2
Prošlo je mesec dana od početka školske godine, a stari, zatrpani problemi srpske prosvete uzimaju danak. Ako se nastavnici koji predaju stručne predmete, razbole ili povrede - nema ko da ih zameni. Škole su nemoćne, Ministarstvo prosvete kao da je u bunilu, a ispaštaju đaci koji iz škole izlaze bez osnovnih znanja, jer se u elektrotehničkoj školi gube časovi elektrotehnike.
Osnovi elektrotehnike spadaju u obavezan stručan predmet koji se u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ sluša u 1. i 2. godini.
„Đaci elektrotehničke škole gube časove iz predmeta koji je ključan, jer je nastavnica na bolovanju. Složićete se, apsurdno je da elektrotehnička škola ne može da nađe nastavnika elektrotehnike“, zabrinut je jedan roditelj koji nam je i skrenuo pažnju na problem u školi „Nikola Tesla“.
Direktor ove škole Branko Subotić za Nova.rs kaže da su se sa ovakvom situacijom suočili i prošle godine.
„Imamo problema, ali ne toliko, koliko ove manje škole. Problem je kad neko ode na bolovanje, ili kad mu nešto iskrsne, pa ode na neplaćeno, teško je naći zamenu. Na birou takvih profila nema, jednostavno“, kaže naš sagovornik.
Dodaje da su najdeficitarniji svi oni profili koji se tiču elektrotehnike.
„Elektrotehnika inženjeri, matematika, to su profili koji nam fale“, precizira direktor, dodajući da problem pokušavaju da nadomeste angažujući mlade ljude, ali koji se kratko zadrže na zameni.
Direktorka ETŠ „Rade Končar“ Biljana Kovačević kaže da je problem sa zamenom kadrova koji predaju sve predmete.
„Šta da radimo ako nekoga nema na tržištu rada. Mislim da ovo mora drugačije da se rešava. Na primer da firme budu u obavezi da obezbede ljude koji će moći da dođu da održe nekoliko časova iz stručnih predmeta, da ide u tom nekom smeru, Ili da pomere starosnu granicu za odlazak u penziju. Totalno smo vezanih ruku“, kaže Kovačević.
U konkretnom primeru, navodi da je njihova koleginica polomila ruku, a predaje predmete iz oblasti energetike.
„Mi ne možemo da nađemo zamenu“, kaže direktorka.
Precizira da je problem nastavnička plata, kao i činjenica da će inženjeri elektrotehnike u startu dobiti platu od 1.000 evra u nekoj firmi.
„Sve elektrotehničke škole imaju ovaj problem. Tu sada nije problem samo za inženjere, već i za profesore matematike… Ako pojedine katedre zatvaraju pojedine smerove, onda je to tek problem“, zaključuje naša sagovornica.
Pred ovakvim izazovima, škole u Beogradu suočavale su se i prošle školske godine. Ove godine, ako je to moguće, postaje još gore.
Tako su tokom zime pojedini učenici OŠ „Branko Radičević“ dve nedelje nisu imali časove matematike, zato što im je nastavnik bio bolestan.
Direktori škola u kojima se javljaju problemi ovog tima, u tim trenucima prinuđeni su da zvone na sva vrata, kako bi umanjili efekte toga da đaci nemaju časove.
PROČITAJTE JOŠ
2
22
13
Tako neki od njih objavljuju oglase u prosvetnim grupama na društvenim mrežama, ali uglavnom prođu neuspešno.
Međutim, ovaj podatak o deficitu nastavnika ovih stručnih predmeta i ne čudi toliko.
Zapravo, najveći nedostatak nastavnog osoblja je u oblasti matematike i informatike, gde nedostaje 1.000 nastavnika. Slede fizika i hemija.
U fioci Ministarstva prosvete još uvek se nalazi platfroma koju su još u martu dekani osam beogradskih fakulteta uputili za spas srpskog školstva.
Nova akademska godina već je počela, a ništa se nije pomaklo s mrtve tačke.
Novu ministarku prosvete Slavicu Đukić Dejanović čekaju stari problemi, pre svega nedostatk kadra u školama. Ipak, ni ona do sada nije konkretno odreagovala na konretne predloge dekana fakulteta koji školuju nastavnički kadar – kadar koji sutra treba da radi u školama.
Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima, to su ključni modeli koje dekani beogradskih fakulteta predlažu za spas srpske prosvete.
Jedan od predloga je da se uvedu posebne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete. Traži se i bolji materijalni položaj nastavnika, čije plate su sad ispod proseka. Dekani smatraju da plate u prosveti treba da budu za 30 do 50 odsto više od prosečnih u Republici Srbiji. To su samo neki od predloga koje su nastavnici sročili i poslali Ministarstvu još u martu. Jedan ministar, Branko Ružić je u međuvremenu podneo ostavku, a na čelu Ministarstva bio je „privremeni“ ministar Đorđe Milićević. Konačno je krajem juna izabrana nova ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ali platforma dekana kod nje još nije stigla na dnevni red. Čekaju nas novi izbori, pa će se i dekani verovatno načekati da neko ozbiljno shvati njihove zahteve.
****