U vrtićima širom Srbije završen je upisni rok, ali jedno je svake sezone izvesno - mesta nikada nema dovoljno za baš svu decu. Postoje i primeri da su roditelji čekali dve godine da upišu dete, a kako tvrde, i dalje bi bili na listi čekanja da nisu uspeli da pronađu vezu. Kada se sve zbroji na listama čekanja u velikim gradovima, od Beograda do Čačka, su hiljade dece, pa se uz odbijenice, prijave prebacuju u privatne ustanove.
Miljana Isailović, Ana Vušović, Ljubica Sokić
Konačne rang liste dece koja su primljena u vrtić u Nišu biće objavljene krajem juna ili početkom jula, saopštavaju iz niške Predškolske ustanove “Pčelica“. Prema rečima direktorke te ustanove Svetlane Mitić u toku je analiza pristigle dokumentacije za 830 slobodnih mesta u 26 vrtića, dok je na listi čekanja 1.130 mališana. Ona je kazala da će uskoro biti otvoren još jedan vrtić u Novom Selu, tako da će se lista čekanja smanjiti za 120 mesta.
„Liste će izaći negde krajem juna ili početkom jula. Veliki je broj dece i vrtića, i želimo da sve bude regularno. Na tome će raditi komisija i roditelji će biti obavešteni o tome da li su primljeni ili ne”, rekla je Mitić.
“Poštujemo prioritete i sve ono što je propisao zakon. Znamo da prednost imaju deca koja su pretrpela nasilje u porodici, deca iz socijalne kategorije, 3. i 4. dete u porodici, deca sa potrebom za podrškom, deca čija oba roditelja rade, ali će se svakako naći mesta i za decu koja pripadaju nekim drugim kategorijama”, dodala je Mitić.
Roditelji dece koja pohađaju neki od vrtića „Pčelice“ ili se nalaze na listi čekanja, kažu da ne veruju u pridržavanje propisa prilikom pravljenja rang listi, jer je opšte poznato da je za upis deteta u vrtić potrebna „veza“ – stranačka, komšijska, prijateljska.
Majka čije dete je prošle jeseni krenulo u vrtić kaže da su na to čekali dve godine i verovatno bi čekali još toliko da nisu pronašli „vezu“.
„Sina smo prijavili za prijem u vrtić kada je imao samo šest meseci, nadajući se da će moći da krene kada napuni godinu dana, pošto i suprug i ja radimo. Međutim, dve godine smo morali da plaćamo ženu koja ga je čuvala, jer je i jedne i druge godine bio „ispod crte“. Prijatelj mog supruga nam je ponudio pomoć jer poznaje nekog u „Pčelici“ i tako nam je dete krenulo u vrtić kada je imalo tri godine“, kazala je Nišlijka koja je želela da ostane anonimna plašeći se neprijatnosti u „Pčelici“.
Ona je kazala da su nedavno dobili devojčicu i nju će takođe prijaviti uskoro za vrtić, ali ne veruje da će krenuti bez potezanja „veze“.
„Sa drugim detetom nećemo da napravimo grešku kao sa prvim, odmah ćemo potražiti pomoć prijatelja. To zaista nije ispravno, ali smo prinuđeni, pošto radimo oboje. Prioritet prilikom prijema trebalo bi da imaju deca čija oba roditelja rade, međtuim, nije tako. Do mesta stižu svi koji imaju veze, bez obzira da li rade ili ne rade“, kazala je naša sagovornica.
Ipak, treba priznati i da je lista čekanja za upis u neki od vrtića u Nišu smanjena u odnosu na prošlu godinu jer su u međuvremenu otvorena dva nova vrtića. Prošle godine u ovo vreme na polazak u obdanište čekalo je 630 mališana.
Na konkurs za mesto u beogradskim vrtićima stiglo je 17.806 zahteva, što je broj do kog se došlo nakon odbacivanja dupliranih prijava, izjavio je gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak.
