0
Pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome, a zabrinjavajuće je što se kod većine osoba povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt. Iz tog razloga bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Određeni broj pacijenata, koji u našoj zemlji nije mali, može imati i genetsku grešku koja dovodi do povišenog holesterola, takozvane familijarne ili porodične hiperholesterolemije. To su osobe koje su izložene jako visokim vrednostima holesterola i ako se ne kontrolišu, često doživljavaju infarkt miokarda u ranijem životnom dobu.
Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji, gde je prema podacima iz 2021. godine 56 hiljada ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, koje čine čak 41,4 odsto svih uzroka smrti. U četiri od pet slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna bolest. Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj ove bolesti upravo je povišen nivo LDL holesterola (kolokvijalno poznatog kao “loš” holesterol) i dužina trajanja izloženosti ovom faktoru.
Iz tog razloga su Udruženje pacijenata “Moja druga šansa” i Udruženje kardiologa Srbije pokrenuli edukativnu kampanju „Dve strane medalje“, kojom žele da podignu svest među građanima o ovoj važnoj temi, ali i da podsete da je prevencija od izuzetne važnosti pogotovu kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti.
Prof. dr Anastazija Stošić Milosavljević, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica i predsednica Udruženja kardiologa Srbije upozorila je da se o aterosklerotskoj kardiovaskularnoj bolesti (ASKVB) u opštoj javnosti malo govori i zna.
„Ova bolest je uzrokovana nakupljanjem masnih naslaga (plakova) u arterijama. Za formiranje plaka potrebno je vreme, stoga je bolest često neprimetna ili s vrlo blagim simptomima, sve dok plak neočekivano ne pukne ili potpuno začepi lumen krvnog suda, što može uzrokovati srčani ili moždani udar, a u najgorem slučaju smrt. Kliničke manifestacije aterosklerotskog procesa su brojne i pre svega zavise od stepena i brzine nastanka suženja. Simptomi zavise od toga koji krvni sud je začepljen. Kada se ateroskleroza razvije u arterijama koje snabdevaju mozak (karotidne arterije) može doći do moždanog udara, a ukoliko zahvati arterije koje snabdevaju srce (koronarne arterije) može nastupiti srčani udar ili infarkt srca“, objašnjava prof. dr Stošić Milosavljević.
Pročitajte još:
Pacijenti koji su duže vreme izloženi povišenim vrednostima lošeg holesterola (LDL) imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti (ASKVB). Pored visokih vrednosti LDL holesterola, ostali faktori rizika za nastanak ove bolesti su pušenje, gojaznost, visok krvni pritisak, dijabetes, godine, pol.
Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije, podsetila je da prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina, ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti ili ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar. Nakon skrininga, vrlo je važno da se konsultujete sa svojim lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti pacijenta na adekvatno lečenje. Pored dobrog odabira hrane i saveta za redovnu fizičku aktivnost, često je potrebno uzimati i medikamentoznu terapiju kako bi se dostigle ciljne vrednosti LDL holesterola. U lečenju povišenog LDL holesterola kod više od 200 milliona pacijenata širom sveta koriste se statini. Međutim, kod 80 odsto visoko rizičnih pacijenata ovom terapijom se ne dostižu preporučene vrednosti LDL holesterola, što pacijente dovodi u rizik od kardiovaskularnih dogadjaja i smrti. Ovo pokazuje da postoji značajna potreba za inovativnom efikasnom i održivom terapijom za smanjenje LDL holesterola.
“Imajući u vidu da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji je faktor rizika koji najlakše može da se promeni, rešenje za smanjenje kardiovaskularne smrtnosti leži upravo u prevenciji. Kako bi se obezbedilo pronalaženje rešenja za prevenciju ASKVB dugotrajna strategija za poboljšanje situacije bi trebalo da leži u smanjenju nivoa LDL holesterola, što bi, kako i mnogi evropski i svetski vodiči naglašavaju, trebalo da bude ključni prioritet strategije javnog zdravlja. U cilju sveobuhvatnog sagledavanja različitih aspekata prevencije ASKVB i njenih posledica po javno zdravlje, pod rukovodstvom i podrškom Ministarstva zdravlja, okupljena su relevantna strukovna udruženja i predstavnici pacijenata kako bi se postigao konsenzus i pokrenula Inicijativa za izradu Nacionalnog vodiča i programa za prevenciju aterosklerotske kardiovaskularne bolesti efikasnom korekcijom dislipidemije i efikasno realizovale definisane aktivnosti”, istakao je akademik prof. dr Nebojša Lalić, endokrinolog i direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije.
Ciljne vrednosti LDL holesterola u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularne bolesti su jasno definisane, ali se retko dostižu u rutinskoj kliničkoj praksi, jer pacijenti nisu na adekvatnoj terapiji. Takođe, usled neusklađenosti referentnih vrednosti lipidnih parametara sa kardiovaskularnim rizikom na laboratorijskim izveštajima, pacijenti su skloni samoanalizi istih na osnovu kojih samostalno procenjuju da li su zdravi ili bolesni.
“Ukoliko potpuno zdrava osoba ima vrednost LDL holesterola 2,6 mmol/l, to se smatra kao dobar rezultat. Međutim, iste tolike vrednosti lošeg holesterola nisu dobre za osobu koja je već imala infarkt miokarda. Prema evropskim preporukama, kod takvih pacijenata loš holesterol mora da bude ispod 1,4 mmol/l. U cilju boljeg otkrivanja pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom, pravovremenog dijagnostikovanja i početka lečenja, naophodno je usklađivanje referentnih vrednosti lipidnih parametara na laboratorijskim izveštajima sa KV rizikom i vrednostima iz aktuelnih vodiča, kao i uniformisanje saopštavanja laboratorijskih rezulatata koji se odnose na lipidni status. Pored toga, neophodna je i pravovremena dijagnostika i početak lečenja familijarne hiperholesterolemije (FH), kao i skraćenje ekspozicije LDL holesterolu kroz uspostavljanje nacionalnog registra za FH koji bi dominantno bio na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Takođe, potrebno je unapređenje dostupnosti inovativnih terapija i implementacija aktuelnih terapijskih smernica sa ciljem efikasnije korekcije dislipidemija, a samim tim i bolje prevencije KV i cerebrovaskularnih događaja“, istakao je prof. dr Arsen Ristić, kardiolog i načelnik odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju u UKC Srbije.
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec Mitovi i zablude o holesterolu
