Brojni su problemi u sferi obrazovanja, nedoumica i upitnika pred početak školske godine, a jedan od njih je ko predaje u školama i generalno nedostatak prosvetnog kadra. Ako se usvoji izmena Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, predmete u školama moći će da predaju i osobe koje su za master studije završile nešto što nema nikakve veze sa predmetom kom podučavaju đake.
Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da je najpre važno podsetiti zašto smo došli u ovu situaciju da nema kadrova.
„Više od decenije se politički zapošljava, od 2014. imamo zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, plate su takve da je veliki broj prosvetnih radnika otišao iz sistema, a društveni položaj zaposlenih u prosveti je tako nizak da nikog ne privlači. Postoji veliki broj onih koji rade nestručno, jer stručnijih nema“, ukazuje Kokot u Novom danu na TV N1.
Kada se radi o nedostatku nastavnika, kaže da je problem selektivan i da zavisi od regiona do regiona, odnosno situacija je bolja u oblastima bliže univerzitetskim centrima, dok je u tzv. ruralnim sredinama alarmantna.
Dodaje da primetno nedostaju nastavnici matematike, fizike, hemije, stranih jezika, kao i da je to problem koji se vuče decenijama.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola navodi da je prosveta profesija od koje se beži, kao i da ćemo u narednih desetak godina teško naći nastavnike.
Ističe da, prema podacima Ministarstva prosvete, nedostaje oko 700 nastavnika matematike, 300 nastavnika fizike i 200 nastavnika informatike.
„Nedostaju elektro-inženjeri, mašinski inženjeri, lekari, bez tih struka nema srednjih stručnih škola“, poručuje.
Navodi i da nam ne treba master za izvođenje nastave, dovoljne su četvorogodišnje studije, „zašto ne bi neko mogao da predaje dva predmeta, zašto ne bi bila stipendija za treću i četvrtu godinu u vrednosti minimalca, zašto ne bi dali stanove“.
„Dajete sili, a ne obrazovanju“, kaže.
Navodi da bi prosvetni radnici bili zadovoljni da, kao u svuda u svetu, imaju 20 posto više od prosečne zarade, a ne 13 posto manje, kakav je trenutno slučaj.
Veljko Ćirović iz Društva matematičara Srbije, komentarišući podatak da je ove godine na Beogradskom univerzitetu 16 studenata upisano na matematiku, a u Novom Sadu svega osam, kaže da su podaci veoma zabrinjavajući za društvo u celini.
Taj problem, kako dodaje, neće moći da se reši za kratak period.
„Posebno kad je u pitanju matematika, fizika, računarstvo i programiranje – tu ljudi pre biraju da budu deo IT industrije nego da rade u školi“.
Ističe da je nesumnjivo neophodno raditi na dugoročnom poboljšanju položaja nastavnika uopšte, a posebno u deficitarnim oblastima.
N1
„Nije neuobičajeno da im se uvedu deficitarni dodaci“, ukazuje.
Navodi da je pored sistemskih državnih rešenja, potrebno i da mediji rade na promociji nastavničkog poziva.
„Ministarstvo prosvete je pokrenulo inicijativu da se dođe do nekih pomaka na ovom polju, malo nas je maj (masakr u OŠ Vladislav Ribnikar) u svemu tome poremetio, Srbija više nije ista, posebno u obrazovnom delu, sada sve to treba implementirati u nekim drugim okolnostima. Naš cilj nisu samo materijalna pitanja, već da svi budemo bezbedni“, kaže.
Komentarišući izmene zakona o obrazovanju, koje podrazumevaju i da neko ko nije završio matematiku, već neku srodnu oblast, može da predaje taj predmet u školama, on ocenjuje da nije dobro da se neko ko nije odgovarajuće sertifikovan bavi obrazovanjem.
„Mora postojati odreeđeni minimalan nivo matematičkog obrazovanj“, ističe.
A kada se radi o najavljenim povećanjima plata za prosvetne radnike – pet odsto u septembru, i kumulativno 16 odsto u januaru, Kokot smatra da to „apsolutno neće promeniti ništa“.
„Inflacija pojede mnogo pre nego što taj novac uopšte i dođe“, poručuje.
Dodaje da je ključni problem ponašanje države.
„Država nije promenila nijedan zakon, nijedan propis od 3. maja. Gde su stručni saradnici, psiholozi i pedagozi koji su najavljivani – nema ih nigde“, navodi.
Kaže i 10 dana pred početak nove školske godine nema nikakvih promena, zaposleni samo dobijaju nove obaveze.
Antić dodaje da nisu toliko presudni psiholozi i pedagozi, koliko razredne starešine, kojima treba povećati naknade.
„Kakvu poruku država šalje – sistem je super, a vi treba da budete bolji. Suština je da je vlast nesposobna da se uhvati u koštac sa ovim problemom“, zaključuje Kokot.