsetimo, nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, Ustavni sud Kosova doneo je maja 2016. godine odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o potvrdi vlasničkog prava manastira Visoki Dečani nad 24 hektara imanja.
Odluka je tada dovela do oprečnih reakcija u kosovskom društvu, najnegativnijih od strane rukovodstva opštine Dečani, koja do danas odbija da primeni odluku suda i zemlju u katastru zavede kao manastirsku.
Tokom proteklih godina međunarodni zvaničnici upućivali su apel kosovskim vlastima da sprovedu odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016, i na dan donošenja ove odluke podsećali da ona nije sprovedena.
Da odluka nije sprovedena, potvrdio je septembra meseca i sam kosovski Ustavni sud u svom rešenju.
Manastiru 1946. oduzeto 700 ha
Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara zemlje.
Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opštinske vlasti počinju da osporavaju vlasništvo manastira nad tih 24 hektara.
UNMIK je tada odlučio da Manastir nastavi da koristi ovo imanje sve do rešavanja spora na sudu.
BONUS VIDEO: Visoki Dečani
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar