1
U Srbiji je izgrađen sistem zarobljenih medija, a na tržištu dominiraju država, javna preduzeća sa istaknutim partijskim kadrovima i vlasnici industrije oglašavanja, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, koja smatra da je to kreiralo ambijent u kojem mediji ne mogu da obavljaju osnovnu informativnu ulogu.
Srbija se od drugih zemalja u kojima se mediji zarobljavaju razlikuje po tome što je u njoj taj sistem koherentan, dok kod drugih postoji neka vrsta pluralizma, objasnila je Milivojević u serijalu razgovora Presstup.
Prema njenim rečima, u Srbiji je taj ambijent napravila vlast, a glavna posledica je oštra, vrlo neravnopravna i asimetrična polarizacija na medijskoj sceni.
„Ipak, ovo je 21.vek, i bez obzira na siloviti atak, ne mogu svi mediji da budu stavljeni pod jednu kapu“, istakla je Milivojević.
Ona misli da su Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Radiotelevizija Srbije „dva najambicioznija projekta“, ali ocenjuje da su to i „dva najveća promašaja ovdašnje transformacije medija“.
Milivojević je REM uporedila sa saobraćajcem koji okreće glavu od raskrsnice „u kojoj se svako sa svakim sudara“ i ukazala da regulator počinje da deluje u skladu sa „novom modom da se sve institucije parališu“, a da se odlučivanje „koncentriše u ličnim rukama“.
„Javni servis je neaktivno mesto u medijskom sistemu koji čuva centar od baš otvorene kompromitacije i agitacije za vlast, ali definiše tupi, nekritički pogled na svet“, rekla je Milivojević, za koju je jedino pozitivno to što RTS „podseća da bi moglo biti i gore“.
Upitana o uticaju društvenih medija na informisanje, ona je predočila da se društvo u Srbiji bavi svojim „malim lokalnim problemom“ i ne vidi da se svet mnogo menja.
To, međutim, vrlo dobro vidi vlast, koja je tokom predizborne kampanje pokazala da su „samo oni sposobni da prave svemirske kampanje sa nepostojećom publikom i mnogo ekrana“, ilustrovala je Milivojević.
Kako je objasnila, pokazatelj značaja društvenih mreža vidi se u tome što „vodeći političari i vodeći mediji u Srbiji prave emisije u kojima direktno polemišu sa sadržajem na mrežama“.
Uprkos tome što su mladi novinari zainteresovani, motivisani, posvećeni i pristojno obrazovani, ona je ocenila da u novinarstvo trenutno ulaze novinari koji su se profesionalno socijalizovali sa „normalnošću lažnih vesti, post-istinom i političarima u vodećim demokratskim zemljama koji otvoreno lažu“.
Zato mlade novinare očekuje vrlo težak i komplikovan posao, jer je „prozvodnja konfuzije postala glavni posao mnogih medija“, upozorila je Milivojević.
Ona predviđa da će informisanje u javnom interesu u budućnosti biti mnogo izazovnije, ali je uverena da u „profesionalnoj zajednici u Srbiji za to ima snage“, ohrabrena što su mnogi mladi novinari pokrenuli različite inicijative i što su mnogi nagrađeni evropskim nagradama.
Na pitanje da li medije u Srbiji očekuje oslobađanje od političkih i ekonomskih uticaja ili dodatni pritisak, Milivojević je odgovorila da nije sigurna da ima naznaka da stanje medija ide u dobrom pravcu.
Za to su dokaz „poslednje afere u vezi sa medijima“, dodala je ona i, kao primer, pomenula Telekom.
Država, odnosno vlast, „na vreme se evakuiše u sigurno vlasništvo u medijima, iz koga je po zakonu trebalo da izađe“, ukazala je Milivojević.
Ona misli da glavni motiv za to nije toliko direktno posedovanje medija, koliko zarobljavanje medija i spremnost da se uđe u „novi medijski domen“, kao što su kablovski operateri i drugi „hibridni modeli“ koji će se razviti.
„To je obespokojavajuće, jer na dugi rok diskredituje ideju o značaju medija, a omogućava i odstupnicu, kada jednom siđu s vlasti, da sebi obezbede mogućnost da utiču na medije drugim komercijalnim kanalima“, zaključila je Milivojević.
