0
Oko 300 nezadovoljnih radnika u ustanovama socijalne zaštite danas je protestovalo ispred Vlade Srbije, tražeći veće plate i bolje uslove rada. Među njima bile su Suzana i Nataša iz Leskovca koje rade skoro tri decenije u Ustanovi za odrasle i starije u ovom gradu. Jedna je negovateljica i radi za platu od 45.000 dinara, dok je druga frizerka i prima nepunih 40.000. Ono što one rade retko ko bi mogao, život korisnika zavisi od njih, a i pored toga imaju bedne plate. Ipak, one nikada ne bi napustile svoja radna mesta, pre svega zbog tih ljudi o kojima brinu.
Reporterka Nova.rs bila je danas ispred zgrade Vlade Srbije, na protestu zaposlenih u socijalnoj zaštiti, koji su se odlučili na ovaj korak zbog ponižavajuće ponude koju su dobili od države.
Naime, ponuđeno im je povećanje zarada za pojedine kategorije radnika u rasponu od 500 do 1.500 dinara, kao i jednokratna pomoć od 10.000.
Među okupljenima bile su koleginice Suzana i Nataša iz Leskovca, koje skoro 30 godina rade u Ustanovi za odrasle i starije u ovom gradu. Kažu da im je „prekipelo“ jer niko ne zna sa čim se suočavaju zaposleni u ustanovama ovog tipa i koliko je težak, zahtevan i odgovoran njihov posao, za koji dobijaju bednu platu.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
30
Nataša je negovateljica, a za Nova.rs priznaje da je više puta poželela da da otkaz, ali je svaki put odustala zbog samih korisnika koji računaju na njenu pomoć
„To su ljudi koji, kao i mi, imaju dušu, samo im je potrebna naša pomoć. Naravno da smo se vezali za njih, ali više oni za nas. Meni ništa nije teško iako nekada ima situacija kada bih zaplakala jer nije lako podići čoveka od 100 kilograma, okrenuti ga s jedne, pa s druge strane, staviti na kolica, odvesti u kupatilo i okupati ga, a zatim obući i vratiti u isti taj krevet. Znate li koliko ima nezgodnih korisnika koji se jednostavno bune kada im priđeš, neki od njih i odbijaju našu pomoć, ali mi smo dužne da ‘obavimo posao kako treba'“, priča nam Nataša.
Nataša je, ističe, razmišljala da da otkaz jer je teško živeti sa samo 45.000 dinara.
„Danas je sve toliko skupo, da prosto ni plata od 100.000 dinara ne može da pokrije neke najosnovnije troškove. Ja se ne bahatim, niti moje kolege. Živimo pošteno, radimo pošteno, ali nek nam zato daju poštene uslove rada. Osećam se poniženo, iskorišćeno. Niko neće da se zaposli da radi u ustanovi jer su uslovi rada loši, a opet, bez nas ustanova ne može da opstane. Sramota! Greota je za te korisnike koji su tu gde su jer moraju. Njima treba dobra nega, više negovateljica, a ko će da radi za bednu platu? Niko“, poručuje ona.
Natašina koleginica Suzana je „ušla“ u ovaj posao pre 28 godina. Iako je frizer po struci i mogla je samostalno da zarađuje duplo, čak i tri puta više nego što dobija u ustanovi u kojoj radi, ipak je odlučila da ostatak života posveti korisnicima.
„Korisnici u našoj ustanovi imaju od 30 pa do 100 godina. To su različiti ljudi. Zaista različiti, kako po istoriji bolesti, tako i po karakteru. Ja ih šišam, brinem se o njihovom spoljašnjem izgledu, brijem ih i pripremam da budu lepi kada budu imali posete. Ima onih koji su nepokretni i stari, a ja onda moram da ih šišam u tom položaju u kom se nalaze. Naravno, pomažu mi i negovatelji koji ih nekada stave u kolica, pa mi tako olakšaju posao“, priča nam Suzana.
PROČITAJTE JOŠ:
Dodaje da su korisnici i briga o njima na prvom mestu, te da je skoro i zaboravila da „razmišlja o otkazu“.
„Navikla sam se, tako da više ni ne razmišljam o tome. Nemam decu, tako da su mi ti mladi ljudi koji su u ustanovi iz nekog razloga, jako važni i dragi. Zato mi bude veoma teško kada nas neko od njih napusti, međutim ja i tada moram svoj posao da obavljam profesionalno. I kada su pokojni, moram da ih ošišam i obrijem da na onaj svet odu uredni“.
Skoro svi zaposleni u ovoj leskovačkoj ustanovi rade u timu jer, kaže Suzana, samo tako ustanova i opstaje.
„Mi smo svi zajedno u ovome. I spremačice i servirke i vešerajke. Nažalost, i one imaju 39.000 do 40.000 dinara, kako ko. To je sramota. Mi ne čistimo ulicu, mi radimo ovde. Ti jadni ljudi nisu džabe u domu. Oni traže hranu, vodu, ne odgovara im ovo, pa ono. A ti moraš da ih saslušaš i pitaš na kraju šta žele. Moraš da ih uslužiš i da se pobrineš za njih. Mojoj koleginici je korisnik pao na noge. Pa je neki nekada udari, namerno ili nenamerno, nije bitno, jer mnogi od njih nisu svesni u tom trenutku šta su uradili. Zaista je velika odgovornost, a postoji i rizik, međutim mi i dalje radimo ovaj posao nadajući se d aće nas država pogledati“, kaže nam Suzana.
Inače, Republički odbor Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Srbije doneo je i odluku o stupanju u štrajk upozorenja koji će se održati 15. decembra.
Kako je za Nova.rs objasnila Mirjana Veljković, predsednica odbora, današnji protest i štrajk upozorenja organizuju se u cilju izmena sistema obračuna zarada kroz utvrđivanje jedinstvene cene rada za sve radnike u sistemu na nivou od najmanje 5.420 dinara.
„Takođe i u cilju izmena koeficijenata radi pravičnijeg obračuna i vrednovanja rada svakog radnog mesta u sistemu, što treba da dovede do povećanja zarada za najmanje 40 procenata na poslovima sa SSS, najmanje 43 procenata za stručne radnike, najmanje 50 procenata za tehničko i pomoćno osoblje. Drugi zahtev je unapređenje položaja radnika i hitno zapošljavanje, popunjavanje i raspoređivanje radnika na prioritetna radna mesta u centre za socijalni rad i ustanove socijalne zaštite najkasnije do polovine sledeće godine“, navela je ona.
BONUS VIDEO: „Država ne gleda na decu“: Kako se institucije odnose prema onima koji ne mogu da se brane