“Ovo je za nas jako dobra pozicija, broj zahteva je manji nego prošle godine, a broj slobodnih mesta veći. Grad Beograd će ove godine, uz pomoć privatnih vrtića, konačno ukinuti listu čekanja i to je najvažniji rezultat u ovom sektoru” rekao je Gak.
Naime, na ovogodišnjem konkursu u beogradskim državnim vrtićima ima mesta za 13.955 mališana.
“To nije konačna brojka, jer smo pokrenuli projekat izgradnje 25 vrtića. Od prošlog konkursa otvorena su tri nova vrtića, još toliko novih ćemo otvoriti ove godine, dok ćemo u toku leta svuda gde je to moguće odobravati proširenje kapaciteta i do 20 odsto” naglašava on.
U odnosu na konkurs od pre pet godina, kada je bilo 7.000 slobodnih mesta u predškolskim ustanovama u Beogradu, poslednjih godina broj slobodnih mesta je, prema njegovim rečima, dupliran.
“Beograd se brzo širi, potrebe za vrtićima su veće i hvatamo korak sa tim. Cilj je bio podizanje obuhvata dece i to smo uspeli, pa danas u vrtiće ide oko 75 odsto dece, što je veliki rast u odnosu na nekadašnjih 45 procenata” precizirao je Gak.
Do 24. juna sve žalbe roditelja biće razmotrene.
Roditelji čija deca budu ispod crte na listi za željeni državni vrtić moći će da ih, uz odbijenicu, upišu u privatne vrtiće, uz subvenciju Grada.
Čačanka. Radmila Pajović je majka trogodišnjaka. Konkurisala je u državni vrtić, ali je odbijena. „Suprug mi radi, a ja sam bila prinuđena da napustim posao. Evo već tri godine živimo sa jednom platom. Podstanari smo, osim kirije tu su i ostale dažbine. Struja, komunalije, internet, telefoni. Moram hitno da nađem posao jer su sve teža vremena“, ispričala nam je ova mlada Čačanka. Ona navodi da detetu treba obezbedtiti normalno detinjstvo zbog čega traži zaposlenje.
„Nije mi jasno, pričaju o natalitetu koga treba unaprediti, a nemamo osnovne uslove za odgoj mališana. Evo, odbili su me za vrtić. Vi i sami znate da je deci neophodna, pored nege, i kvalitetna hrana, edukativni sagržaji kojih ima u predškolskim ustanovama. Neophodna je i socijalizacija. Moj sin je sve vreme fokusiran na mene, supruga i familiju“, očajno kaže Rada. Prema njenim rečima, tetka joj je obećala da će čuvati mališana dok ne nađe neko preliminarno rešenje.
Na naše pitanje da li postoji mogućnost da dete krene u neki privatni vrtić ona odgovara odrično
„Kako da ga upišem u takvu ustanovu, obzirom da je cena po danu od 450 do 500 dinara, osim onih koje subvencioniše grad Čačak. A to su Gmnazion, Čusedna šuma, Mimilend i Čarolija. Pokušaću, ali i tamo pojedina deca imaju prioritete“, zaključila je naša sagovornica.
Kako nam je saopšteno iz čačanskih predškolskih ustanova, za sada nisu završili postupak po kome bi znali koliko je dece ostalo ispod crte. „Stvar je u tome što su pojedini roditelji konkurisali na više mesta, pa ćemo tačne podatke imati krajem sedmice ili početkom naredne“, objašnjavaju za naš portal. Inače, prošle godine u Čačku je ostalo ispod crte 650 mališana.
Na konkurs se lane prijavilo 1100, a mesta je imalo za 434 dece, pa je roditeljima savetovano da upišu mališane u vrtiće koje subvencioniše grad. Tada ih je bilo tri. Takođe, 2021. su gradski čelnici najavili i izgradnju vrtića u Zablaću, uz pomoć Fondacije „Novak Đoković“, ali od tog projekta, za sada, nije bilo ništa.
