2
Miistar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je osnivanje Radne grupe koja će se baviti analizom smrti tokom pandemije koronavirusa. Ta statistika je, posebno kada je reč o preminulim lekarima u Srbiji upitna i nepouzdana. Upravo je ministar Lončar naveo je da je preminulo samo 14 lekara iz crvenih zona, ne obazirući se na sve ostale zdravstvene radnike, a prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta, tokom pademije smo ih izgubili više od 120. Stručnjaci sa kojima je razgovarala Nova.rs smatraju da je samo osnivanje Radne grupe svojevrsnu priznanje da sa statsitikom smrtnosti, kao i sa brojem preminulih lekara nešto ozbiljno nije u redu.
Sredinom aprila Lončar je rekao da je do sada preminulo 14 zdravstvenih radnika od korona virusa u Srbiji, koji su svi radili kovid-zoni, a ne više od 100, „kako tvrde neki izvori“.
„Svi ostali (preminuli) lekari nisu imali dodirne tačke s kovid-sistemom. Velika većina je starija od 75 godina, u penziji su, nisu radili u zdravstvenom sistemu ili su bili na bolovanjima. To su jedini tačni i provereni podaci i molim Srbiju da to zna“, rekao je tada Lončar.
To je izazvalo burne reakcije i ljutnju zdravstvenih radnika, koji se bore za to se precizno utvrdi koliko je njihovih kolega preminulo tokom pandemije i šta je bio glavni uzrok tolike smrtnosti.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić kaže za Nova.rs da samo formiranje ovakve Radne grupe pokazuje da sa podacima o smrtnosti nešto nije kako treba, ipak, vlast će, očekuje Panić, sve to da porekne.
„Čim su morali da reaguju i formiraju takvu Radnu grupu, očigledno je da nešto nije uredu, ali će oni sve to da negiraju. Siguran sam da ta komisija koja se pravi treba da bude alibi i da potvrdi da je vlast radila sve kako treba i da tu nema ništa sporno. Ne očekujem nikakav ozbiljan rad od te Radne grupe, kao i za sve u Srbiji potrebne su nezavisne institucije“, poručuje Panić i dodaje da vlast ovom komisijom zapravo pokriva svoje loše tragove.
On dodaje da bi odmah pristao da bude član Radne grupe. Ipak, ne očekuje takav poziv.
„Ostao bih u toj Radnoj grupi do prvog trenutka kada bih video da se nešto ne radi kako treba i sa time bih izašao u javnost. Sve mogu da urade, ali mene da pozovu u tu komisiju sigurno neće“, uveren je Panić.
Epidemiološkinja i članica udruženje Ujedinjeni protiv kovida Lela Ilić smatra da formiranje Radne grupe, zapravo predstavlja priznanje ministra Zlatibora Lončara da zvanične cifre nisu tačne.
„Da li najava osnivanja Radne grupe za analizu smrti tokom korone znači da je tog trenutka umrllo 125 lekara, a ne 14-15 kao što je ministar tvrdio sredinom aprila? Formiranje takve Radne grupe je indirektno priznanje minsitra da te statistike nisu vođene kako treba, što Ujedinjeni od kovoda tvrde od prvog dana“, kaže za Nova.rs epidemiološkinja Lela Ilić.
Naša sagovornica ističe da je važno ko će da čini tu buduću Radnu grupu.
„Ako je budu činili stručnjaci diskutabilnog, fleksibilnog i adaptibilnog morala, onda ćemo dobiti izveštaje kakvi se očekuju. Ne znam šta se očekujue, ali oni će dobiti instrukciju i to u skaldu sa paramedicinskim interesima. Ako bi u toj komisijui sedeli ljudi koji se ne bi obazirali na to, onda bismo tačno znali koliko smo umirali za vreme kovida i zbg čega“, kaže Ilić.
Epiedmiološkinja u penziji kaže da bi prihvatila članstvo u tom telu koje bi analiziralo smrti tokom pandemije koronavirusaom. Ipak, ističe da bi bilo mnogo lakše baviti se time u trenutku dok je pandemija bila u jeku, kada su ljudi umirali.
Pristala bih. mada sam užasno besna na one kojima je zapravo bilo lakše da se to radi i analizira u toku kada su ljudi umirali.
Kada je reč o ugroženosti zdravstvenih radnika tokom pandemije, ona navodi i primer koji je čula od jednog medicinskog tehničara, koji je sugeriso da u domu zdravlja u kojem radi organizacija nije dobro napravljena i da je vrlo naopka i riskantna po zdravsvene radnikie.
„Direktorka te ustanove je protumačila da to tako treba. To se završilo tako što je onaj koji je ukazao na problem udaljeno odeljenje te ustanove“, kaže doktorka Ilić.
Naša sagovornica ističe da je potpuna istina o smrti zdravstvenih radnika bitna za bolje funkcionisanje celog zdravstvenog sistema u budućnosti.
„Nije samo u emotivno-etičkom i profesionalnom smislu važno znati koliko je preminulo lekara, nego bi to bio dobar parametar za procenu stanja u našim bolnicama. To bi dalo odgfovore na pitanja da li su lekati od početka imali zdravstvenu opremu, da li su bili dovoljno edukovani“, ukazuje doktorka Ilić.
Ona napominje da je za svaku smrt tokom pandemije, pa i smrt svakog zdravstvenog radnika, važno uzeti u obzir svaku istoriju bolesti i precizno razdvojiti ko je umro od kovida, a ko sa kovidom. Analizira se sve što je uvedeno i upisano u evidenciju tokom lečenja.
„Ljudi koji su zaista umrli od kovida se uračunavaju u statistiku mortaliteta pod kategorijom ‘broj umrlih od te infekcije’. Drugu kategoriju čine umrli sa tom infekcijom, oni su imali neku osnovnu bolest od koje bi umrli ili ne bi, ali sa infekcijom kovida to se osnovno stanje pogoršalo i on su preminuli“, objašnjava doktorka Ilić.
Profesor sudske medicine Slobodan Savić ističe da je jedini pravi način da se slučajevi pojedinačno i objektivno analiziraju. Kada je reč o zdravstvenim radnicima, smatra on, naročito je važno da se utvrdi i gde je ko od preminulih radio, kako bi se utvrdilo kolika je bila opasnost od zaražavanja na poslu.
„Bitno je i da se vidi da li su imali adekvatan način zaštite. Bitna je ponovna analiza i reevaluacija svih tih slučajeva – datum kada su umrli, klinička slika i potencijalno mesto zaražavanja. Manipulisanje i igraje brojkama nije korektno, pre svega iz pijeteta prema svim zdravstvenim radnicima kojji su mogli da se zaraze na poslu“, kaže Savić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