Lista čekanja za decu koja su ostala ispod crte na konkursu za prijem u kraljevačke vrtiće, kako smo saznali postoji. Ali, vrlo retko realizuje, jer roditelji u veoma malo slučajeva svoju decu ispisuju iz njih.
„Deca koja su odbijena kasnije mogu da konkurišu u privatne vrtiće. Ako se neko dete ispiše, onda sa liste čekanja koju čine deca koja su ostala ispod crte, mogu da popune prazno mesto. Ali u praksi, to se retko dešava“, kažu iz Predškolske ustanove u Kraljevu.
Ove godine je u Kraljevu podneto 1.700 zahteva, a upisuje se 215 dece. Međutim, roditelji vrlo često konkurišu u više vrtića, pa je zato ovaj broj zahteva daleko veći od broja dece koja se primaju.
Za upis u državne vrtiće, na konkursu koji je raspisala Gradska uprava Kragujevca, ispod crte je ostalo skoro 1.400 dece, tačnije 1.368, dok je mesta bilo za 584 devojčice i dečaka uzrasta od jaslene do starije vaspitne grupe. Ove godine prijavljeno je ukupno 1.952 dece, a mališani koji nisu ‘‘upali‘‘ u državni vrtić,biće raspoređeni po privatnim vrtićima uz subvencionisanu cenu.
U Kragujevcu postoji 15 državnih vrtića u sistemu dve predškolske ustanove, „Đurđevdan“ i „Nada Naumović“, a mesečno boravak dece u tim vrtćima košta 3.478 dinara.
Zbog ograničenog broja u državnim vrtićima, Kragujevac već nekoliko godina subvencioniše boravak u privatnim vrtićima, pa roditelji dece, koja preko konkursa dobiju mesto u privatnoj ustanovi, ne plaćaju ekonomsku cenu, već malo veću u odnosu na onu u državnim vrtićima, rečeno je našem portalu u Gradskoj upravi.
Puna cena u privatnim vrtićima je oko 20.000 dinara, a Grad je ove godine budžetom planirao 400 miliona dinara za subvencionisanje u privatnim predškolskim ustanovama.
Deca pre septembra ne mogu u vrtić
Roditelji dece koja imaju više od godinu dana, još ne mogu da se vrate na posao, jer njihovi mališani ne mogu da krenu u vrtić pre septembra.
“To je problem sa svom decom koja su rođena u aprilu, maju ili junu – moraju da čekaju. Mi moramo da sačekamo da dete napuni godinu dana da bismo ga prijavili za vrtić, a onda čekamo septembar da krene. Ne mogu da se vratim na posao ranije, jer dete nema ko da čuva. Potpuno smo zbunjeni jer ne znamo kojoj ‘školskoj godini’ pripada. Sad smo ga prijavili i čekamo rezultate konkursa do 6. juna, ali vrtić svakako nema pravnog osnova koji bi omogućio upis pre septembra” kaže za Nova.rs Maja Stanišič, mama jednogodišnjeg Lazara iz Beograda.
Pojedinačno, za svako dete koje boravi u privatnom vrtiću, grad izdvaja 13.914 dinara, dok se učešće roditelja do ekonomske cene, kreće od 5.000 do 6.000 dinara.
Kragujevac ima ugovor sa 19 privatnih predškolskih ustanova, a trenutno je u toku javni poziv za sklapanje novih ugovora.
„U ovom trenutku, izvesno je da će za najmanje 420 dece sa liste čekanja, biti ostvareno pravo na naknadu, kao i da će se obnoviti rešenja o pravu na naknadu u narednoj radnoj godini za 2.220 dece, koja već borave u privatnim ustanovama uz subvenciju grada‘‘, saopšteno je za naš portal.
Javni poziv za sklapanje novih ugovora sa privatnim vrtićima, otvoren je do 6. juna, a broj raspoloživih mesta biće poznat tek kada vrtići dostave podatke o svojim slobodnim kapacitetima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Bonus video: Gde su nestali silni obećani novi vrtići
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar